Пет питања пред Дејаном Станковићем

Традиционално дуга зимска пауза завршава се овог викенда, а фудбалери Црвене звезде настављају шампионат нимало лаким гостовањем екипи Чукаричког. Промена у међувремену није било много, али тектонска је да је Владан Милојевић напустио клуб после две и по године, а на његово место стигла је клупска легенда, али и тренер без великог искуства – Дејан Станковић. Издвајамо кључне тачке које ће пратити његову прву полусезону као шефа стручног штаба.

Дејан Станковић

ЖИВОТ ПОСЛЕ МАРИНА

Једна од ретких промена, осим оне на клупи, је такође велика и носи исти толики знак питања: бивши капитен Марко Марин напустио је Стадион Рајко Митић и отиснуо се у Саудијску Арабију. Дуго је Црвена звезда чекала на играча такве класе, а његово једноипогодишње дириговање игром размазило је навијаче, који су очекивали све лепше тонове из меча у меч. Маринов учинак не може се мерити само кроз статистичке колоне – у којима стоји да је постигао 11 голова и уписао 24 асистенције – већ је његов утицај на игру под Владаном Милојевићем био можда и – превелик. Дриблинзи који су излуђивали ривале у свим такмичењима, укључујући и највеће, додавања у простор, преузимање више одбрамбених фудбалера често су се претварали не у додатни квалитет екипе, него у терет који је Марин скидао са плећа осталих саиграча, посебно у навали и нападу, и преузимао на себе. У том процесу се, временом, треба и то рећи, губио и неретко је на терену изгледало као да му све то не прија. Иако је његов одлазак од самог потписа лебдео над Мараканом као стална опасност, знајући да и даље може да наступа у много јачим лигама од овдашње, ипак се као гром из ведра неба појавила вест да је отишао, ни мање ни више, него у Саудијску Арабију. Дејан Станковић је изгубио најбољег играча, а да га поштено није ни имао. Остаје да се види како ће Станковић успети да попуни велику рупу, посебно јер замена, било каква, није ни стигла у клуб, а Марин је у својим рукама држао све конце игре. На папиру алтернатива има довољно и можда ће добити простор да покажу оно што се од њих очекивало и што се, будимо до краја искрени, и очекује с обзиром на репутацију и уговоре које имају. Ипак, још увек не изгледа као да је Станковић начисто са тројицом играча иза шпица. Додатни проблем чини и то да једна од узданица треба да буде Бен, који ће сасвим могуће на лето напустити екипу. Станковић има целу полусезону да реши овај проблем, али му наруку не иде чињеница да улази у првенство са неколико тешких мечева.

ФИЛОЗОФИЈА ИГРЕ

Ера Владана Милојевића остаће уписана златним словима у новијој клупској историји. Осим незабележених успеха у овом веку, Милојевић се са собом донео и специфичан стил игре, који је, чини се, понајбоље функционисао у првој сезони. Врло чврста и организована дефанзива, али и убитачне контре карактерисали су први део Владановог мандата. Иако су резултати и даље били највиши могући, други део Милојевићевог мандата остаће забележен покушајем еволуције нападачке игре, у чему је остао недоречен. Маринов долазак, непостојање брзог и пробојног крила на другом боку и нападачи у редовно лошој форми условили су и нешто другачији стил игре. Додали бисмо и – мање атрактиван. Дејан Станковић је наговестио, иако не тим речима, да ће му се игра базирати управо на ономе што смо гледали пре две сезоне: брзој и директној игри, јаком пресингу са много трчања у обе фазе игре и доста кретања без лопте. Управо је тим пресингом екипа „удавила“ Лудогорец пре две недеље на припремама у Анталији, а потом и декласирала сасвим солидну словачку екипу Дунајска Стреда, подсетивши на оне утакмице против Спарте и Краснодара. Лопта је у тим мечевима често ишла брзо унапред и са врло мало додира. Несумњиво је да стил игре увек зависи и од играчког кадра на располагању, али похвално је што Станковић има одређени стил игре у глави. Звезди је, видело се то и крајем Милојевићеве ере, поред резултата неопходно и да – игра добар фудбал.

ТАКТИЧКЕ И КАДРОВСКЕ ПРОМЕНЕ

Поменули смо да је Станковићева идеја врло слична Милојевићевој, па би стога и преузимање мандата, у теорији, требало да прође без трзавица, али уочљиве су и неке тактичке промене. Екипа је на папиру поново постављена у формацихи 4-2-3-1, али то у фази напада често прелази у асиметричну 3-5-2 формацију, где се Родић спушта доста ниско и преузима улогу трећег штопера, док је Гобељић, на десном боку, добио велику слободу у нападу. Долази и до померања десног крила, где се углавном налази Бен, који у нападу углавном улази у средину. Да ли ће овако нешто и иначе бити идеја, или је условљено тиме да се Бен доста боље сналази иза шпица и као други нападач, остаје да се види. Кроз припремне утакмице могло се закључити и да ће тандем у везном реду чинити Јованчић и Петровић док је ван строја Саного, једино зимско појачање. Биће занимљиво и видети развој дешавања око штоперског тандема. Иако је Немања Милуновић крајем јесени почео да проналази форму из Бате Борисова, засад изгледа да ће партнер Дегенеку бити готово отписани Срђан Бабић.

Уколико, наравно, Дегенек остане у клубу с обзиром на интересовање са Далеког истока. У том случају би се поставило и питање могу ли у тандему играти Бабић и Милуновић, обојица слични играчи, високи, снажни, али спорији, или би у први план искочио Панков. Неке од ових дилема ће Станковић морати да решава не само за пролеће, него и даље од тога. Тим за европске изазове се не уиграва одједном, а то посебно важи за штоперске тандеме.

 

ПОГЛЕД КА ЗВЕЗДИНОЈ ШКОЛИ

Многи тренери су претходних година наглашавали колико је важно да играчи из омладинске школе добију прилику и из много разлога су били у праву. Проблем је што су упорно превиђали ту неопходност, стављајући је по страни зарад краткорочне користи и услед неутемељених страхова. За разлику од многих претходника, Дејан Станковић је већ прешао са речи на дела. За разлику од неких ранијих времена, омладинаца на припремама није било много, али је већ сада уочљиво да би запажене роле, можда чак и позиције стартера, требало да добију Вељко Николић и Жељко Гаврић. Имаће нимало лак задатак да замене Марка Марина и, чини се, отписаног Ван ла Пару, али док једном не смркне, другом не сване. Млади двојац не само да је оправдао поверење на припремама, већ неретко био и покретачка снага екипе у навали. Њихово присуство би требало да освежи екипу и донесе нову енергију не само на терену, већ и на трибинама. Наравно, за овако младе играче треба имати стрпљења са трибина, јер ће засигурно бити и сјајних потеза и падова у игри, али најважније је да стручни штаб има јасну идеју промоције млађих играча и њиховог фудбалског напретка. Црвена звезда ни спортски ни финансијски не може да живи без промоције играча из своје омладинске школе, а Николић и Гаврић би коначно требало да закотрљају тај точак. Има ли бољег стручњака да им у томе помогне од момка који је са 18 година срушио Кајзерслаутерн на Маракани?

МОТИВАЦИЈА

Велики проблем Црвене звезде ове јесени, а можда и одлучујући фактор у Милојевићевој одлуци да напусти клуб, био је и недостатак енергије на терену, супротно претходним двема Милојевићевим сезонама. Играчи су деловали исцеђено и без довољно страсти, агресивност у игри је неретко била замењена безвољним и бесциљним трчкарањем, а уместо жеље да се дотуче противник врло често смо гледали одрађивање посла и привођење утакмице крају одмах после постигнутог гола. Милојевићев одлазак био је шок за екипу, а оног момента када је објављено да ће Дејан Станковић постати нови тренер, појавила се и свежа енергија у свлачионици. Томе је допринела и чињеница да Станковић није робовао именима, већ да је био спреман да звучна појачања због недисциплине уклони из тима, а истовремено и младе играче убаци у ватру, дајући свима до знања да ће имати онакав статус какав буду и заслужили. Невезано за име тренера, стил игре или кадровска решења, општи је утисак да се играчи својим приступом и залагањем заиста нису истакли у претходној полусезони, без обзира на двоцифрену бодовну предност. Исто тако не треба сметнути са ума да играчки кадар у најмању руку није неквалитетан и да се од њега има шта видети – када је мотивисан и добро физички и тактички припремљен. Остаје нада да ће Дејан Станковић успети да тргне екипу из летаргије, а у томе би требало да има и подршку што већег броја људи на трибинама.

Пред новим шефом стручног штаба је доста комфорна ситуација, јер је Милојевић у аманет оставио 11 бодова предности испред Партизана. Ипак, захтевна публика, солидно тежак распоред и притисак који доноси играње за Црвену звезду значиће и да ће сви заједно имати свега неколико утакмица за први, почетни утисак о Станковићевом вођењу екипе. Лествица је у последње време подигнута доста високо, од чега не треба бежати. Исто тако, за било какву оцену Станковићевог рада треба сачекати и крај сезоне.

До тада, сви на стадион, а овог викенда на – Баново брдо!

Више о дуелу са Чукаричким можете прочитати у нашој ДРУГОЈ ВЕСТИ.