Почело је у тврђави: терени на Малом Калемегдану славе 73 године

У априлу 1946. године, тринаест месеци након што је основано ФД Црвена звезда, у тренутку када је интересовање за кошарку било у порасту, „Наш спорт“ своје читаоце информише о отварању кошаркашког стадиона на Калемегдану: „(…) напор и труд радних екипа кошарка секције „Црвене звезде“ крунисан је потпуним успехом и радови на изградњи стадиона за кошарку завршени су. Пожртвованим радом чланови „Црвене звезде“ успели су да тачно по предвиђеном програму заврше све радове да у недељу на свечан начин отворе стадион.“

Пре тачно 73 године, 21. априла 1946. године, завршени су радови на Малом Калемегдану и наш кошаркашки клуб је коначно добио свој нови дом. Иначе, мало је познато да су прве кораке звездини играчи направили у дворани ДИФ-а. Касније су тренирали код старог фудбалског терена СК Југославија (данас стадион „Рајко Митић“), док је на Малом Калемегдану била стационирана совјетска армија. Међутим, то није спречило Небојшу Поповића да  средином 1945. године пресели Звезду на Калемегдан. Тамо су затекли пустош, није било трибина, ограда, кошева – само терени са црном шљаком.

Прву праву лопту су добили на поклон од фудбалера Црвене звезде (наравно фудбалску), док су прве трибине у ствари биле тешке гвоздене клупе, које су играчи украли из калемегданског парка и поставили поред терена. „Сутрадан су нам банули чувари и неколико војника, које су позвали у помоћ да би нам одузели клупе. Како је у то време код нас на Калемегдану била стационирана и руска војска, лако смо пронашли излаз из ове ситуације, правдајући се да су нам их они донели, јер ето, навијају за нас па су им требале да седе и гледају нас док играмо утакмице. Тако смо задржали клупе, али смо заратили са калемегданским чуварима, и тај рат је дуго после тога трајао“, присећао се касније Небојша Поповић.

Играчи су се спонтано организовали и добровољним радом после тренинга и утакмица стадион су подизали голим рукама, циглу по циглу (дали су за изградњу преко 2.500 радних часова): „У првој фази смо изградили доње трибине за стајање на горњем бедему, а следеће године и горње трибине и трибине иза коша.“

Након вишемесечних радова дошло је време за прославу и наш кошаркашки клуб организовао је велики турнир поводом отварања кошаркашког стадиона на Малом Калемегдану. Турнир је значио отварање летње кошаркашке сезоне, а како је на стадиону урађена електрична инсталација, у Београду се кошарка први пут играла под рефлекторима. Поред четири мушка тима Црвене звезде, на турниру је учествовао првак Загреба ФД Славија, тим дома Југословенске армије Партизан, младе екипе ФД Студент и ФД Врачар, као и женске екипе Црвене звезде, загребачке Славије и београдског Металца.

Турнир је почео свечаним дефилеом свих екипа учесника и одавањем признања играчима Црвене звезде на изградњи стадиона. Владало је велико интересовање навијача, јер су једва чекали да виде кошаркаше и кошаркашице Црвене звезде који су их освојили атрактивном игром и својом пожртвованошћу.

Након отварања одржана су такмичења у кошарци, а београдска публика била је у прилици да гледа интересантне и уједначене борбе. Главна утакмица на преподневном отварању била је сусрет првих екипа Металца и Партизана, коме је ово био први наступ пред београдском публиком од оснивања. Партизан је одлично почео, али су се играчи Металца брзо прибрали и у последњим минутима игре победили резултатом 28:27 и заказали ноћни сусрет са Славијом следећег дана.

Тек изграђене трибине на Калемегдану (доле: Поповић, Станковић, Николић, горе: Стојковић, Секулић, Стефановић, Гец и Бањац)

Увече су под рефлекторима одржане две утакмице. Женска екипа Црвене звезде победила је тим загребачке Славије са 21:0 (12:0). После њих на терен су изашли кошаркаши Црвене звезде и Славије (пионир и најзаслужније друштво за развој кошарке у Хрватској), који су желели да покажу са каквим снагама улазе у нову сезону.

После две победе Црвене звезде у последњим сусретима са тимом из Загреба сви су очекивали да ће тим из Београда поново однети победу. Звезда је кренула фуриозно и први део утакмице се завршио резултатом 14:6 за Црвену звезду. Међутим, у другом делу кошаркаши Славије су кренули оштро и до краја утакмице преокренули и победили Црвену звезду са минималном разликом (22:21). У тиму Црвене звезде истакли су се Димић и Поповић, док су у тиму Славије најбољи били Бакаринић, Ковачевић и Кобали.

Ништа мање није била занимљива утакмица између Славије и Металца, која се играла другог дана турнира, такође под рефлекторима. За разлику од Црвене звезде, Славија је имала среће. Први део утакмице завршили су резултатом 11:5 у своју корист. Али у другом делу долази до преокрета. Срчаном игром Металац прво успева да изједначи, а затим да пређе у вођство са 11:15. Изгледало је да ће загрепчани да претрпе пораз, али погоцима Кобалија и Милојковића Славија успева да са пет узастопних кошева однесе и овде минималну победу са 16:15 и тако постане најбоља екипа турнира.

Остали резултати на овом турниру код мушкараца:
Металац II – Црвена звезда II 14:7
Црвена звезда IV – Врачар 31:11
Студент – Црвена звезда III 15:13

Што се кошаркашица Црвене звезде тиче, оне су показале очигледну супериорност над противницама. Нарочито је то дошло до изражаја у игри првог тима са Славијом. И други тим Црвене звезде је победио кошаркашице из Загреба резултатом 15:4, док је звездин трећи тим победио Металац са 8:6.

Већ средином маја 1946. године Црвена звезда је на новоотвореном стадиону одиграла своју прву међународну утакмицу против бугарског тима Септевриј. Упркос борбеној игри наш тим је изгубио са резултатом 27:22, а Мали Калемегдан је био премали да прими све љубитеље кошарке који су желели да посматрају овај меч – све трибине и оклони зидови били су крцати звездашима.

Прегршт утакмица је од тада одиграно на овим теренима и прославило се мноштво победа и трофеја. Са изградњом Хале спортова на Новом Београду (касније и Пионира), кошаркаши Црвене звезде се селе у дворану, али терени на Малом Калемегдану су и даље ту да нас подсећају на одлучност, ентузијазам и љубав играча према Црвеној звезди и кошарци.