ПРЕМЛАЋИВАЊЕ СУДИЈА, ОТИМАЊЕ ИГРАЧА, КАФАНСКЕ ТУЧЕ – референца за председника КСС?!?! ( ВИДЕО)

Данас до 12 часова био је рок за предају кандидатуре за председника Кошаркашког Савеза Србије, након одлуке Драгана Ђиласа да се повуче са те функције. До тог рока пријавио се само један кандидат те је велика вероватноћа да већ сада знамо новог председника савеза а то је Предраг Даниловић.

Треба рећи да нови председник долази после једног од најуспешнијих периода што се тиче репрезентативне кошарке. Током мандата Драгана Ђиласа мушка сениорска селекција имала је два сребра на Светском првенству и Олимпијади, а мало је фалило да дође до медаље и на Европском првенству. Ипак оно што треба апострофирати је препород женске кошарке са фантастичним резултатом женске сениорксе репрезенатције, најбољим у њеној историји. Злато на Европском и бронза на Олимпијским играма су резултати вредни пажње након неколико деценија лутања. Још битније је истаћи да је чинио све не би ли релаксирао тензију међу два најзначајнија клуба у Србији, а број афера које је наследио од претходника је свео на минимум.

Оно што се сада поставља као питање је како ће савез наставити да функционише. Да се разумемо и ми мислимо да је Даниловић један од играчких легенди наше кошарке, члан златне генерације 90-тих која је узела готово све медаље које је могла. Међутим оно што не видимо које он то менаџерске квалитете има како би могао да управља озбиљном организацијом што би КСС требало да буде.

Да вас подсетимо да су управо најбоље репрезентатвине резултате наше селекције имали током мандата људи који су пре свега били озбиљни менаџери и функционери, а тек онда кошаркашки радници. Тако је Ђилас вешто руководио савезом а на појединачним сегментима псотављао људе од Кошаркашког знања. Кандидат за председника ће са већином њих наставити да ради па што се тиче репрезентативних селекција надамо се и наставити стазама успеха.

Оно што свакако може да нас брине је Даниловићева не тако славна, па чак и срамотна историја након завршетка играчке каријере. И као играч је важио за неког који је волео да „заводи ред“, што можда и није само по себи лоше. Међутим на позицији водећег човека Партизана знао је да заводи ред тамо где није смео и само за рад тога да његов клуб буде шампион.

Не сме се заборавити да је после пораза свог клуба од Хемофарма резултатом 95:91, 2007. године претукао судију Марка Јураса који је добио значајне повреде: нагњечење бубне опне, хематоме на потиљку и маснице на леђима и раменом појасу. Туча није била витешка, него је одгуривањем преврнуо арбитра преко торбе у свлачионици, а онда мучки песничио док је овај био на поду док (све ово су пасматрали његови саборци тренер и спортски директор Партизана). Ови притисци на судије су били константни и уочи већине финалних серија када су се ломиле судбине клубова, да случајно не дође и до ломљења њихове  судбине. А кад баш дође вода до гркљана онда се у први ред крај терена, паркирају лица са криминалним досијеима како се случајно не би противник превише ознојио у њиховој одбрани титуле.

Није на одмет напоменути и уличарско понашање и манире које се свакако не стичу у школи а примењују се у кафани где уместо музике свирају ножеви. Оба случаја су захтевала медицинску интервенцију због тешких повреда.

Каква размишљања паметном човеку могу да падну по питању његове кандидатуре? Шта је то што њега квалификује као фигуру која ће водити савез? Које су његове референце? Дуг који је оставио иза себе у бишем клубу у износу од тадашњих 6 милиона европских новчаница? Можда омладинску школу коју је довео до врхунца у свом бившем клубу? Неки пословни успех у приватном животу?

У време његовог мандата у Партизану, имао је велики утицај на функционисање савеза. Јер како објаснити довођење играча без обештећења па кад би се ко успротивио онда би законски преко арбитраже регулисали читаву ситуацију? Како објаснити освајање титуле 2009. године када се нико из Савеза није удостојио да пораженој екипи додели сребрне медаље већ је тренер Светислав Пешић делио својим играчима? Како објаснити казну суспензије од две године (која је узгред била квази-формалног карактера) после већ поменутог инцидента 2007. године, ако знамо да само покушај физичког напада се у нижим лигама Србије кажњавао доживотном суспензијом бављења кошарком?

Звездаши и РСБ  ће помно пратити дешавања у Савезу као и евентуално његово руковођење истим. Надајмо се у доброј вери да његово владање Саезом неће имати неке последице како по питању нашег клуба, тако и по питању играча и тренера из Црвене звезде и наравно репрезентације. У атмосфери „после нас потоп“, већ смо имали прилике да се упознамо са начином функционисања и клуба који је предводио али и Савеза који тих година био у „власништву“ истог. Уколико осетимо мирис горе поменутих времена нека знају да у нама имају одлучног противника.