Рајко Митић – симбол Звезде и симбол капитена

Звезда је имала много капитена, али само један је постао мера у свему. Рајко Митић је капитен Црвене звезде постао недуго после одласка Милована Ћирића и био је то до његове последње утакмице 1958. године. Његова заслуга за стварање укупне слике о Црвеној звезди као великом клубу је немерљива. Следе делови из предавања које је Љубиша Секулић, секретар Црвене звезде, одржао на првом теоријском часу играчима подмлатка нашег клуба (,,Зашто је Рајко Митић добар капитен фудбалског тима“, 1947).
Приликом недавног гостовања Црвене звезде у Тирани први пут је поведен у иностранство млади фудбалер Вукосављевић. Пре утакмице, у свлачионици, дечак је констатовао да му недостају ,,улошци“ за ципеле и поводом тога гунђао је. Љутио се и праскао као да није сам кров што је на пут пошао без потребних ствари, јер је његова дужност била да понесе целу спрему.

Сцена је постала несношљива. Тада је млађем другу пришао Рајко Митић, упутио му неколико пријатељских речи, дао му своје ,,улошке“, а онда клекнуо на земљу и зашнирао му ципеле.

Заиста ретка слика: репрезентативац Рајко Митић помаже млађем, надуреном, размаженом другу, да обује ципеле, и тиме решава проблем тешке ситуације која је настала у свлачионици пред саму утакмицу.

Леп пример скромности. Млади Вукосављевић треба из овога да извуче потребно искуство.

**

Приликом гостовања Црвене звезде у Новом Саду непосредно после завршене утакмице са Гарнизоном Нови Сад, фудбалери су напустили игралиште и отишли у град. Тада је константовано да је у свлачионици заборављена лопта, драгоцена ствар данас, када се лопте тешко набављају. Требало је да се неко врати и да је донесе. Сви су ћутали. Рајко Митић се издвојио из групе, вратио се на игралиште, пронашао је лопту и донео је на железничку станицу.

Да ли сте запазили за време утакмице ко се највише залаже за свој тим, ко највише трчи? Наравно – Рајко Митић. Он је увек ту да помогне одбрани, да подупире навалу, готово стално је у покрету, ради вредно као пчелица у току целе утакмице. Он се не прави ниједног тренутка да је уморан, не пребацује никоме на груб начин за учињене погрешке, ради цело време борбено и истрајно.

**
Ови примери – а има их још много – јасно указују зашто је Рајко Митић добар капитен једнoг фудбалског тима. По томе се види да се дужност капитена не састоји само у томе да измења букете цвећа на терену и да стисне судији руку пре утакмице. Његове су дужности врло велике, одговорне и сложене. Капитен стиче ауторитет код својих другова само великим залагањем, другарством, скромношћу, разумевањем за сваку ситуацију у којој се нађе појединац из тима, праведношћу и свим другим особинама које су сопствене данашњем руководиоцу.

Стрпљиво и разложно дајући пример како треба поступати у свакој ситуацији, капитен мора да решава сваки проблем брзо, осећајући инстиктивно прави пут. Један гест, нека реч често делује јаче од најоштријег прекора и довољне су да реше и најкомпликованију ситуацију.