Рекапитулација полуфиналне серије

Звезда је у седмом узастопном финалу после 2:0 у серији против екипе Партзиана. Шта је све одлучило два полуфинална сусрета ?

Турбулентна, и до сада не претерано успешна сезона Црвене звезде ипак би могла да добије срећан крај, јер су наши момци по седми пут узастопно дошли у позицију да се боре за наслов државног првака. Екипа Миленка Топића вратила се кошаркашким основама и са 2:0 у серији бацила на колена вечитог ривала, па у финалу чека бољег из дуела ФМПБорац.

Данас ћемо се бавити кључним факторима који су допринели да црвено-бели овере пласман у финале, у којем ће покушати да дођу до три победе које ће им обезбедити нову титулу првака, и чувени „Калемегдан у јуну“.

ТЕЈЛОР РОЧЕСТИ

Ово је Рочести којег је звездашка јавност чекала читаве сезоне. Са 43 поена у два меча, 100% шутем за три поена у другом мечу (3/3) и преузимањем одговорности у кључним тренуцима, расположени Звездин скорер оправдао је епитет странца који прави разлику. Одбрана Партизана није имала решење за сјајно нападачко издање Звездиног плејмејкера који је затрпавао кош ривала из свих позиција – радио је шут за три, радио је „step back“, ишао је на улаз, а када су га слали на линију пенала, био је стандардно прецизан. Међутим, не можемо, а да се гласно не запитамо где је овакав Рочести био у финалу АБА лиге и зашто се тек сада применила тактика која је и нама као највећим лаицима била више него јасна – Рочести је продуктиван само када игра 30+ минута и када има лопту у рукама. Он није класичан креатор, није „мозак“ екипе какав је некада био Стефан Јовић, али је изузетно талентован и разноврсан скорер за којег одбране попут Партизанове, нарочито након повреда Сија и Маринковића, никако нису имале решење.

ОФАНЗИВНИ СКОК

Једна од ствари која је натерала широк осмех на лице навијачима Црвене звезде био је офанзивни скок који је у овом двомечу функционисано готово перфектно. Давидовац, Јанковић, Омић, Лесор и остали играчи газдовали су испод обруча Партизана и константно давали свом тиму нове прилике за поене. У оваквој констелацији снага јако је тешко било изгубити, и због тога публика може да буде поносна на вољни моменат својих љубимаца у увек неугодној серији против љутог противника. Поред вежби и тренинга, офанзивни скок је последица воље, жеље и жара и лепо је било видети да вечити ривал није био мотивисанији у ове две утакмице, као што је то умео да буде случај у прошлости.

ПОЈЕДНОСТАВЉЕНА ДЕФАНЗИВА

Звезда је током сезоне имала страховитих проблема у дефанзиви, највише због компликованих концепата које играчи нису на време „покапирали“. Искакања и остале тактичке замисли бившег тренера Алимпијевића суспендована су за ову полуфиналну серију и резултат је био очигледан – „провоцирањем“ шута за три Партизанових бекова добили смо оно што смо хтели, скупили смо рекет и контролисали скок, користили Антићеву квалитетну одбрану од пик енд рола, и свеукупно завршили са 67.5 поена у просеку. Наравно, ова одбрана и даље није на нивоу потребне и елитне, али је за слабог ривала какав је, уз дужно поштовање, данас Партизан, више него довољна. Поново је спасоносни моменат дошао у последњи час, а можда је могао, или боље речено морао, да дође и раније. Остаје питање да ли би екипа Будућности, која је нападчки далеко потентнија, правила веће проблеме нашем тиму у овако конципираној одбрани.

ХЕМИЈА У ТИМУ И РАСПОРЕЂЕНОСТ УЛОГА

Лоши резултати Звезде сасвим сигурно су били последица недовољно квалитетног односа у свлчаионици између Алимпијевића и играча. Немогуће је да су ветерани попут Бјелице, Антића, Рочестија и Фелдина заборавили да играју кошарку и да нису били у стању да буду фактор у АБА лиги који ће донети трофеј и Евролигу. Немогуће је да Добрић и Давидовац час бљесну, час их нема нигде. Примера је много, а оно што је красило полуфиналну серију је евидентно релаксиранија атмосфера на коју је вероватно утицао и сам Топић. Види се да постоји виши степен међусобног поверења и жеље за победом, нешто што нам је толико фалило у априлу месецу. Такође, улоге у тиму су јасније распоређене, кључна ротација је сужена и мање-више се зна када коме лопта иде у руке. За КЛС је ово сасвим довољно, и мада ривали знају и могу лако да прочитају намере нашег тима, њихове одбране нису на квалитетном нивоу да зауставе Рочестија споља, односно Омића изнутра.

МИЛЕНКО ТОПИЋ

За крај, пар речи о легенди. До сада непобедив на клупи Звезде, овај мирни човек и жива легенда клуба сигурно је успео да унесе више позитивних ствари у тим који је био у кризи. Шта год да се деси до краја сезоне, жеља свих би требало да буде да популарни Топ остане на клупи Црвене звезде и добије прилику да у следећој сезони Звезду врати на трон АБА лиге.

Топе, хвала ти на досадашњем вођењу тима и срећно у финалу!