РЕЗИМЕ 2019. ГОДИНЕ У СПОРТСКОМ, ФИНАНСИЈСКОМ И ПОГЛЕДУ ТРАНСФЕРА

Ближи се крају 2019. година и ред је да подвучемо црту где смо у односу на почетак године, шта смо прошли и какви су нам резултати.

Резултате Црвене звезде сврстаћемо у три категорије:
– спортски резултати
– трансфер политика
– финансијски резултати

Спортски резултати

Црвена звезда је без икакве дилеме остварила, па и премашила спортске резултате. Зацртани циљеви фудбалског клуба једнаки су очекивањима навијача Црвене звезде на почетку сваке године. Некада се они остварују а некада не, али су увек исти. Домаћи трофеји и групна фаза неког европског такмичења. Рецимо да бисмо сви били задовољни титулом и групном фазом Лиге Европе. Црвена звезда је ове године доминантно освојила домаћу титулу и пласирала се у Лигу шампиона. Провући ћемо и изгубљен Куп у финалу одиграном на нашем стадиону и ипак резимирати констатацијом да су циљеви сасвим сигурно и премашени пласманом у Лигу шампиона за коју је полазни основ био домаћа титула. Црвена звезда је елиминисана из групне фазе Лиге шампиона, остваривши једну победу и пет пораза у такмичењу са неупоредиво скупљим клубовима, тако да се ни овај епилог не може сматрати као неуспех, без обзира на болне поразе од Бајерна и Тотенхема. Додаћемо и чињеницу да је Црвена звезда у овом тренутку убедљиво прва на табели домаћег првенства и сигурно граби ка освајању треће узастопне титуле што заиста представља фантастичан резултат.

Трансфер политика

Ако данас питате навијаче Црвене звезде, трансфер политика у овој години је у најмању руку дискутабилна. Црвена звезда је од излазних трансфера играча у овој години приходовала сјајних 12.750.000 еура, али је свакако остао горак утисак нереализованих а започетих трансфера Ел Фарду Бена и Милана Павкова који су се вратили са циљаних дестинација без потписаних уговора у рукама, са обавезама на име расхода по питању рата из уговора на рачун Црвене звезде. Треба поменути и малерозну повреду Бранка Јовичића непосредно пред трансфер за 1,2 милиона у француски Ним. Прежвакана је доста пута тема о томе да се Бенов повратак десио прекасно да би се реаговало убацивањем на списак играча за Лигу шампиона. Прежвакана је и тема тројице нападача у истом моменту (Боаћи, Павков и Томане), али је свакако нешто што треба поменути у овом тренутку. Клуб су напустили младићи који су једва дебитовали за први тим (Јовељић и Терзић), Дегенек је отишао па се вратио, Ерик Јирка је на позајмици у Радничком из Ниша, а Алекса Вукановић, Матео Гарсија и Раџив ван Ла Пара су пројектовани као крилни играчи. На позицију левог бека доведен је Жандер. У централном делу везног реда доведени су Хосе Кањас и Његош Петровић. Као што је већ наведено приход од продаје играча износио је 12.750.000 еура, али је и трошак на име накнаде клубовима за играче које смо довели незанемарљив и износи око 10.000.000 еура, не рачунајући накнаде за слободне играче.

Као што смо навели, потрошено је око 10.000.000 еура а доведени су следећи играчи:
– Мирко Иванић
– Алекса Вукановић
– Милош Вулић
– Дејан Видић
– Милан Гајић
– Немања Милуновић
– Никола Крстовић
– Матео Гарсија
– Милош Дегенек
– Раџив ван Ла Пара
– Томане
– Његош Петровић
– Радован Панков
– Никола Васиљевић
– Осман Маронг
– Жандер
– Хосе Кањас

Црвена звезда је од трансфера приходовала 12.750.000 еура, а наплатили смо трансфере следећих играча:
– Милош Дегенек
– Ненад Крстичић
– Славољуб Срнић
– Немања Милић
– Дејан Јовељић
– Алекса Терзић
– Лоренцо Ебисилио
– Горан Чаушић
– Лука Јовић (средства солидарности)

У јуну ове године смо разговарали са спортским директором Митром Мркелом, подсетите се тог интервјуа:

Када се све сабере и одузме не може се рећи да се ради о успешној трансфер политици јер је на појачања потрошено 10 милиона еура, тако да у овом моменту можемо да резимирамо констатацијом коју смо навели и на почетку – дискутабилно. Остаје да се види да ли ће се у другом делу сезоне нека од наведених појачања показати у другачијем светлу и колико ће се зарадити на играчима који су плаћени десет милиона еура.

Финансијски резултати

Црвена звезда је и ове године приходовала огромна средства. Узимајући у обзир трансфере, награде од УЕФА, спонзорске уговоре и приходе од улазница долазимо до цифре од преко 45.000.000 еура
– Трансфери 12.750.000 еура
– Спонзори 6.000.000 еура
– УЕФА 20.166.000 еура
– Улазнице 6.300.000 еура

Није нам познато до детаља колики су трошкови Црвене звезде изузев набројаних 10 милиона еура за трансфере, а информација којом баратамо по питању зарада играча износи око 20 милиона еура. Није нам познато ни колико је коштала реконструкција дела западне трибине, која заиста изгледа неупоредиво боље као ни нова Звездина телевизија која делује изузетно модерно.
Да се не бисмо бавили претпоставкама и доводили читаоце у заблуду, сачекаћемо изјаве руководства Црвене звезде или у крајњем случају финансијски извештај за текућу годину који је ове године презентован јавности маја месеца.

Какав ће закључак бити по питању финансијских резултата остаје да се види када се попуне ове непознанице. Недвосмислено је јасно да је Црвена звезда остварила изузетно високе приходе, али да би се сагледали финансијски резултати и износили закључци по овом питању, потребно је знати и колики су расходи. Ми их у овом тренутку не знамо. Оно што навијаче Црвене звезде првенствено занима када су у питању финасије јесте укупан дуг Црвене звезде, а поводом тога последње изјаве коју знамо јесту крајем августа ове године. Генерални директор је тада одржао конференцију за штампу на стадиону Рајко Митић, а затим и гостовао на РТС-у у емисији „ОКО“ и изнoсио податке о финансијама.

Директор Терзић је тада навео да је дуг Црвене звезде за порез који је репрограмиран у 60 рата враћен већим делом и да ће у потпуности бити враћен унапред, без обзира на уговорене рате. Немамо разлога да не верујемо да је то и остварено, уосталом верујемо да ће бити прилике да се то потврди или демантује у наредном периоду.

Поменућемо и нама познату информацију да дуг Агробанци још увек није враћен и да је Генерални директор Звезде крајем августа изнео податак да је Црвена звезда од укупних 6,8 милиона (колико је позајмила од Агробанке) до сада вратила 2,8 милиона еура (не прецизирајући да ли је то било у овој години) а да је стратешки план руководства да ће преостали дуг према овој банци у стечају од 4 милиона еура, успети да санира са 2,5 милиона еура чиме ће позајмљених 6,8 милиона затворити укупном уплатом од 78% позајмљеног износа.

Закључке о финансијским резултатима донећемо онога тренутка када сазнамо колики су расходи и још једном поменути заиста импозантне приходе Црвене звезде трећу годину заредом, али и оставити питање износа висине укупног дуга јер је опште мишљење звездашке јавности да се дуг не смањује динамиком коју већина навијача очекује узимајући у обзир астрономске приходе. Такво стање руководиоци највећег српског клуба образлагали су континуираним улагањем о чему је за РСБ говорио пословни директор Стефан Пантовић.

Резиме 2019. године:
1. Спортски резултати – остварени (и премашени)
2. Трансфер политика – дискутабилна
3. Финансијски резултати – непознаница