РСБ анализа: Црвена Звезда- Арсенал 0:1

Црвена звезда је поражена у трећем колу, групе Х Лиге Европе, од лондонског Арсенала резултатом 0:1 (0:0). Црвено бели су одиграли веома добар меч против противника који долази из најјаче лиге света, и стицајем несрећних околности је остала празних шака у овом двобоју.

Арсенал је изашао у комбинованом саставу. Стиче се утисак да је лондонски клуб дошао у Београд, да одради добар тренинг. Кад се каже „добар тренинг“, не мисли се на потцењивање Црвене звезде, него да играчи који немају пуно прилика да играју у првенству, добро истрче и да својом игром, ставе Венгера на слатке муке у наредном периоду.

Црвена звезда и њен тренер Владан Милојевић, одлучили су се да на терен изађе 11 момака који су изнели највећи део претходних битака.

У првом полувремену, Звезда је у великом делу меча у том периоду, имала већи посед лопте, и може се слободно рећи била боља од Арсенала. Пропуштене су две прилике колосалне да се савлада, синоћ сјајни Петер Чех.

Арсенал је оставио много простора за контру и полуконтру Звезди, која је то користила и претила одбрани Арсенала. Преко Радоњића, Срнића и Боаћија је покушавала игром у транзицији да стави на муке последњу линију Арсеналове одбране, која је први пут вероватно изашла у саставу у којем јесте. Елнени који је задњи везни, био је централни халф, Холдинг леви а Дебиши, рековалесцент и десни бек, десни халф.

Звезда је имала много проблема на постављену одбрану Арсенала , где није било довољно стрпљења да се сачека пуцање Арсеналове одбрамбене формације. Пуно се грешило у пасу у тим ситуацијама, као и вишак потеза одређених играча у приликама да поделе завршни пас.

Одбрана на челу са Вујадином Савићем и Ле Талеком је одиграла сасвим добар меч. Били су константно на Жируу, отерали га од гола и борили се са искусним француским репрезентативцем који се мало видео до одлучујућег момента и 85-тог минута. Једино што се мора замерити задњој линије је несигурно „чишћење лопте“ у свом казненом простору. Тако је и Арсенал стигао до једине опипљиве прилике у првом полувремену, у којој је Борјан сјајно реаговао. Повреда Савића, мало је пореметила екипу, где је незагрејани Бабић ушао у игру, и мало се нарушила кохезија тандема који је почео утакмицу. Морамо да похвалимо да је штоперски пар био миран на лопти током већег дела сусрета и да је имао доста тачних пасева.

Филип Стојковић је дефанзивно, као и у већем делу ове сезоне био беспрекоран. Офанзивно није превише учествовао. Имао је сјајан центаршут у шанси, кад је Крстичић шутирао главом у Чеха. Срнић је био уштопован од стране Мајтленд Најлса, па и њихова иначе увек добра сарадња није била учинковата по десној страни.

Родић је имао веома брзог Волкота наспрам себе и имао је пуно тежи задатак. Није се добро снашао, није могао да парира Волкоту у латералним бековским кретњама а и знао је да остави доста простора иза својих леђа, што је Арсенал у пар ситуација и користио. У офанзивном делу, није био превише присутан, иако се кретњом иза леђа нудио Радоњићу као опција.

Звезда је генерално парирала Арсеналу у везном реду, али кад два играча од три у срцу везног реда, не одиграју најбоље меч, наравно да може доћи до ситуација какве смо гледали синоћ. Доналд је имао веома тежак задатак, да смири Џека Вилшира, који је био апсолутно најбољи играч утакмице, и својом контролом лопте и прегледом игре пленио тереном стадиона „Рајко Митић“. Наш капитен је имао проблема са покретљивом игром везног реда гостију. Увек је био у кашњењу, увек за корак краћи, а ни пас игра га није слушала.

Канга се опоравио од повреде, али није блистао као ни Доналд. Није имао простора да се размахне. Враћао се дубоко на своју половину по лопту, бирао нека нерезонска решења и доста грешио у пасу. За све то има и заслуга Кокелан, који га је веома успешно исконтролисао. Није се пуно трошио у одбрамбеној фази.

Најбољи појединац у звездином дресу је био Ненад Крстичић. Претрчао је доста, повратник у српски фудбал из Шпаније, имао одлична решења, пленио је тачношћу, пас игром и са неколико врсних потеза показао класу. Улазио је у завршницу и показао одличну игру у оба правца. Полако долази на своје место све што се њега тиче. Поправио се и физички, тако да од њега звездашка јавност треба да очекује блиставе игре.

Немања Радоњић је генерално одиграо коректну утакмицу. Ушао је у меч, можда и једини неимпресиониран Арсеналом, и одмах на почетку показао класу, кад је урадио тунел једном играчу Арсенала, и преносном дијагоналом одлично отворио контру нашег тима. После је знао да солира у неким ситуацијама и да буде беспотребно атрактиван. Знао је да повуче потез више. Генерално, не сарађује пуно са Родићем и то је оно на шта треба да му се скрене пажња.

Срнић је био потпуно одсечен. Велики промет мала зарада. Доста је као и увек помагао у дефанзивном делу и пуно се трошио на том пољу. Није могао да реши енигму звану Мајтленд-Најлс. Млади играч Арсенала је затворио леву страну, био неупоредиво јачи и бржи од звездиног шапчанина. Срнић се није добро ни кретао.

Боаћи је у пољу био врло добар. Имао је доста дуела са Елненијем, који је физички сличан њему, а Холдинг је такође доста помагао египћанину. Задржао је неколико лопти и одлагао на бок. Пропустио је прилику да се упише у стрелце. Школски је шутирао главом од земљу али лопта је нажалост завршила на пречки. Доста се потрошио и чекао је своју шансу да побегне дефанзивцима Арсенала али ју је нажалост није дочекао.

Екипа Црвене звезде, има за чим да жали. Пораз је био бруталан ударац с обзиром на игру коју је наш тим показао. Ипак, Звезда је показала још једном да је европски ниво и да са свима може да се носи, да чак и премијерлигаша стави на озбиљне муке. Главу горе, има још да се игра, најбитније је да је Звезда, технички , тактички и тркачки на европском нивоу а срећа ће доћи сама по себи уз напоран рад као и до сада.

Има још 3 утакмице, и улази се тек у праву борбу, пораз изанализирати и архивирати, па ћемо за 14 дана на „Емирејтс“ стадиону видети какве су наши момци поуке извукли.