РСБ анализа: Црвена звезда-Иртиш 2:0

Црвена звезда је прескочила и другу препреку у квалификацијама за Европа лигу. На путу ка групној фази после малтешке Флоријане, оружје је положио и казахстански Иртиш из Павлодара.

Екипа Владана Милојевића је озбиљно схватила реванш меч против Казахстанаца упркос сасвим солидном резултату из прве утакмице. Оно што се да приметити је да наша екипа за ову фазу припрема изгледа тркачки јако добро, и да трчи истим темпом кад је висока температура, али и кад је ниска као што је била у Павлодару. Надајмо се да ће се екипа и даље припремати у ходу како домаће првенство буде одмицало и да интезитет трке, борбености, као и велике жеље, неће мањкати.

Милојевић се определио за истих стартних 11 као из Павлодара. Манојловић је бранио вероватно последњи пут за клуб у којем је поникао и посао је одрадио добро. С обзиром на то да Иртиш није толико претио, оно што је било до њега је одрађено.

Задња линија је направила значајан помак у односу на двомеч са Флоријаном. За кратко време су се Ле Талек и Савић „нашли“ и то је деловало сасвим добро у овом двомечу. Одлично су се допуњавали и били су агресивни на нападаче Иртиша, у првом реду Бугајова и Фонсеку. Фонсека је искључен био тотално у двомечу а ради се о убедљиво најбитнијем играчу Иртиша. Мора се рећи да Иртиш није довољно добра нападачка екипа и да прави тест за задњу линију и за тандем Ле Талек-Савић тек предстоји. Бекови у виду Анђелковића и Стојковића су такође коректно одрадили посао. Имали су простора да буду мало више на половини противника.

Везни ред нам је добио чврстину. Чврстину коју смо изгубили негде у прошлој сезони. Најзаслужније за ту чврстину је управо Бранко Јовичић који се показао као најбоље појачање у овом прелазном року за сада и врло вероватно нови миљеник Звездиних навијача. Претрчао највише, „тукао“ противника и то без жутог картона, а препричава се и његов бег у 77 минуту утакмице кад је сервирао Срнићу лопту за гол који је дефинитивно преломио противника. Јовичић је уз себе имао Доналда, који је драстично поправио форму и подсетио на игре из 2015. године. Зведи много значе Доналдове „дуге ноге“. Показао је и завидан технички ударац, где је „кифлом“ пребацио зид Иртиша и довео нашу екипу у вођство.

Гелор Канга је одиграо добар меч, један од најбољих дефинитивно у Звездином дресу. Није се враћао по лопту на својих дубоко у нашу половину, кретао се у зонама предвиђеним за његово место на терену и у нашем систему игре. Поделио је Канга неколико пасева из дубине, углавном ка Боаћију. Било је грешака у пасу, али то су све грешке које се „толеришу“ јер је Канга после дуго времена показао велику жељу и хтење. Славољуб Срнић је дао гол и направио глупост одласком на јужну трибину да прославља гол, зарадивши жути картон који га је елиминисао за први меч са прашком Спартом. Срнић се дефинитивно боље сналази по десној страни кад има Стојковића иза себе. Центаршут је био велики проблем у Срнићевој игри на синоћњем мечу. Није лепо пратио кретње својих саиграча који су улазили у завршницу напада испред гола павлодараца. Бразилац Рикардињо је одиграо још један лош меч у црвено-белом дресу. Практично се није видео на терену и већину утакмице провео у „стелту“. Тренер Милојевић под хитно мора да нађе праву улогу за Бразилца придошлог из Шерифа јер и на левој страни не показује оно због чега је доведен. Рикардињо је у другом полувремену показао „знаке живота“ али и даље недовољно за тежину црвено-белог дреса.

Ричмонд Боаћи иако није постигао гол, одиграо је добру утакмицу. Опет се мора истаћи његова изузетна кретња и концентрација током самог меча. Константно је ширио противнички штоперски пар и нападао дубину. Имао је један сјајан потез, кад је „изломио“ противника али траљаво после тога шутирао.

Дефинитивно, „рука“ Владана Милојевића се види и за кратко време је подигао ниво свести код играча и увео дисциплину у саму игру у пољу. Црвена звезда драстично боље стоји на терену али једино што брине је тешко улажање у шансе. Просто, Црвена звезда још није дошла до неке нападачке игре која би морала да је краси. Црвена звезда мора наћи баланс између дефанзивне и офанзивне игре.