РСБ анализа: Црвена звезда – Краснодар 2:1

Десетогодишњи сан постао јава! Црвена звезда је ушла у групе Лиге Европе по трећи пут од кад се ово такмичење игра у оваквом формату. Памтиће се 24. август 2017. године, као датум кад се Црвена звезда поново вратила, тамо где припада, у Европу.

Невероватна утакмица, невероватна енергија са трибина, све је јуче функционисало, цела ноћ је имала победничку арому.

Опечен искуством из прве утакмице, што резултатом, што одређеним сегментима у игру, Владам Милојевић је одлучио да у реванш уђе, тотално другачије него што је пак било ко размишљао. Избацио је своје тркаче, војнике, истурио ловце шахавским вокабулураом, да гањају спору одбрану руског тима. Одмах је дало то резултата и Црвена звезда је повела већ у седмом минуту. Био је то само почетак драме и запаљиви увод у оно што нас је у наставку чекало.

Милан Борјан, апсолутни јунак , који је својом одбраном пред крај меча, донео можемо слободно рећи тих 3.9 милиона евра од УЕФЕ. Било је ту и „развлачења“ времена, које је докторирао,писали смо о томе у претходним анализама, али опет и лоших испуцавања. Надамо се сви да ће то уз адекватан рад исправити. Имао је хладну главу и вруће срце и као такав унео додатну стабилност и сигурност.

Задња линија била опет на висини задатка. Овај пут ближе играчу, агресивније од првог минута за разлику од првог меча. Вујадин Савић је био прави командант одбране, царевао у дуелима, уклизао небројано пута и носио својом енергијом екипу. Фримпонг , „хладан као таштин осмех“, одлично кориговао Савића код скока, сигуран у пасу, спасио једну чисту шансу својим хазардерским уклизавањем. Без кикса, увек на месту и правовремен. Милан Родић је одиграо по ињекцијама, и сви звездаши треба да му се наклоне до пода што је стиснуо зубе и одиграо 55 минута у јаком ритму какав је захтевала ова утакмица. Испадао је два пута, где му је Вандерсон кад је прешао на десну страну, стварао својом брзином велике проблеме. Видело се да не може да испрати у пуном шпринту противничког играча, али није било лоше уопште иако се радило о играчу из одбране који је играо са сломљеним ножним прстом. Хвала Рода! Шта тек рећи за Филипа Стојковића? Популарни Жуле се буквално бацао на главу и као и Вујадин преносио борбену енергију на читав тим. Дефанзивно је био сјајан. Терао директне противнике на спољни део терена, био нон стоп у бековском плесу, читао савршено игру и приде максимално изгунуо на терену. Није био превише офанзивно орјентисан али је уз Гуелора Кангу био апсолутно најзаслужнији за ову велику победу. Гобељић је још једном показао да је прави универзалац и прави звездин војник. Опет је као у Краснодару ушао на терен и показао да није дошао тек онако у Црвену звезду. Велики радник и послушник, спреман да стане и на гол ако Звезди то треба. Имао је проблеме у кретњи, али пошто је био на страни клупе, имао је добре „шаптаче“  и остале момке који су му у том сегменту помогли. Сваки ваздушни дуел је добио и одузео неколико јако битних лопти који су отварали полуконтру Звезде.

Везни ред је био у занимљивом систему, као што смо горе напоменули. Срнић, Милић и Радоњић су имали задатак да пресингују високо задњу линију Краснодара и то су радили савршено. Канга је био задужен да посложи пас игру наше екипе и да креира из дубине. Доналд да унесе чврстину. Сви до једнога су одиграли сјајну игру у оба правца. Сви су погинули један за другог. Милић је био можда џ фактор овог двомеча, после асистенције у првом дуелу, јуче је преорао терен уздуж и попреко и уз грчеве напустио терен. Константно је притискао Рамиреза и терао га на грешку и потпуно затворио нашу десну страну заједно са Стојковвићем и Срнићем. Срнић је поново рођен. Ово је невероватно на шта га је направио Милојевић за само два месеца рада. Искористио његову експлозивност и брзину и унапредио га у Звездиног „Антонија Валенсију“. Невероватно захвалан играч за сваки Милојевићев систем. Можда му фали технике и креације, али овај момак из Шапца је спреман на беспоштедну борбу свих 90 минута. Још једна сјајна игра у оба правца. Немања Радоњић је показао ко је и шта је. Играч за Лигу Европе, Лигу шампиона, А и младу репрезентацију. Толика доза талента је невиђена од времена кад је Дејо Савићевић, плесао београском Мараканом. Кад му је дан, као што је био синоћ, онда противници, склањајте се. Коначно је погодио гол, коначно је изашло све из њега. Невероватно убрзање, невероватна игра 1 на 1. Константно је малтретирао Петрова и Кабореа. Јако тежак ударац је успео да погоди, лопту која је била у пењању је поклопио која је од терен добила ефе  који је отворио Сињицинову мрежу. Такође је изашао под грчевима, што показаје да се нико није штедео. Доналд је шефовао везним редом, као много пута у последње време. Одиграо је капитенски. Био прави вођа на терну, сигуран у пасу, уз наравно све додатне обрамбене задатке које је одрадио. Геулор Канга је одиграо меч каријере. Био је то неки зенит „новог“ Канге. Одиграо је јако зрело, знао да сачува лопту кад је требало, да се загради, да изнуди фаул. Креирао из дубине и оно што је јако похвално, одиграо дефанзиву на знатно већем нивоу од онога што смо навикли да гледамо. Све је зачинио бомбом у рашље Сињициновог гола, у право време, првом минуту другог полувремена, где је екипи знатно олакшао наставак меча. Ово је била његова ноћ. Рачић је такође имао своју ролу. Шалимов је Гранквиста код 2:0 пребацио у шпиц не би ли својом скок игром и корпуленцијом унео немир у звездашке редове. Милојевић га је логично ставио на високог швеђанина, и Рачић је одиграо оно што се од њега тражило и капитену Краснодара у потпуности испарирао у скок игри.

Боакје није дао гол. Надамо се да ћемо и даље гледати како тресе мреже противницима у звездином дресу. Изузетно је сачувао лопту која је била изгубљена пре нашег првог гола. Нудио се да игру, нападао простор и као и увек сјајно се кретао. Вршио је константни притисак на задњу линију противника и био први у пресингу. Пешић је ушао у игру и био задужен за леву страну терена. Одиграо је мушки и помогао у тренуцима кад се требало одбранити. Ставио се у службу тима и био још један шраф у машинерији.

Владан Милојевић је унео нову арому у звездином тиму. Од почетка сезоне, не размеће се изјавама. Обећава рад и само рад. Рад се исплатио. Има добру екипу у рукама. Усадио је играчима победнички менталитет који до пре два месеца био јако упитан. Заједно са својим сарадницима, превасходно Косановићем, мајсторски водио утакмице. Надмудрио је далеко плаћеније тренере у виду Страмаћонија и Шалимова. Наша екипа је примила један гол само кући у квалификацијама из надасве крајње сумњивог једанаестерца.

Ова екипа је пуно напредовала, а екипа има што је најбоље још много простора за прогрес.