РСБ анализа: Црвена звезда-Наполи 0:0

Сан који је трајао читавих 27 година, синоћ је и званично постао јава. Црвена звезда се вратила тамо где објективно припада, и свој повратак је крунисала сјајном партијом, превасходно у дефанзиви, и заслужено освојила бод против италијанског вицешампиона Наполија.

Веома тешка и исцрпљујућа партија изабраника Владана Милојевића, крунисана је премијерним бодом у најелитнијем фудбалском такмичењу.

Наполи је био апсолутно бољи ривал током целог сусрета, мора се признати, али наши момци су својом борбеношћу, тактичким врло добро одрађеним послом, стали на пут фаворизованим италијанима.

Карло Анћелоти је мало промешао екипу и изашао је у формацији 4-4-2, оставивши Марека Хамшика и Дриса Мертенса на клупи. Ову формацију је Анћелоти почео да примењује од кад је сео на клупу Наполија. Може се рећи да је мало и помогао Звезди, јер се његови играчи још нису привикли на тај систем, с обзиром да су под Маурицијем Саријем играли увек у 4-3-3 формацији. То наравно није посебно утицало на исход меча, али свакако детаљ на којег треба обратити пажњу.

Наполи је показао шта наш тим чека у наставку такмичења у Лиги шампиона. Интезитет утакмице је доста жешћи од оног на који је наш тим навикао. Наполи је био сјајан у офанзивном превасходно па и у дефанзивном смислу.

Владан Милојевић се одлучио за стандардну 4-1-4-1 формацију, оставивши своје играче углавном „иза лопте“, чекајући контру, полуконтру или прекид да угрози гол Оспине.

Италијани су једна од 5 сигурно најбољих офанзивних екипа у Европи. Маурицио Сари је за својих 3 године на клупи Наполија, направио офанзивни строј који има усвојен аутоматизам у пас игри и кретњама нарочито. Одлично нападају простор, имају много играча који могу да играју веома добро између линија, бекове са одличним центаршутем, у завршницу улази по 7 играча, трансформација из одбране у напад и целокупна транзиција екипе, делују фрапантно добро.

Стил није промењен ни доласком Анћелотија на клупу, али су видљиве одређене промене, па се очекује временом да Наполи заигра контролисанији фудбал.

Кад се све то сабере и кад се погледа статистика, наша екипа је била на огромним мукама током читавог меча. Треба то све издржати, и зато честитке свим играчима на сјајној борби у намери да се очува сопствени гол.

Борјан је био играч утакмице дефинитивно. Одбранио је све што је требало да се одбрани, увек одлично постављен, увек на лопти. Неколико лопти исцентрираних са бока је такође хватао и био господар свог петерца и шеснаестерца. Скинуо је зицер Милику у првом полувремену и био заиста сјајан. Можда и најбоља његова партија после оне на „Емирејтсу“ , у звездином дресу. Опет је имао много проблема са испуцавањем, али то неће умањити његову феноменалну партију.

Задња линија је била беспрекорна и прва на бранику звездине дефанзиве. Било је ситних грешака али имајући на уму, снагу Наполијеве офанзивне линије , прави је подвиг издржати силне атаке италијана.

Филип Стојковић је поновио стандардну партију као и много пута до сада. Уз мало лошији почетак меча где је испао неколико пута, у наставку се поправио и заиграо на нивоу. Имао је простора да се укључи значајно и у фази напада. Остаје жал што га Боаћи није упослио у првом полувремену, него се одлучио да соло заврши акцију. Популарни „Жуле“ је играо једноставно у нападу, у одбрани веома пожртвован и агресиван.

Вујадин Савић и Милош Дегенек су били одлични против Милика и Инсињеа. Обојица нападача Наполија су били убедљиво највећи изазов за наш штоперски тандем. У другом полувремену, уласком Мертенса у игру, било је одређених проблема јер су наполитанци бацили све карте у тражење победе. У одређеним деловима последњих 20-так минута утакмице нападали су у формацији 4-2-4 са много кретње, промена места на терену. Све су то издржали наши момци из задње линије. Капитен Савић је био одличан, одлично читање игре, одлична скок и дуел игра. Милика је учинио невидљивим.

Родић је био бољи део бековског пара. Можда и најбоља утакмица репрезентативног левог бека у нашем дресу, превасходно дефанзивно, узимајући у обзир ниво такмичења. Спасио је чиста два гола, а остаје упамћен његов шпринт са супротне стране и изврсно уклизавање у шанси гостиују 1 на 1. Није имао пуно излета на супротну половину.

Срце везног реда у саставу Јовичић, Крстичић и Чаушић су били на великим мукама, поготово у првом полувремену. Наполијеви играчи су технички доминантнији од целе наше екипе, па су ова тројица морали дати више од 100 % својих могућности не би ли осујетили нападе Наполија. У провм полувремену наш блок је много пута пукао у средини, Алан и Фабијен Руиз су дириговали игром италијана, и увек имали пас унапред. Много је било грешака у пас игри ове тројице играча. У другом полувремену и уласком Јованчића, и они су заисграли боље, скупилу се у средини, и били отреситији и опуштенији приликом пас игре и изношењу лопте у почетним фазама звездине транзиције. Пуно су претрчали, били агресивни и наравно одрадили превасходно посао у одбрани свог гола, играјући против сјајног везног реда Наполија.

Бен је био оријентисан на дефанзивне задатке. Офанзивно није пуно доприносио, јер је практично играо „дуплог бека“ и значајно олакшао посао Стојковићу у чувању десне стране. Свој посао је одрадио максимално добро, подредио се екипи и одбацио свој его не би ли наша екипа остварила што бољи резултат. Остаје жал што није више учествовао у офанзивном делу, јер је Марио Руи бек који оставља пуно простора иза себе.

Марко Марин је показао своју класу. Бивши немачки репрезентативац је због оваквих утакмица и дошао у наш клуб. Видело се колико значи нашем тиму играч који је играо ово такмичење. И он је као и Бен био максимално подређен дефанзивним задацима, али са немерљиво већим учинком у нападачком смислу. „Везивао је у чворове“ дефанзивце Наполија, својим брзим ногама, увек био за секунд бржи од противника, играо рационално и није се либио да убрза игру свог тима. Прво полувреме је био сјајан, у другом је већ пао са снагом. Све у свему фантастично појачање за Црвену звезду, и очекујемо његове најбоље партије у наредном периоду.

Ричмонд Боаћи је био одсечен током већег дела меча. У првом полувремену је морао да се враћа на нашу половину да прими игру на себе, одложи лопте на страну и био је сасвим добар у томе. Врло мало је имао лопту у ногама да би урадио нешто више. Екипа нам се бранила, и ово није била утакмица за њега али је свој посао одрадио више него задовољавајуће. Штета што није боље шутнуо лопту која је на крају завршила у Оспинином наручју.

Као што је написано горе, веома тешка физички и психички утакмица за наше момке. Бод је освојен, утисак код  свих на стадиону који је преовладавао после меча је, понос. Наши момци иако по свим параметрима инфериорнији противник у сваком смислу, су дали све од себе, борили се за дрес који носе, не би ли остали непоражени на премијери у овом такмичењу.

Остаје да се екипа одмори и освежи и да се спрема за предстојећи вечити дерби.