РСБ АНАЛИЗА: Црвена звезда-Спарта Праг 2:0

Незаборавна јулска ноћ на стадиону „Рајко Митић“, разгалила је хиљаде и хиљаде људи којима је црвено бела боја у срцу. Црвена звезда је у првом мечу квалификација за Европа лигу поразила прашку Спарту са 2:0.

Црвена звезда је ушла веома надахнуто и веома добро припремљена у синоћни меч. Треба одати признање стручном штабу јер је утакмица била са тактичке стране припремљена до детаља. Наша екипа је однела победу у срцу везног реда и ионако лоше организаторске способности екипе Спарте додатно сасекла и олакшала себи пут до велике победе. Доналд, Јовичић и Канга су показали како треба да одигра један везни ред ако мисли да направи добар резултат у Европи. Тактичка дисциплина , чврстина, трка и добро преузимање су предуслов за тако нешто, а то је наша тројка у везном реду одрадила феноменално.

Владан Милојевић се определио да изађе високо горе и да у обичном а и зонском пресингу сасече крила спартиним играчима и не допусти им да имају већи посед лопте. Тактичко померење екипе је било одлично, сваки играч је „на руци“ имао свог противничког играча.

Голман Борјан је дебитивао и показао да ће да буде битан шраф у нашим дефанзивним путешествијама кроз сезону. Морамо нагласити да је докторирао крађу времена. Оно што није добро било, било је то што је испуцавао лопту насумично без да гађа свог играча.

Задња линија је била на високом нивоу. Веома зрело су одиграли и Ле Талек (који је поново показао да на њега може озбиљно да се рачуна у овој линији тима) и Вујадин Савић. Било је ту мањих киксева и неколико пасева у средину и потпадања под лопту, али генерално су обојица у пару изгледали веома добро и веома добро се допуњавали. Наши бекови Стојковић и Родић су такође дефанзивно одиграли савршену утакмицу. Обојица су увек била у корекцији и обојица су скроз уштоповали своје директне ривале Јулиша и Плавшића. Родић се није толико пуно бавио противничком половином, углавном се усредсредио на дефанзиву и свакако одрадио одличан посао. Стојковић се пак понављао у фази напади, упутио неколико корисних центаршутева што јачом десном а и слабијом левом ногом. Нон стоп је био у бековском плесу и сем једног продора Елдара Чивића, ниједном није испао из игре.

Шта тек рећи за везни ред? Доналд је ушао у „кожу“ Мичела Доналда из 2015 године и показао је зашто је некад играо у таквом европском великану какав је Ајакс. Веома чврст у дуелу, одличан у ваздуху као и сјајно читање игре противника су само неке од ствари које је синоћ презентовао холандски фудбалер. Канга је одиграо дефинитивно најбољи меч од како је прошле године стигао у Београд. Дуго се чекао Канга који је био синоћ, и требао бити бар приближно Канга од синоћ. Стручни штаб му је предочио неке ствари, и више се Канга не враћа дубоко у нашу половину да узме лопту и креира из прве трећине нашег терена. Стоји где треба да стоји офанзивни везни и одлично је синоћ користио своје карактеристике. Имао је правовремене пасове  између двојице спартиних бекова, претрчао доста. Имао је и доста грешака, као што је не одигравање паса према Радоњићу у контранападу у другом полувремену. Веома лепо је периферним видом испратио Боакјеову кретњу и спојио га са голом код нашег прекида. Одиграо је габонац заиста добар меч и награђен је апсолутно заслужено са евро голом који је сломио ривала у другом полувремену.

Бранко Јовичић. Момак из Рашке је опет показао колико значи овој екипи Црвене звезде. Невероватна „плућа“ и невероватан ниво физичке спремности. Један детаљ је био упечатљив. Играла се надокнада времена увелико, Црвена звезда је имала контранапад, Јовичић је тај контранапад истрчао у пуном шпринту из нашег казненог. То довољно говори колико је Јовичић значајно појачање за нашу екипу. Унео је у наш тим пример и подигао самопоуздање и храброст нашим играчима који су поред себе имали одличан пример. Као питбул се залеће на своје противнике и не оставља им пуно простора за било какву реакцију. Са лоптом није највештији кад му је у ногама и игра једноставно, што је и више него довољно. У потпуности је сасекао Фридека и Марачека и није им допустио ама баш никаквог простора да се разиграју.

Наша крила су синоћ била најслабији део тима. Рикардињо и Милић су такође имали велики утицај на синоћно издање наше екипе али су приказали мање него остали. Доносили су лоше одлуке, грешили у предаји и лоше се кретали. Обојица су у колективној дефанзиви пуно помогла као и у ставу екипе на терену. Мора то пуно боље, поготово бразилац који је опет био у „стелт-у“. Милић није добро читао мисли својих саиграча, неретко се и сударао са њима и није знао да препозна да ли треба да користи простор или да тражи лопту у ноге. Надајмо се да ће обојица да подигну своје самопоуздање из утакмице у утакмицу.

Ричмонд Боакје је опет показао класу. Феноменална кретња, констатно је навлачио игру на себе и добио сваки дуел са Кајом и Штетином. Једноставно, синоћ је доминирао. Невероватног играча поседује Црвена звезда у својим редовима. Поготово се издваја кретња код првог гола, где је полукружном кретњом напао простор између двојице Спартиних дефанзиваца и на феноменалну асистенцију Канге постигао водећи гол.

Немања Радоњић је са клупе имао веома запажену ролу . Невероватан продор је имао одмах по уласку на терен и замало дао изванредан гол, али су померени неки закони физике и статива је спречила да се овај млади нишлија представи звездиној публици голом на дебију.

Владан Милојевић је поново покренуо екипу Црвене звезде и њени навијачи имају чему да се надају после синоћње представе, у сезони која је пред нама. Невероватну глад код својих играча је пробудио, сви играчи су у служби тима, и они који играју, и они који чекају шансу са клупе, као и они који су ван протокола. Пуно рада и даље чека Милојевића и његов стручни штаб са екипом, и не треба се опуштати, већ ићи од утакмице до утакмице. „Први колоквијум“ је положен са оценом 10. Чека се други кроз 7 дана , а завршни испит (надамо се сви) у плеј офу за групе Лиге Европе.