РСБ анализа: Црвена звезда – Судува 3:0

Фудбалери Црвене звезде, веома успешно су наставили свој поход на групну фазу Лиге шампиона, и у првом мечу другог кола квалификација за најелитније фудбалско такмичење, апсолутно у свим сегментима су надиграли првака Литваније, екипу Судуве из Маријумпоља.

Црвено бели ће на реванш у ову балтичку државу, отпутовати са капиталом од 3 гола на свом конту и надамо се сви, рутински привести овај двомеч крају.

Наша екипа је у потпуности доминирала синоћ на терену стадиона „Рајко Митић“, пред дивном подршком својих 25 000 навијача. Литванци су у првом колу избацили носиоца у виду АПОЕЛА из Никозије, тако да су стручни штаб и играчи приступили овој утакмици веома озбиљно и предано.

Владан Милојевић је још једном припремио екипу , заједно са својим стручним штабом , на савршен начин и потврдио своју „тренерску класу“.

Наш тим је поново изашао у формацији 4-1-4-1, у идентичној постави као што је била у реваншу са Спартаксом, 7 дана раније. Једина ротација у екипи је била та да је на месту најистуренијег играча био Немања Милић, док се Бен вратио на позицију десног офанзивно бочног играча.

Цела је екипа је синоћњем мечу изгледала веома добро за овај део сезоне, што годинама раније није био случај. Пас игра је била течна, тачна и релативно брза. Везни ред наше екипе је у потпуности контролисао утакмицу и давао тон остатку екипе да игра такође добро и растерећено.

На голу Милан Борјан, скоро да није имао никаквог већег посла. Била је ситуација у првом полувремену, где је истрчао на један дугачак дубински пас Судуве, где је Борјан истрчао и пресекао заједно са Савићем тај пас ка нападачима Судуве.

Последња линија је била на коректном нивоу у већем делу утакмице. Нападач из Куросаа, Сисилија је у потпуности неутралисан од стране Савића и Дегенека. Милојевић је корпулентног нападача означио као велику претњу по наш гол, па су се двојица штопера увек „лепила“ уз овог играча и у већини случајева излазила као победник из тих дуела. Добри су били и Савић и Дегенек „у ваздуху“ против високих нападача Судуве. Посао је олакшао и рани излазак другог шпица Митхата Топчагића. Што се тиче игре на земљи, Дегенек је поново имао проблема са крилним играчима противника, и ово му се не дешава први пут, већ се понавља из меча у меч, што може да постане хронично ако стручни штаб адекватно не реагује.

Бекови су били такође на стандардном нивоу. Родић је одиграо пуно боље и сигурније него пре 7 дана против Спартакса. Није било пуно грешака што тактички, што технички. Нудио се Радоњићу и Јевтовићу после као додатна опција у нападу, проласком иза леђа нашим крилним фудбалерима. С друге стране, Филип Стојковић је био добар у оба правца. Позади није имао већих проблема, а и игра целе екипе која је доминирала у поседу, му је дозвољавала да игра више у офанзивном делу игре него у дефанзивном, тако да је стајао поприлично високо за своје стандарде. Учествовао је и био можемо рећи и асистент за други погодак наше екипе. Сјајну лопту коју му је упутио Бен, одлично је „заврнуо“ на петерац, из чијег наставка је Радоњић дуплирао наше вођство. Има простора за напредак у форми и код њега, тако да у скоријој будућности би требали гледати још бољег Филипа Стојковића.

Бранко Јовичић, као коректор испред задње линије је одиграо такође добру утакмицу. Одличан је био на Азеведу, кључном играчу везног реда Судуве. Пуно је претрчао и покрио је као и увек доста простора, али је имао неколико технички јако лоших додавања у другом полувремену, али је то све последица потрошње и умора.

Повреда Крстичића и рани његов излазак са терена, није пореметио нашу екипу. Душан Јованчић га је добро одменио и тркачки испратио јако добро целу нашу екипу, јер је ушао практично незагрејан по тешком и наквашеном терену. Покрио је као и Јовичић километрима велики простор синоћ и играо је „на сигурно“. За дириговање игром синоћ је био задужен Ебесилио. Холанђанин је одиграо најбољи меч од како је стигао у наш клуб. Био је присутан у игри, увек се нудио на исту, и био констатна претња по гол хрвата Кардума. Ебесилио се такође пуно потрошио излазећи у пресинг, пленио је игром у оба правца. Остало је и упечатљиво кад је стигао и покрио клизећим стартом десног бочног играча Судуве. Демонстрирао је и свој разоран шут о којем се пуно причало кад је постало јасно да ће постати звездин нови фудбалер. После прва два неуспела покушаја, трећи је био кобан по голмана Судуве. Одлична кратка акција , избачен пас Бена до Халанђанина, који је врхунском техником ударца, скоро из колена, погодио „жабицом“ малу мрежу и тако „отворио“ литванску екипу. За своју игру апсолутно заслужено је испраћен овацијама са терена.

Радоњић и Бен као бочни офанзивни играчи су одиграли такође јако добро и били понајбољи појединци синоћњег сусрета. Звезда је константно током меча „финтирала“ пресинг, тако да акције Судуве нису могле да почну из последње линије, него је Кардум био присиљен да испуцава лопту. Одлични су у томе били и Радоњић и Бен и уз помоћ Ебесилија и Милића заслужни за ту прву линију пресинга, којим су уништили игру Судуве. Целе екипа је приликом пресинга, одлично померала и и била агресивна, па после свега тога је било лако одузети лопту противнику.

Радоњић је доводио десну страну одбране Судуве до лудила својим дриблинзима и променама правца. Био је на почетку утакмице веома фудбалски „егоистичан“ али како је време одмицало , подредио се екипи и израстао у потпуног хероја меча. Одлично је испратио акцију код другог гола, а трећи гол је био фантастичан због много ствари. Прво је примио идеално пас Дегенека из задње линије, ролингом се окренуо лицем ка голу, и онда заиста сјајним ударцем, погодио саме рашље гола Судуве.

На другој страни, апсолутан допринос и тон игри је давао и у Бен. Момак са Коморских острва је уз Радоњића и Ебесилија био члан идеалне „тројке“ која је узела утакмицу у своје руке. Константно је се нудио на игру, сјајно сарађивао са Стојковићем по десној страни, мењао позиције, улазио у средину, одлазио на супротну страну, поделио гомилу тачних и кључних пасова. Фалио је само гол да крунише фантацтичну партију овог момка. Остаје жал што Ебесилио није успео да стигне један фантастичан пас Бена у првом полувремену.

Милић се после дуго времена , нашао на позицији шпица. У недостатку бољих решења и кадровских проблема које наша екипа има на овом месту у тиму, Милић се нашао у стартној постави. Одлично је Милић одиграо, није се штедео, борио се на веома високом нивоу, „рударио“, нападао лопту и прву стативу и биоје „члан“ и предводник екипе која је била у првој линији пресинга на последњу линију Судуве. Веома је захвалан играч Милић , кад се ради о европским мечевима. Веома пуно ради за екипу, тренер Милојевић веома пуно цени такве вредне, тактички дисциплиноване играче који се боре до горње границе издржљивости.

Све честитке екипи на представи од синоћ. Било је уживање бити део тако спектакуларне атмосфере и још спектакуларније игре наше екипе. Реванш у Маријумпољу би требао бити пука формалност, али увек треба бити опрезан и играти као да двомеч тек почиње.

Следећа утакмица је у недељу од 19 часова против нишког Радничког. Дођите на стадион.