РСБ анализа: ЦСКА Москва-Црвена звезда 1:0

Европска одисеја Црвене звезде, завршена је -13 степена Целзијусових у главном граду Русије. Као прво треба честитати свим људима у клубу на овим невиђеним европским успесима у претходних 8 месеци, што су вратили веру и понос свим звездашима и послали јасну поруку да је Црвена звезда највећи или један од највећих клубова југоисточне Европе.

ЦСКА је на крају прошао даље. Заслужено или не, то у овом моменту није уопште ни толико битно. ЦСКА је екипа која је мање грешила у овом двомечу, и превасходно због тога ће се на крају крајева наћи њихово име на жребу у петак за осмину финала.

Владан Милојевић и његови момци су се храбро носили са вишеструким прваком Русије, са веома искусним интернационалцима, од којих су многи репрезентативци својих држава.

Утакмица од стране стручног штаба је одлично постављена. Било је јасно од самог старта да се црвено бели неће превише залетати ка голу Акинфејева и да ће своју шансу углавном тражити у контранападу или у грешкама играча московске екипе.

Црвена звезда није срљала, била је стрпљива. Из те стрпљивости изродиле су шансе који наш тим није нажалост искористио. То је пресудило овај двомеч. У две утакмице против противника који многим екипама оставља минималан простор да им запрети голу, Црвена звезда није искористила 3 шансе, да не кажемо зицера. На овом нивоу такмичења, против такве екипе, то је превише.

Екипа је била веома несигурна у пасу, јако је тешко трпела дуел игру. Вероватно има и до температуре ваздуха, до залеђеног терена и до тога што се екипа није скроз аклиматизовала на временске услове у Москви.

Борјан је на голу бриљирао. Био је један од најбољих играча нашег тима синоћ. Све што је могао да одбрани,одбранио је, чак и више око тога. Одбранио је рефлексно зицер московљана, био сигуран на високим и лоптама са бока који су упућивали играчи ЦСКА. И игра ногом је била на бољем нивоу него ли у претходним сусретима. Имао је један кикс, мада се стиче утисак да је португалски судија пропустио да свира фаул над њим од стране Ахмеда Мусе, где је у наставку акције Кучаев опасно запретио.

Задња линија је одлично поново функционисала. Били су компактни и сигурни што на земљи, што у ваздуху. Ле Талек и Савић су показали како треба да игра један звездин штоперски пар у Европи. Одлични су били у корекцијама, у читању игре и у поставци на терену. Излазили су испред нападача ЦСКА и одузимали им чисте лопте.

Стојковић и Родић као бекови су пружили такође добре партије. Први је поновио своје већ стандардно издање, где је бриљирао у дефанзиви. Имао је пар одличних излета у офанзивном смислу где је покушао да пробије Кучаева и Набабкина у сарадњи са Беном, поготово у првом полувремену. Није се још уклопио потпуно по десној страни са Беном, али временом ће и то доћи на своје место.

Родић је такође одрадио добар посао. Затворио своју страну, није пуно грешио у пасу, боље речено скоро уопште, бирао је права решења у пасу. Позиционо је био намештен како треба, и још једна утакмица у којој се видело да му се форма диже како сезона одмиче. Родић јесте закаснио да испрати Џагоева код гола ЦСКА, али уопште није требало да дође до тога, јер везни ред није урадио ништа да заштити своју екипу од тог последњег напада ЦСКА у првом полувремену.

У неким моментима током овог европског битисања, било је поносно гледати како нам задња линија функционише као сат. Милојевић и сви играчи који су од Флоријане на овамо играли у задњој линији европске мечеве, треба да добију највеће могуће поштовање јер су изгледали у многим мечевима боље него неке одбране топ клубова Европе. Атлетико за „сиромашне“.

У игри средњег реда највише лежи разлог јучерашњег пораза. Пуцало је и шкрипало у дефанзивном блоку онда кад то најмање није смело да се деси. Капитен Доналд је одиграо јако лош меч. Поред алиби пасева, испадао је позиционо у везном реду, где смо требали да будемо најчвршћи. Један је од криваца за гол, јер није успео да обради једну лопту која му је додана из аута. Олако ју је изгубио, и ЦСКА је почео тако напад који је претходио голу. Ниједна озбиљна екипа не сме себи да дозволи да прими гол у задњим секундама првог полувремена. Требали су наши везни играчи да пекину акцију фаулом, макар и по цену картону.

Бранко Јовичић је одиграо одличан меч. Опет се доста потрошио, чак је био запажен неколико пута у креирињу нападу из транзиције, и то је изгледало јако добро. Носио се искусним везњацима ЦСКА, неутралисао Витиња и Џагоева колико је могло.

Крстичић дефинитивно није успео специјално добро да се снађе у улози плејмејкера. Ипак се он сналази боље у једној линији ниже. Углавном јуче није могао да дође до изражаја, јер се игра базирала углавном да се згуснута одбрана московљана рашири и тражио се тај пробој по боку.

Бен је одиграо још један добар меч после првог меча и меча са Јавором у првенству.Био је агилан, агресиван и опасан по леву страну одбране руса. Трудио се најмаксималније да помогне својој екипи да изађе као победник из овог двомеча. Одузео је једну лопту својом упорношћу у првом полувремену где се изродила ситуација 3 на 1 а коју је Пешић упропастио. Имао је велику шансу пред крај меча, али припрема ударца није била најбоља, траљавао је захватио лопту која је отишла поред гола , а самим тим „европски март“.

Радоњић је требао бити х фактор овог гостовања. Одбране, које су гломазне и не претерано брзе су за њега као створене. Ово гостовање је било исцртано за његове квалитете. Користио их је али не у мери у којој је требало. Искусни играчи ЦСКА су знали с ким имају посла и на разноразне начине и агресивном игром су га спречавали у томе.

Пешић је уз Доналда био један од најлошијих играча на терену. Нажалост његов промашај у 80-том минуту нас је коштао проласка даље. Иако је отворио утакмицу пуно боље него меч у Београду, чак неколико пута на почетку добио дуеле са Березуцким и Игнашевичем, како је утакмица одмицала све је био лошији и лошији. Неколико пута се извукао на крило и полуконтри и контри је слао неке употребљиве лопте у срце шеснаестерца руса. Нажалост није успео да се носи са задњом линијом руса, није успео да задржи концентрацију до краја меча и лопту коју је Срнић послао са бока спроведе иза Акинфејева. Лопта је дуго путовала, вешто је избегао офсајд и остаје нејасно како није проценио лет лопте и наместио ногу.

Све у свему, Звезда није имала среће ни искуства. пресудиле су та лоша реализација и једна лоша одбрана. Све је то школа, уз тренера Милојевића и стручни штаб , екипа ће извући поуке и наставити тамо где је стала, а то је освајање дупле круне. Треба ударити печат на ову сјајну сезону.

Свима у клубу још једном свака част, вратили су нас у нека давна лепа времена, уз наду да ћемо у будућности опет проживљавати „европске звездане тренутке“.