РСБ анализа: Келн – Црвена звезда 0:1

Београдски црвено бели, вратили су се из Немачке са 3 бода и тако направили крупан корак ка проласку у следећу рунду Лиге Европе. У сјајној утакмици наши момци су дали максимум и први пут се после оне чувене минхенске ноћи 1991. године вратили као победници са тла Немачке.

Иако видно уморни, издигли су се и нашли пут до победе у врућој атмосфери „Рајн енерџи“ стадиона у Келну.

Родић није успео да се опорави за меч, па је с тим у обзир , звездин универзалац Гобељић почео утакмицу на месту левог бека. То је практично била једина промена коју је тренер Владан Милојевић морао да изврши. На пут није кренуо Вујадин Савић, а Милан Борјан је такође био неизвестан за ову утакмицу, али је смогао снаге и успео итекако да помогне свом тиму да победи синоћ.

Звезда је почела у стандардном систему 4-2-3-1.

На голу Борјан је био на висини задатка иако под боловима, успео неколико пута да спаси нашу мрежу, а поготово се памти одбрана коју је имао пред сам крај утакмице кад је извукао ударац главом играча Келна на прву стативу и тако сачувао вођство нашег клуба. Свој посао је одрадио фантастично, чак је и испуцавања довео у ред и сад испуцава лопту пуно боље него ли на почетку сезоне.

Цела екипа је одиграла веома дисциплиновано, опет је Владан Милојевић одлично спремио утакмицу, заједно са својим сарадницима. Црвена звезда је одлично истрчала прво полувреме и била увек на леђима играчима Келна. Одлично су изабраници Владана Милојевића затворили све прилазе голу у првом полувремену и из полуконтре и контре угрожавали гол Тима Хорна.

Стојковић се извештио да чува најбоље играче противничких екипа. Сетимо се како је Вандерсона ставио у џеп, сетимо се како је Иска сачувао у оном чувеном баражу пре неколико година играјући за младу репрезентацију, сад је смирио у потпуности некада најталентованијег играча Борусије Дортмунд, Леонарда Битенкура. Одличан у дефанзиви као и увек, борбеност наравно на високом нивоу.

Штоперски пар је тек био изузетан. Ле Талек и Бабић су одиграли своје најбоље утакмици , можемо рећи у каријери. Испоставило се да су се без разлога навијачи Црвене звезде прибојавали неиграњем Вујадина Савића. Читаво друго полувреме су били под немачком „окупацијом“, и изашли као апсолутни победници из свих дуела са Кордобом, Битенкуром, Осаком и Гирусијем. Наш штоперски пар се буквално бацао на главу, не би ли сачувао звездину предност и апсолутно су најзаслужнији за ова 3 бода. Комуникација је била одлична, допуњавали су се, француз је неколико пута изашао испред противничких шпицева и одузимао лопту као од шале, док је Бабић господарио ваздухом изнад „Рајн енерџи“ арене.

Гобељић је одрадио свој посао. Коректно је затворио леву страну, било је ту пропуста у поставци али с обзиром да му је ово друга утакмица у каријери на позицији левог бека, онда можемо само да будемо задовољни приказаним.

Доналд и Крстичић су дириговали средином терена. У потпуности су успорили везни ред немаца и одсекли их у првом полувремену. Веома велики радијус кретања и претрчаних километара и километара. Пали су са снагом у другом полувремену, што је и донекле и логично, хватали су их грчеви али су успели да да дају све од себе за коначну победу. Били су мало деконцентрисани у пас игри, која руку на срце и није била завидна током целе утакмице, али то је вероватно последица умора и велике потрошње. Одлично су пар пута разменили дупле пасове са својим крилним играчима и отварали им простор за улазак у средину терена. Одлична утакмица и у дефанзиви, увек на противничком играчу, увек тамо где треба да буду кад се екипа колективно брани.

Канга је одиграо јако лошу утакмицу. Доста је претрчао, у другом полувремену је пак знао одлично да стане на лопту и допусти нашој задњој линији да предахне после ураганских напада Келна. Оно што се замера габонцу је превише шутева на гол противника у ситуацијама 3 на 2, 2 на 2, па чак и 3 на 1. Имао је доста простора да упосли своје саиграче, превасходно Боаћија, којег је могао да споји у пар ситуација са голом. Имао је много нерезонских решења и доста је нервирао звездашку популацију крај малих екрана. Промашио је стопостотну шансу на отварању утакмице, где се одлучио из неког разлога да дрибла Хорна иако је имао отворену позицију за шут.

Наша крила су била сјајна што нападачки што дефанзивно. Радоњић је скроз подигао свест шта значи игра у оба правца. Он и Гобељић су неутралисали заједничким снагама нападе екипе Келна по десној страни. Популарни „Радоња“ је у пар наврата упали своје „млазне моторе“ и на муке стављао задњу линију Келна. срнић као и увек одговоран у дефанзиви и сасвим добар у офанзиви. Одрадио је све што је требало да уради. Одлична кретња и одлична игра шапчанина. Имао је сјајан шут у првом полувремену, који нажалост није завршио у мрежи Келна.

Боаћи је показао своју класу, опет је дао гол за еврошпице. Иако је био под нервозом због благог голгетерског поста у последње време, сад му се све вратило. Сјану игру у пољу је крунисао фантастичним голом. Технички сјајно изведен ударац, иако тело није било у савршеном балансу. Свака част јер то само могу велики мајстори фудбалске игре. Навлачио је игру на себе, извлачио противничке дефанзивце, сјајно чувао лопту, сјајно се градио и био први у пресингу. Издржао је Боаћи 60 и кусур минута али и он као и већина екипа је осетила умор па је због грчева морао раније да изађе из игре. Пешић га је адекватно заменио.

Још једна докторска поставка Владана Милојевића. О његовим тренерским чарламама, РСБ ће спремити посебан текст за крај полусезоне. Невероватно какву је дисциплину увео у екипу, која је била раштимована банда на крају прошле сезоне. Сви у клубу дишу као један, сви дају свој допринос, и награда је управо оваква сезона која је као у сновима.

Наш тим очекују најлакше две утакмице у оквиру Х групе. Арсенал је изнад свих, али црвено белима је у ДНК да се „побију“ са сваким. Зашто не би било тако и са славним енглеским клубом.