РСБ анализа: Ливерпул-Црвена звезда 4:0

Актуелни вицешампион Европе, енглески Ливерпул је победио Црвену звезду у оквиру 3. кола Лиге шампиона са 4:0 (2:0). Разлика у квалитету је очигледна, Ливерпул је драстично боља екипа од нашег шампиона. Оно што је обележило меч, а и допринело оваквом резултату је очајно суђење немачког судијског тима. Екипи квалитета Ливерпула, то није било потребно, а катастрофално је што је судија доносио скандалозне одлуке кад је победник већ био одлучен.

Наша екипа је ушла драстично боље и дрчније у меч са „црвенима“, него што је то био случај у Паризу. Владан Милојевић је промешао тим, а томе су донекле и допринеле многобројне повреде које су одређене играче избациле из конкуренције за утакмицу.

До првог гола Ливерпула, Црвена звезда је била добра, Црвена звезда је више и претрчала током целог меча екипно, али је посед лопте био дебело на страни Ливерпула.

Улазак у сам меч од стране ученика Владана Милојевића је био јако добар. Агресивно од старта, стајали су наши дефанзивци ближе противнику, изазивали им изгубљене лопте, имали су колико толико течну пас игру и смисао у самој игри унапред у односу на Париз. До другог гола који се опет десио после ЦСКА и Салцбурга у надокнади првог полувремена, била је то заиста коректна игра нашег тима. Опет се дешава тај пад фокуса пред одлазак на одмор и то заиста постаје забрињавајуће, јер не постоји гори моменат за примање гола него пред сам крај првог полувремена. У другом полувремену, екипа се потрошила и распала а кад се на то дода и скандалозно суђење, онда је овај резултат такав какав јесте.

Милојевић се определио за формацију 4-2-3-1. Лоренцо Ебесилио је био ново име у везном реду у односу на прва два кола, уместо Горана Чаушића, не би ли својим квалитетима оплеменио игру нашег везног реда. Славољуб Срнић је дејствовао на левој страни, Боаћи у самом шпицу, а позади уместо повређеног Родића, место уз леву аут линију је заузео Марко Гобељић, а такође повређеног капитена Вујадина Савића, у централном делу одбране заменио је Срђан Бабић.

Милан Борјан је опет био најсветлија тачка нашег тима синоћ на „Енфилд роуду“. Опет је звездина „јединица“ излазила у многобројним дуелима као победник у дуелима са играчима светске класе. Код голова ништа није могао и ни за један није крив. Имао је феноменалну параду у првом полувремену, после центаршута Шаћирија са леве стране, одбранио два зицера у ситуацијама 1 на 1 са Салахом и Манеом. Опет је био на ветрометини, али далеко мањој него на „Парку принчева“, и одрадио је заиста одличан посао и зарадио „дневницу“.

„Дневницу“ није зарадио Филип Стојковић. Индивидуално уз Боаћија можда и најлошији наш играч на јучерашњем мечу. Превише је улазио у средину, остављао је доста простора по својој десној а левој Ливерпуловој страни напада. Робертсон се интегрисао у његове зоне и био константна опасност по наш гол. Био је јако нервозан и изиритиран суђењем, али то не оправдава његову лошу игру. Није имао ни помоћ Бена који му није дефанзивно помогао како је то раније у неким евро дуелима изгледало. Био је у моментима јако спор, али и немоћан да у одређеним ситуацијама подигне лопту приликом центаршутева које је слао и из које је екипа могла да запрети Алисону.

Бабић и Дегенек су у тандему први пут почели утакмицу заједно. Нису изгледали лоше али далеко да су и блистали. Дегенек је дефинитивно био бољи члан централног тандема. Почели су врло добро утакмицу, имали су играча „на руци“, били агресивни али већ средином полувремена су почели да попуштају. Имали су великих проблема са игром Ливерпула између линија, а недопустиво је било да је Салах који је по килажи и конституцији доста мањи, игра леђима комотно и одлаже лопте за своје саиграче, где се такође лако и „одмотавао“ у наставку акција. Дефанзива је Звезди „пуцала“ пре него што је игра долазила до Бабића и Дегенека, али морали су доста боље у одређеним ситуацијама да реагују.

На левом боку, силом прилика поново је морао да игра Марко Гобељић. Пре доласка у Звезду, питање да ли је овај универзалац уопште и играо на овој позицији. С обзиром на игру контра ногом од оне коју је морао да покрије, дефанзивно се и није снашао лоше. Био је изузетно агресиван на Шаћирију и Салаху и играо је без респекта. Борио се током целог меча и пробао је да прикрије све своје мане с обзиром на позицију коју је покривао. У офанзивном смислу се благо речено „није снашао“, али то нико није ни очекивао од њега. Имао је проблема са брзином Ливерпулове офанзивне линије, али ту линију тешко могу да сачувају и боље екипе од Црвене звезде.

У везном реду се наш тим опет „распао“. Једноставно, не може да одговори квалитетом везним редовима у овој „групи смрти“. Не може брзином, не може пас игром, не може физички а ни тактички. Ебесилио је мало размрдао учмалу игру из Париза, поделио је пар лопти и раширао пар пута противника, а безмало је и тражио дубину али није имао одговор са „друге стране“ (Боаћија). Јовичић је био можда и најбољи играч те тројке у средини, ако може то тако да се каже. Био је агресиван, бирао је једноставна решења али му је сваки пас ишао уназад. Крстичић се у домаћем првенству мало подигао, али је у среду увече био такође слаб. Није ни до њега све, да би он играо на свом стандарном нивоу, мора та тројка у средини да буде јединствена и компактна. Опет се код првог гола као у Трнави, споро враћао приликом полуконтре противника, каснио је, био је „на петама“, те га је Фирмино лаким дриблингом избацио из баланса и дао гол. Са лоптом у ногама је бирао погрешна решења и држао је предуго код себе. Морамо рећи и да су кретње осталих утицале на то.

Бен је одиграо лош меч, што офанзивно што дефанзивно. Дефанзивно је остављао Стојковића са играчем више да се бори јер се Робертсон неометано спуштао дубоко у нашу половину, није сужавао у „левак“ приликом напада Ливерпула са супротне стране. Зачуђујуће, с обзиром да је до сада увек био свестан својих дефанзивних задатака.

Срнић, као верни Милојевићев војник, после одсуства Марина, је заузео место на левом крилу. Намерно и са правом је стављен на ту страну, да би био од помоћи Гобељићу, да би „дуплирао“ бок. Дефанзивно то није било лоше. Био је одговорнији него Бен на супротној страни. У офанзивном смсилу никако није успевао да дође до било какве игре 1 на 1 где би Звезда направила вишак по боку. Доста се потрошио, али опет је је то био „велики промет а мала зарада“.

Ричмонд Боаћи је у непрепознатљивој форми. Док у домаћем првенству „решета“ у серијама, у Европи не може да дође никако да изражаја и да оправда уложена средства у његов повратак. Ван Дајк га је фудбалским жаргоном „ставио у џеп“, одсекао га тотално из игре. Кад је добио лопту у ноге, бирао је катастрофална решења, био је тром и незаинтересован а и питање борбе је било доста упитно. Апсолутно је да мора пуно боље од овога што је пружио против Наполија и Ливерпула.

Све у свему, Црвена звезда је надиграна у свим сегментима игре. Ливерпул је далеко боља екипа, али наша игра је била боља од оне у Паризу, поготово прво полувреме. Остаје да наставе да се „мере“ са фудбалским аждајама какви су Ливерпул, ПСЖ и Наполи и „плате царину“ за нека будућа европска искушења.