РСБ АНАЛИЗА: Нова сезона Евролиге (1/3)

Уочи још једне сезоне Евролиге РСБ екипа је направила анализу онога што Евролигу као организацију очекује, али и наш клуб који већ пет сезона достојно репрезентује Београд, Србију и регион. Бавићемо се како спортским тако и организационим показатељима које су од круцијалне важности за кошарку у Европи, и Евролигу као европско елитно такмичење.

Формат који обећава

Промена формата Евролиге изазвала је много контроверзи и скепсе. Ипак већ у првој сезони показао  се као пун погодак. Готово до задњег кола утакмице су имале изузетан такмичарски значај па је и Звезда у задњем колу имала такву утакмицу са директним конкурентом за пласман у плеј-oф. У прилог чињеници иде и пораст броја гледалаца од 5,3% у односу на претходну сезону. Такође дошло је до осетног пораста прегледа веб страница скоро дупло са преко 30% нових корисника, док је повећан број приступа страници преко мобилних апарата за преко 80%. Потписивање десетогодишњег уговора са ИМГ-ом који се односи на приходе од ТВ права је још више дало на значају овом такмичењу. Тако се путем телевизије лига гледа у 200 земаља широм света. Незванично, укупна вредност уговора је 630 милиона евра са могућношћу повећања и на 759 милиона. Ипак остаје нејасна расподела по којој свега 60% деле клубови учесници. Додатна забуна настаје када се погледа начин на који клубови деле та средства. Одлука је да клуб добија новца сразмерно ономе колико локални ТВ емитер плати за права емитовања. Тако Макаби из ових извора инкасира читавих 3,4 милиона евра, док Црвена звезда мора да се задовољи са свега 200,000 €. Додатно свака победа у Евролиги клубу доноси 37,000 €, док победа у плеј-офу 70,000€. Клубовима са готово непресушним изворима финансирања ово су симболичне цифре, док клубу какав је Црвена звезда су од великог значаја. Свакако ово су ипак средства много значајнија у поређењу са оним што нуде алтернативна такмичења у организацији ФИБА.

После прве сезоне у новом формату треба очекивати реакцију како Евролиге тако и клубова на новонасталу ситуацију и проблеме који су се јављали током протекле сезоне. Густи распоред је утицао на многе тимове који су и поред огромних улагања доживеле резултатски фијаско. Повреде носиоца игре и смањен ростер су утицале да већина клубова прошири ростер на 14 до 16 играча. При томе у селекцији се води рачуна да се ради о физички спремним играчима који могу да изнесу изузетне захтеве. И ове сезоне многи тимови неће имати чартер летове, али очигледно се у перспективи мора радити на томе. Тако је рецимо Жалгирис ове сезоне потписао уговор за државном авио компанијом. Такмичење у условима да поједини тимови имају сопствени авион док други немају чартер бар за она „тешка“ путовања, ставља их у неравноправном положају. Процена је да ће Евролига поставити ово као услов у одређеном облику, или ће и сама помоћи клубовима да имају превоз за најдужа путовања.

Иако још увек није изашао нови правилник Евролиге за очекивати је задржавање многих делова од раније. Дакле лиценцирани клубови имају јасно услове које морају испунити, уосталом као и остали. Међутим, оно што боде очи је да ЕКА још увек није реаговала на неке чињенице које су прецизно дефинисане у правилнику па се поставља питање двоструких аршина. Тако рецимо лиценца се укида клубу који две године за редом има  просек плаћених карата мање од 80% минималног капацитета дворане прописаног од Евролиге (за лиценциран клуб то је 10.000). Управо по овом услову Барселона и Ефес би требали да остану без исте. Заправо по услову минималног капацитета дворане Барселона није ни могла да узме лиценцу, додуше имају у плану реконструкцију Блаугране и проширење на преко 10,000. места. Вероватно због Барселоне је у правилнику направљена прелазна одредба како би направили изузетак. Такође остало је нејасно колики је максимални број клубова из једне земље који може да учествује у такмичењу. Тако сад имамо ситуацију да 5 клуба долазе из Шпаније,од којих један по услову освајања Еврокупа, иако се по правилнику то не би требало да буде могуће. Са друге стране правилник је врло ригорозан ка клубовима „друге категорије“, па није било попуста по основу прекршаја правилника организација утакмица. Црвена звезда је тако добар део прихода морала да усмери у плаћању тих прекршаја. Делови на којима смо се највише опекли: нема стајања на степеништима, бацање ситних предмета, паљења бакљи и петарди, улажења на терен по завршетку утакмица и тд. Ипак, чињеница је да правилник треба да постоји јер показује јасан пут који води у европску елиту. Финансијска стабилност је један од најбитнијих услова али и транспарентно пословање као организационе способности: не сме да буде играча на БАТ-у, јасни проценти колико од буџета иде на први тим а колико на млађе категорије, цена карата и тд. Дакле организационим импровизацијама овде нема места.

Такође Евролига је попут многих других кошаркашких организација усвојила одређене измене у правилнику игре која би за последицу имале знатно атрактивнију кошарку са више поена. Тако је просек поена у новом формату и уз корекцију неких правила знатно повећан, па је за око 10 поена већи у односу на просек свих сезона Евролиге. Такође значајно је повећана неизвесност утакмица, па је свака четврта утакмица одлучена у разлици једног поседа (оба графика десно од текста су направљена закључно првим кругом регуларног дела у прошлој сезони). За нову сезону је између осталог усвојен правилник „првог корака“. Поред корака приликом ролинга који се не свирају од прошле сезоне, ово је још једно правило којим се нападач фаворизује и омогућава да има предност у односу на одбрамбеног играча. Остаје да се види који ће бити критеријум за интезитет фаулова као и класификација намерног фаулова у случају развијања контре. На почетку АБА лиге смо видели да је број намерних фаулова драстично порастао али и генерално прекида игре, које нисмо сигурни да имају много смисла. Свакако треба очекивати још промена која ће кошарку у Европи приближити НБА стандардима.

Рат са ФИБА мешетарима

И поред почетка некаквог дијалога са представницима кровне организације договор још није на видику. Сад је више него јасно да алтернативна такмичења у организацији ФИБА не могу да уздрмају ни Евролигу али ни Еврокуп. ФИБА је прешла на план Б, односно покушај узимања колача преко националних селекција. Али очигледно да ће се он завршити фијаском. Прозори у којима треба да се играју квалификације нису наишли на одобравање пре свега од НБА лиге али ни Евролиге. Док НБА лига није ни покушавала да улази у преговоре, Евролига је покушала да дође до компромиса али очигледно без успеха. После уводног предлога ФИБА, ЕКА је дала контрапредлог одигравања утакмица одмах након сезоне. ФИБА је остала при своме уз предлог за минимално померање што ипак није прихваћено од скупштине клубова Евролиге, због изузетног напора којим би играчи били изложени. Тако ће квалификације за светско првенство сигурно остати ускраћене за око 100 играча који играју у НБА лиги али још стотинак који играју у Евролиги. Коме требају такве квалификације? Чиме ће се ФИБА похвалити?

ФИБА је већ изгубила неколико битака. Једна од најочигледнијих су свакако клупска такмичења. Али и национална. Видели смо на задњем европском првенству на шта личи критеријум суђења без најбољих евролигашких судија. Једном речју – срамота. Оно што је најчудније да постоје и наши функционери, спортски радници који раде за ову квази организацију и који њиховим одлукама дају легитимитет. ФИБА би требало да буде кровна организација  савеза чланова чије одлуке би требало да буду консензус свих савеза. Међутим очигледно то није тако. Иако Евролигу карактеришу као приватну лигу у којој одлучује појединац, поставља се питање ко одлучује у ФИБА. Са обзиром да ни савезима не одговара овакво стање, очигледно да се одлуке доносе мимо њих. Само се постављају ултиматуми који су из бесмислености прешле на ниво комедије. Претње клубовима који су требали да наступају за Еврокуп су биле бесмислене, и РСБ екипа је међу првима писала да оне немају никакву потпору што се касније испоставило као потпуно тачно. Највећи ривал нашег клуба није прошле године подлегао притиску, већ сопственој неспособности да  препозна бесмислено условљавање. Наравно шпанске екипе су свима отвориле очи па ове године ће сви квалификовани учествовати и у другом такмичењу у организацији ЕКА.

Наставиће се…