РСБ АНАЛИЗА: Нова сезона Евролиге (2/3)

У наставку започете анализе бавићемо се пре свега финансијским аспектима и огромним утицајем НБА лиге на ситуацију у Евролиги, али и кошаркашкој Европи уопште.

У сенци НБА

Глобалном кошарком влада највећа и најјача лига на планети – НБА лига. Концетрација квалитетних америчких кошаркаша као да није била довољна па су скаутске хоботнице свих НБА тимова пустиле пипке широм Света. У нади да ће пронаћи неког новог Дивца, Петровића, Сабониса, Новицког или Стојаковића, не жале новца да придобију све што вреди и обећава на овој планети. Податак да је можда и најбоља петорка прошлогодишње Евролиге отишла у НБА је сигурно забрињавајући. Колико је ситуација тешка довољно говори чињеница да ни најбогатији европски клубови нису у стању да испрате ни минималне НБА понуде. Управо су овог лета, најбољи играчи два најбогатија Евролигашка клуба отишли у НБА. А њима треба придодати још неколико који су отишли за новац који сигурно није лако обећати а камо ли обезбедити у Европи. У наставку је листа ових играча па и сами процените за колико је НБА ослабио Евролигу, и колико су њихови НБА уговори реални у Европи:

Име Уговор за 2017/18. $ Гарантовани уговор $
Фуркан Коркмаз 1,465,920 3,205,920
Чеди Осман 2,642,857 8,325,000
Брендон Пол  815,615 815,615
Шејн Ларкин 1,524,305 1,524,305
Данијел Тајс 815,615 815,615
Дариус Милер 2,100,000 2,100,000
Нејт Волтерс Двосмерни
Милош Теодосић 6,000,000 6,000,000
Богдан Богдановић 9,470,614 27,000,000
Екпе Јудо 3,200,000 3,200,000
Јакоб Пулен 815,615
Кем Бирч 815,615 25,000
Мајк Џејмс Двосмерни

Укупна примања ових момака у НБА су у рангу највећег буџета у Евролиги. Ипак већина се одлучује за НБА и због могућности да у перспективи много више зараде, а и да се такмиче са најбољим кошаркашима данашњице. Дакле само овог лета је пут НБА отишао цео тим играча који би у евролигашки екипама били од изузетног значаја.

Међутим, још већи удар на квалитет кошарке у Европи  је то што НБА усисава играче и из нижих европских лига и који се нису доказали у Европи. Ево кратког списка имена који су отишли у НБА (где играју са већим или мањим успехом) али који би гарантовала знатно озбиљнији ниво кошарке: Порзигнис, Јокић, Нуркић, Жижић, Зубац, Загорац, Луваву, Вучевић, Фурније, Хезоња, Куфос, Папајанис и др. Уговори који сада потписују у НБА су још увек са стране европских клубова недостижни. Поготову ако се ради о младим играчима. У следећој табели су приказани уговори неколико европских играча који су отишли у НБА последњих 10-так година, а нису или готово да нису показали ништа од свог талента у Евролиги:

Име Уговор за 2017/18. $ Укупни гарантовани $
Руди Гобер 21,974,719 97,000,000
Еван Фурније 17,000,000 51,000,000
Никола Вучевић 12,250,000 25,000,000
Коста Куфос   8.393,000   8,393,000
Алексис Ажинса   4,961,798 10,247,192
Кристапс Порзигнис   4,503,600 10,200,654
Марио Хезоња   4,078,320   4,078,320
Јусуф Нуркић   2,947,305   2,947,305
Хуан Хернангомез   2,076,840   2,076,840
Анте Жижић   1,645,200   3,597,960
Вили Хернангомез   1,435,750   2,980,701
Никола Јокић   1,417,382   1,417,382
Тимоти Луваву   1,386,600   1,386,600
Ивица Зубац   1,312,611   1,312,611
Раде Загорац      950,000   2,328,242
86,331,125

Дакле само ових 14 момака тренутно имају годишња примања која су дупло већа од буџета најбогатијег тима Евролиге. А треба рачунати да ће неки од њих, попут Јокића и Порзигниса, у наредним сезонама имати вишеструко боље уговоре. Ситуација је још неповољнија ако би рачунали и оне који су у Евролиги ипак имали одређену улогу: Милош Теодосић, Богдан Богдановић, Дарио Шарић, Бојан Богдановић, Мирза Телетовић, Бобан Марјановић, Немања Бјелица, Тимофеј Мозгов, браћа Гасол, Горан Драгић и др.

Повећање уговора у НБА лиги (график десно) је довело до тога да су плате водећих играча постале вишеструко веће, али и до појаве тзв. двосмерних уговора. Потписивање  двосмерних уговора је НБА екипама омогућила да имају фактички много шири ростер што је укупно око 50 додатних играча под уговорима. Део тих играча обезбеђују у њиховим развојним лигама који би свакако били на радару многих евролигашких екипа. Новац који би играчи по оваквим уговорима могли да добију су око 200-300,000 долара, али и потенцијалну могућност и стандардног НБА уговора што је свакако изазов за већину америчких играча. Минимални уговор у НБА је око милион долара па сви они су ради да буду на прагу и чекају прилику којом би се позиционирали у најјачој лиги.

Незванично најбогатији Евролигашки клуб има буџет дупло мањи  од најмањег буџета у НБА лиги. Истини за вољу ЦСКА и Фенер би могли да испарирају и за неку НБА понуду, али сигурно никако за ове највеће звезде. Тренутно највећа плата једног играча у НБА, Стефа Карија или Леброна Џејмса, је упоредива са њиховим буџетима.

Интересантно би било анализирати и позиције играча који одлазе пут НБА лиге. НБА лига већ дужи низ година кубури са бројем квалитетних унутрашњих играча. Још од ере Владе Дивца управо је позиција центра била најактуелнија. Тако је иданас. Највећи број играча из Европе управо играју на унутрашњим позицијама и по правилу имају знатно озбиљније уговоре. Уосталом просечна плата висикоих играча у НБА је осетно већа него у односу на спољне позиције (на графику поред текста). Овај податак на својој кожи су осетили све евролигашке екипе јер је на тржишту слободних центара готово да и нема.

Организација Евролигаша и финансије

Дакле, приметна је велика раслојеност буџета евролигаша, од водећег буџета московског ЦСКА који према неким информацијама је oкo 40 милиона евра, па до наше Црвене звезде која је на дну ове лествице са буџетом од око 5 милиона евра. У сам врху се налазе и Реал, Фенербахче, Барселона и Милано са буџетима преко 20 милиона евра. У други ешалон платежне моћи са буџетима између 10 и 20 милиона спадају Ефес, Олимпијакос, Панатинаикос, Макаби, Басконија и Химки. Буџете испод 10 милиона имају Уникаха, Валенсија, Бамберг, Жалгирис и Црвена звезда. Најбогатије одвајају огромни спонзори па и државна подршка. Реал и Барса су наслоњени на фудбалске секције које су готово непресушан извор. Олимпијакос и Панатинаикос су у приватном власништву и буџет имају значајно реалнији у односу на државне пројекте. Чак и Жалгирис који има релативно мали буџет за евролигашке оквире има значајну подршку државе и пре свега града. А такође велелепна дворана им је дата на коришћење па немају трошкове рентирања. Слично и у случају Бамберга који у дворани додатно имају и друге угоститетљске садржаје којима покривају делимично буџет. Ипак оно што је најочигледнији приход је цена улазница. Те цене треба посматрати и колико су велик издатак, односно проценат у односу на просечну плату у тој држави, што је приказано на следећој табели:

Клуб Просечна плата € Најнижа цена карте € Проценат од плате
Анадиолу Ефес 631 2,6 0,4%
Бросе Бамберг 2,200 12 0,5%
Милано 1,653 12 0,7%
ЦСКА 909 7,3 0,8%
Барселона 1,404 14 1%
Жалгирис 562 6,2 1,1%
Басконија 1,400 16,5 1,2%
Олимпијакос 698 10 1,4%
Реал Мадрид 1,439 25 1,7%
Макаби 2,624 51,5 2%
Фенербахче 631 12,9 2%
Панатинаикос 698 15 2,1%
Црвена звезда 358 10,5 2,9%

Сигурно најзначајније приходе из улазница остварује екипа Макабија која поред високе цене улазница има константно попуњен капацитет дворане. Као што се види Црвена звезда иако са јефтинијом картом има убедљиво највећи издатак за просечну српску породицу. Оно што би свакако требало да иде Звезди на руку је једна од највећих дворана која омогућује значајан приход за клуб. У наставку је преглед свих клубова са детаљима значајним за њихово функционисање:

Клуб Капацитет дворане Произвођач опреме Називни спонзор
Анадолу Ефес 16,000 Адидас Анадолу Ефес
Милано 12,700 Армани Емпорио Армани
Басконија 15,504 Келме Роја
Бросе Бамберг 6,249 Макрон Бросе
Црвена звезда 18,386 Најк МТС
ЦСКА 13,126 Најк Ростелеком
Барселона 7,585 Најк Ласа
Фенербахче 13,059 Најк Метро
Химки 8,000 Адидас Химки Група
Макаби 10,060 Најк ФОКС
Олимпијакос 11,640 Најк Скратс
Панатинаикос 18,989 Адидас Стоксима
Реал Мадрид 15,000 Адидас Унивесидад Еуропеа
Уникаха 11,300 Спалдинг Бенахавис
Валенсија 8,500 Луанви Култура де Есфуелрзо
Жалгирис 15,552 Адидас ОлиБет

Што се тиче Црвене звезде као што је већ речено Комбанк Арена представља значајан извор прихода. Сигурно да због строгих правилника Евролиге у Хали Александар Николић није лако доћи до значајних прихода, јер „интересантна“ попуњеност свакако боде очи. Што више утакмица у Арени значи свакако веће приходе, а верујемо да ће навијачи препознати моменат у којем се клуб налази и свакако пристојно пунити ову велику дворану. После 2014/15. када је Црвена звезда имала највећу просечну посету у Евролиги са 14,483 гледалаца наш клуб се није налазио на врху ове листе. Пошто постоје индиције да ћемо већи број утакмица играти у Арени надамо да ћемо се вратити на врху ове листе.

Што се тиче спортске опреме највише Евролигаша ће носити опрему Најк. И Црвена звезда је после низа година заменила опрему и од сада ће знак Најкија бити на дресовима наших кошаркаша. Такође на пољу дигиталног маркетинга Црвена звезда има значајну позицију, уосталом маркетинг клуба је и добио бронзану плакету прошле сезоне. У наставку је табела са бројем пратилаца на друштвеним мрежама свих евролигашких клубова:

Клуб

Фејсбук

Твитер

Инстаграм

Анадолу Ефес

287,000

155,000

40,800

Олимпија Милано

170,000

43,000

54,700

Басконија

49,800

71,900

25,400

Бросе Бамберг

57,200

26,000

17,300

Црвена звезда

463,300

66,000

  80,100

ЦСКА

93,800

213,000

  44,700

Барселона

2,541,700

511,000

282,000

Фенербахче

1,287,100

503,000

468,000

Химки

9,800

10,500

Макаби

51,800

 44,500

Олимпијакос

405,300

60,200

99,000

Панатинаикос

64,800

83,300

Реал Мадрид

16,426,300

470,000

1,400,000

Уникаха

43,400

72,700

18,000

Валенсија

106,500

128,000

40,600

Жалгирис

185,900

86,800

33,500

 

Оно због чега се Црвена звезда налази у неравноправном положају у односу на све је да нема јасног системског решења за финансирање клупског спорта. Као што смо већ објаснили правила Евролиге си изузетно строга по питању финансијске стабилности. Већина клубова у Евролиги па и Еврокупу имају јасно дефинисане буџете и изворе прихода. Више је могућих решења од приватног власништва, преко подршке фудбалских секција до огромне подршке града и државе. Црвена звезда са друге стране нема те комоције. Највећи спонзор је државна телекомуникациона компанија док су сви остали спонзори углавном у приватном власништву. Велики је плус и потпис уговора са великом компанијом Хуавеи. Ипак сви ти уговори су симболични у поређењу са рецимо 15 милиона евра колико Фенербахче добија од Догуш групације. За стабилност клупске касе потребно још релативно мало средстава који би се обезбедили системским решењима у оквиру закона. Са друге стране свакако би ваљало дефинисати јасну подршку града и државе јер Црвена звезда једном до два пута недељно промовише и град и државу и то на елитном европском нивоу. Овакву промоцију Србија и Београд немају нити од једног другог спортског колектива, па чак нити од једне појединачне спортске репрезентативне селекције. Управо недостатак ове врсте подршке је приморао клуб да дуговања измири из сопствених ресурса и то продајом играча. Приходи Црвене звезде од продаје играча су сигурно највеће у читавој Евролиги. Са друге стране и навијачи су покренули акцију „Донирај и доминирај“ чији је циљ финансијска помоћ клубу, и афирмација чланства. За само неколико месеци у акцији је прикупљено преко 30.000€. Ипак уколико желимо да клуб дугорочно опстане у овом друштву решавање финансирања врхунског спорта у Србији је неопходан услов.

Наставиће се.