РСБ анализа: ПСЖ – Црвена звезда 6:1

Фудбалери Црвени звезде су доживели фудбалски „бродолом“ у оквиру другог кола најелитнијег фудбалског такмичења. Богати париски тим је „до ногу“ поразио наш тим и нанео му један од најтежих пораза у европским такмичењима.

Наши момци нису нашли начин да се боље одупру налетима фудбалског дрим тима из француске престонице. Нејмар, Рабио, Мбапе, Ди Марија и остали играчи ПСЖ-а нису имали милости према црвено-белима. У утакмицу су ушли после пораза из првог кола од Ливерпула и морали су да се „ваде“ против нашег тима.

Црвена звезда је почела добро меч. Наш тим је у меч ушао јако агресивно и растрчано. Били су близу играча , хтели су да успоставе „тучу“ у везном реду, да уведу парижане у нервозу, не би ли дочекали контру и полуконтру да угрозе гол Алфонса Ареоле. Први гол је пресекао наше момке коју су до тог момента били на задовољавајућем нивоу. Било је питање само колико ће имати снаге да изнесу целу утакмицу у таквом ритму јер су напади „светаца“ били урагански.

Владан Милојевић је извео екипу у систему 4-2-3-1. Изостанак Боаћија је представљао одређени хендикеп, па је морао шеф стручног штаба да посеже за одређеним променама у поставци екипе. Тако је Бен морао да почне као најистуренији нападач, Марко Марин је морао на десно крило, а на левом крилу је почео Вељко Симић.

Милан Борјан, је убедљиво највише показао у прва два кола групне фазе. Невероватно много је посла имао у дуелима са Наполијем и ПСЖ-ом и у највећем делу је бранио сјајно. Синоћ је био један од најзаслужнијих што екипа није претрпела и тежи пораз. Био је потпуно немоћан код голова и није крив ни за један.

Задња линија је скроз подбацила, а била је један од стубова у ових годину и по под Владаном Милојевићем. Има ту своје кривице, али превасходно и због индивидуалног квалитета офанзивне линије ПСЖ-а. Нејмара, Мбапеа, Каванија и Ди Марију, не могу успешно да бране ни квалитетније екипе од Црвене звезде. Момци су дали све од себе, али противник је једноставно био много бржи, бољи и јачи. Бековски пар је био можда и био најлошији део тима на синоћњем мечу. Пробијани су много пута на много начина. Додатну конфузију су им стварали и противнички бекови Меније и Бернат кад су се спуштали дубоко у нашу половину, и стварали додатну ширину у игри парижана. Стојковић и Родић су били непрепознатљиви, уплашени и немоћни потпуно пред нападима ПСЖ-а. Родић је директни кривац за други гол на мечу Нејмара. Бацио је нерезонски аут (жабицу) Вељку Симићу у средину терена и довео га у непријатну ситуацију, где су дугоноги везни фудбалери ПСЖ-а то искористили и исфорсирали изгубљену лопту из које је убрзо пао гол. Стојковић је био инфериоран у дуелима , можда је добио само један директан дуел и то дубоко у другом полувремену кад је утакмица већ била решена. Чувао је кроз каријеру многе добре фудбалере и то врло успешно, али јуче није могао никако дефанзивно да испарира Мбапеу и Нејмару.

Штоперски пар се утопио у сивило. Дегенек је био за нијансу боља карика од Савића, који је закаснио да стартује правовремено на Нејмара и после тог слободног ударца, ПСЖ је „откључао“ мрежу Борјана, па је после свега тога све већ постала рутина. Савић вуче одређену повреду неко време, стисао је зубе, капитенски, али би стручни штаб морао да размисли да ли и даље да почиње утакмицу са њим јер се већ други пут дешава да се троши измена на почетку другог полувремена, бар док се не залечи повреда.

Везни ред је потпуно поражен. Није било баланса, нису добро стајали на терену и резултат свега тога је да је Рабио сам био супериорнији од наше тројке у срцу везног реда. Јовичић је пружио свој максимум, истрчао је доста, покушавао да закрпи све дефанзивне рупе и пуцања у том делу терена. Предаја лопте је била лоша, али борбеност и оно што он доноси као фудбалер је било присутно. Крстичић и Чаушић су пружили јако лошу партију. Трка је била присутна, у првом полувремену Чаушић је био играч са највише километара у нашем тиму, али то није било „паметно“ трчање. Крстичић се јако лоше позиционирао, физички је изгубио дуел скроз над француским репрезентативцем Рабиом. ПСЖ је држао лопту константно у својим ногама, потрошили су се сви, јурећи исту. С тога и гомила падова концентрације, губљење фокуса и инфериорност у дуелима.

Вељко Симић је по левој страни био тотално неприметан и одсечен. Дефанзивне задатке је одрадио лоше јер није помогао Родићу у довољној мери. Допустио је Менијеу да буквално буде „помоћно крило“, да се у потпуности интегрира на половини Црвене звезде.

Марко Марин је био један од најрасположенијих играча у тиму. Види се шта значи играч са таквим искуством и како треба играти без респекта против оваквих противника. Једини је покушавао уз Бена који је то радио неуспешно да пренесе игру на супротну половину. Био је усамљен у већем делу утакмице. Уласком Ебесилија и Павкова у другом полувремену је мало размрдана наша нападачка игра па је Марин почашћен за своју добру игру, првим званичним голом за Црвену звезду у новом формату Лиге шампиона.

Бен је опет морао у сам шпиц напада. Није се најбоље снашао као и у претходним покушајима. Много је „царинио“ лопту, није се благовремено ослобађао, покушавао да искреира у неким сулудим ситуацијама 1 на 4. Утопио се у сивило екипе.

У другом полувремену , наш тим је изгледао пуно боље после улазака Бабића, Павкова и Ебесилија. Иако су црвено-бело и тад били под „рафалном паљбом“, целокупни утисак је много бољи него ли у првом полувремену. Ебесилио је успоставио баланс у везном реду, одиграо одличан завршни пас за Марка Марина, био присутан у сваком дуелу. Стручни штаб би морао дебело да размисли кад следећи пут буде склапао прву једанесторку за меч на „Енфилду“. Милан Павков је још једном био веома борбен. Иако технички оскудно обучен, све је надокнађивао борбом, што на земљи , што у ваздуху. Није било изгубљене лопте за њега, извукао је неколико фаулова, носио се са Кимпембеом и Тијагом Силвом који су физички јако захтевни играчи.

Владан Милојевић је имао јасан план. Да обрани свој гол што дуже, да уведе парижане у нервозу па да тражи своју шансе из контре, полуконтре и прекида. Проблем је што није имао никакав план Б. Цела концепција је пала у воду већ у 22. минуту. Дигао је екипу на полувремену, и видела се одређена реакција играча после одмора. Упитан је био одабир играча за ову утакмицу.

Не треба ове момке стављати на стуб срама. Царина је плаћена. Све је ово део одрастања. Да не говоримо о каквој се групи ради, а Црвена звезда је дебитант у овом формату. Надајмо се да ће се већ на следећој утакмици видети одређени помаци и то да је наш тим и стручни штаб способан да научи из грешака.