РСБ анализа: Ред Бул – Црвена звезда 2:2

Црвена звезда је оставарила сан, Црвена звезда је у групној фази Лиги шампиона. Много патње, много зноја, много емоција је уложено да се оствари овај највећи успех у постбаријевској ери. Требало је много среће али ју је наш тим апсолутно заслужио, и на вечерашњем жребу ће се наћи куглица са именом нашег клуба.

Сви су хероји, од играча, стручног штаба, управе клубе, сви су уткани у овај успех.Ми ћемо се ипак у наредним редовима бавити самом утакмицом и анализом игре синоћњег меча.

Треба бити објективан и рећи да је наш тим имао абнормално пуно среће, али као што рекосмо, она се заслужује, нико нашем клубу није „поклонио“ улазак у Лигу шампиону.

Ред Бул је био далеко бољи ривал у великом делу меча. Имали су „бикови“ то „помрачење“ у тих 5 минута другог полувремена у којем је Бен постигао два злата вредна гола за наш тим, али су аустријанци контролисали утакмицу у великом делу меча.

Владан Милојевић је мало промешао поставу у односу на први меч. У шпицу уместо повређеног Стојиљковића, утакмицу је почео повратник у тим после повреде, Немања Милић, док је Вељко Симић почео меч на десној страни уместо Жонатана Кафуа.

Определио се Милојевић да са везним редом у виду Крстичића, Јовичића и Бена, уз моторичне играче какви су Симић и Радоњић и њихову дефанзивну свест, испарира одличном везном реду Ред Була и проба да добије дуел у везном реду који би Звезди трасирао пут у Лигу шампиона.

Ред Бул је имао доста више расположених играча, Ред Бул је успео да успостави пас игру за разлику од нашег везног реда, играчи Ред Була су се много боље кретали без лопте, а додамо да су играли и безгрешан високи пресинг који је био сјајно синхронизован. Наш везни ред није имао одговор на такву игру коју је поставио Марк Розе, стратег тима из Моцартовог града.

У формацији 4-2-3-1, која је варирала у доста случајева и у 4-1-4-1, па и у 4-4-1-1, Милојевић је покушавао начин да се адекватно затвори пред Ред Булом. Чврстина нашег везног реда и евидентни грч у игри оковао је наше играче да буду на одговарајућем нивоу, поготово у првом полувремену.

Милан Борјан је херој, можда и играч утакмице. Одбранио је све што је могао да одбрани. Много шутева који су ишли у оквир гола током целе утакмице је ухватио сјајним постављањем, одбранио савршен слободан ударац Јабоа у 78. минуту утакмице, пантерском парадом, био сигуран у надокнади времена код две шансе Дабура и Рамаља. У ситуацијама један на један у првом полувремену улазио сјајно и бацао се у ноге Патсону Даки. Заиста одлична утакмица момка из Книна, иако је поред свега тога имао кикс кад је промашио лопту после које је Савић сјајним уклизавањем спречио сигурно вођство Ред Була.

Задња линија је много грешила, али није то њихова искључива кривица, већ  и везног реда који у већини меча губио дуеле у средини терена. Било је ту и добрих ствари наравно, као рецимо корекција Родића код ситуације у првом полувремену где је лепо затворио у задњи час Даку да уђе у гол шансу.

Филип Стојковић на десном беку није одиграо утакмицу за памћење, али је био приморан да игра дубоко на својој половини терена јер су аустријанци нападали са свих страна и константно је морао држати фокус на највећем могућем нивоу. Његов колега са супротне стране Родић је имао скоро исти учинак са мало више офанзивних акција од Стојковића. Дефанзивно је то изгледала добро у већини меча уз мање пропусте, у офанзивном смислу се упустио да уласцима иза леђа Радоњићу створи вишак на левом боку, где неколико пута није био испоштован, а имао је прилику да неколико пута центрира из места што није најбоље испадало.

Дегенек и Савић су као тандем штопера  играли са пуно осцилација. Иако је Савић пружио пуно бољу партију у пољу, момак из Книна је апсолутни окидач звездиног преокрета на синоћњем мечу.  Прво је сјајно центрирао Бену на другој стативи код гола који нам је улио веру, затим је и сам по својим речима затресао мрежу, после центаршута Крстичића, сјајног отварања и гађања друге стативе Станковићевог гола за апсолутно лудило на стадиону у Салцбургу.

Не смемо сметнути с ума да је наш штоперски пар кумовао првом голу Дабура. Приписаћемо то падом концентрације јер се чекао крај првог полувремена, али постављање обојице је било веома дискутабилно и за утакмицу оваквог нивоа недопустиво. Дегенек је пре тог 65. минута веома пуно „брљао“ у својој игри стајавши далеко од противничких играча, изласцима у предње зоне и испадањем из шаблона задње линије. Морамо рећи да је кикснуо и код шансе Даке из првог полувремена, где га је замбијац претрчао веома лако, Борјан није успео да искоригује где је промашио лопту а срећом Савић извукао већ виђен гол из мреже својом сјајном интервенцијом. Савић је са друге стране био бољи у штоперском тандему, играо је агресивно и чвршће, био добар у ваздуху, али је и он пар пута лако испадао у неколико ситуација. Својим уклизавањем у горепоменутој ситуацији из првог полувремена разгалио 15 000 Делија и дао импулс нашем тиму да изађе из безнађа у којем се нашао на почетку меча.

Већ други пут се дешава да екипа прима гол у надокнади првог полувремена. Не постоји горе време од тог да се прими гол у мечевима где се генерално игра „на нож“ и где је одбрана гола главна ствар. У Москви се такође то десило, као и синоћ. Било би добро да стручни штаб скрене пажњу играчима на то, јер није добро кад се не научи школа и кад се одређене ствари понављају.

Морамо напоменути да у последњих 20 минута наша задња линија одиграла скоро безгрешно, где се наш тим грчевито бранио да сачува пласман у Лигу шампиона. Сјајно постављање, сјајна тимска дефанзива свих играча као и саиграча из везног реда, где се екипа спустила у јако ниску зону, жртвоваши центаршутеве са стране играча Ред Була. Одличном антиципацијом и постављењем сву све очистили и били први на бранику одбране.

Везни ред је у већини меча пуцао. Нису имали решење за већ горе хваљени пресинг аустријанаца, нисмо могли доћи до било какве пас игре, нису били адекватно агресивни и чврсти, и Ред Бул је загосподарио везним редом и стварао нам велике проблеме. Милојевић је већ на половини првог полувремена увидео своју грешку, јер Симић није успевао да дође до своје игре и  дефанзивна игра преко његове стране је пуцала током целог полувремена. Ушао је Јованчић уместо звездиног лазаревчанина и дошло је до тактичких корекција, где је Милојевић хтео додатно да осигура везни ред у дефанзивном смислу, јер је екипа ту највише пуцала. Стабилизовао се везни ред у последњем делу првог полувремена, али је опет то било недовољно за утакмицу оваквог типа. Нисмо били добри у нашем пресингу, јер су Рамаљо и Понгранчић залазили дубоко у нашу половину и креирали игру Ред Була из задње линије веома лако. Бен који је можда и најбољи играч нашег тима у овим квалификацијама се истински борио и покушавао да сачува сваку лопту која се нашла у његовим ногама али је имао увек по двојицу играча Ред Була на себи. Генерално Црвена звезда у првом полувремену није могла да веже више од 3 паса, што није уливало наду да можемо до жељеног успеха. Крстичић и Јовичић су се борили, али нису били довољно агресивни, иако су постављања била на месту, агресивност је потпуно изостала. Цео везни ред је на крају дао велики допринос у одбрани нашег гола и није им пала концентрација ни за педаљ и то је веома похвално јер у оним тренуцима где си сатеран у ћошак, одиграш одбрану са великим фокусом што је јасан показатељ колико су нам играчи пуни самопоуздања и на ком су психолошком нивоу.

Нови играч Олимпика, Немања Радоњић је одиграо опроштајни меч у црвено белом дресу. Његов учинак у овим квалификацијама је био огроман. Стручни штаб Ред Була га је одлично искаутирао и у потпуности уштоповао где су се неретко сужавали пред њим и удвајвши га свели његов простор за маневар на веома минималан простор. Његов допринос у дефанзиви је био веома значајан, Милојевић је за ових годину дана направио комплетног играча који може да пружи игру у оба смера веома успешно.

Милић се пуно борио, претрчао је по званичној статицтици највише од свих наших играча у првом полувремену. Меч је почео врло брзо након повратка из повреде, дао све од себе и уткао себе у целу ову надљудску победу. Био је одсечен јер је Салцбург имао далеко већи посед лопте током читавог првог полувремена, зато у офанзивном смислу није био употребљив али је дефанзивно дао све од себе и на томе му се мора честитати.

Шта рећи о Милану Павкову? Доста потцењиван од стране звездашке публике, буквално је искрварио за звездин улазак у групну фазу Лиге шампиона. Прави баланс је направио Милојевић кад је извео почетком другог полувремена Милића а увео Павкова који је нападао сваку високу лопту, лактао се са Понграчићем, са чалмом на глави није хтео да одустане од било каквог дуела и својом конституцијом задавао пуно мука задњој линији Ред Була. У последњих 20 минута је дао све од себе да тежиште игре пренесе далеко од звездиног гола који је у тим моментима био под потпуном опсадом. Треба скинути капу овом момку на заиста невероватној борбености да се одбрани наш гол у овом историјском мечу.

Шта рећи на крају? Црвена звезда је у Лиги шампиона, Црвена звезда је заслужено међу 32 најбоље европске екипе. Још једном честитке нашим играчима и стручном штабу на овом вансеријском успеху, успеху који смо чекали скоро 3 деценије. За реноме клуба је ово је јако пуно времена. Не сме више да нам се понавља да толико одсуствујемо са највеће евроспке сцене. Ово је најтрофејнији клуб у југо-источној Европи, бивши европски и светски клупски шампион са огромном навијачком армијом.

Синоћ смо видели у неком мањем делу шта нас чека у групној фази. Чекају се великани евопског фудбала, да се одмеримо са њима, да видимо где смо и колико заиста вредимо. Вредимо пуно, само треба имати самопоуздања и вере у себе и онда је све пуно лакше.