РСБ интервју | Дејан Радоњић: Једва чекам да видим навијаче Звезде!

Пред утакмицу између Црвене звезде и Бајерна која је на програму у четвртак 2. јануара од 19 часова РСБ екипа одрадила је интервју са најтрофејним тренером нашег клуба Дејаном Радоњићем. Дејан је одговарао на многа питања а одговори на нека питања посебно ће обрадовати звездашку јавност. Цео интервју прочитајте у тексту испод.

 

Није вам први пут да долазите на гостовање у Београд, радили сте то као тренер и играч Будућности, колико знамо, и породично сте везани за Београд, али је ово први пут да ћете се појавити као тренер противничке екипе после одласка из Звезде. Какав вам је осећај поводом тога, да ли ћете погодити праву свлачионицу?

Мислим да сам последњи пут био тренер противничке екипе против Црвене звезде пре 7 година, као тренер Будућности у Пиониру. Наравно да околности нису исте, јер сам после тога провео један јако дуг и фантастичан период у Црвеној звезди, тако да се ствари сасвим објективно гледају са другог аспекта. Сасвим је природно да се то гледа другачије него што је раније било. Ето сад ми је, после боравка у Звезди, који је трајао 4 године и 3 месеца, тј. 5 сезона, први меч да играм против Црвене звезде. Данас ми је одличан осећај, а какав ће бити сутра, видећемо. Што се свлачионице тиче, сигурно ћу погодити обе.

Какав дочек очекујете од навијача Звезде?

Прошло је две и по године од кад смо се последњи пут видели, 17. јуна и са моје стране, свакако једва чекам да их видим, а како ће они да реагују, видећемо.

Kако бисте оценили досадашњу сезону Бајерна и које су амбиције у овој сезони?

Што се тиче Бундеслиге сезона је одлична и надам се да ћемо се до краја задржати на истој позицији, са или без пораза. А кад је у питању Евролига, било је великих победа, а такође и слабих игара. Има још доста да се игра, па ћемо видети, а надам се да ћемо наставити са овим бољим издањима. Оно што сигурно се надам и прижељкујем у том неком периоду који надолази да ће нас повреде заобићи и да ћемо имати све играче на располагању. Тако да би то сигурно био један вид гаранције да ћемо на оба колосека бити добри.

Бајерн је, као спортско друштво, највећи немачки клуб и сигурно су очекивања велика. У претходне две сезоне успели сте да прекинете доминацију Бамберга и освојите Бундеслигу, оба пута против Албе, која је такође велики клуб. Као да вас стално прати притисак моменталних освајања трофеја и прекида неких доминација?

Зашто као? Не видим разлога за то као. (смех) Што се Црвене звезде тиче, мислим да смо пуно тога испричали, што не значи да не треба опет, јер је лепо причати о томе, тада је прекинута велика и дуга доминација и сигурно да је то био један захтеван процес да се дође до промена позиција. У Немачкој, Бамберг је годинама био перјаница у Бундеслиги, али Бајерн је имао амбиције да ту доминацију прекине и да буде то што је у овом тренутку и што ја мислим да ће бити и у наредном периоду, а то је најбољи клуб у Немачкој. Наравно, после те доминације Бамберга, Алба се појављује као најозбиљнији противник и у мом првом периоду имали смо врло занимљиве финалне мечеве са њима. Као и сваки прошле сезоне, јер постоји ривалитет, осећа се тензија, наравно мало другачија него што је овде код нас, али свакако да се осећа. Ове сезоне смо оба пута успели да их савладамо, сада смо и Бамберг победили у гостима, што је јако битно и веврујем да ћемо да успемо да се задржимо на овој позицији до краја регуларног дела, а онда да искористимо предност домаћег терена.

Заправо, кад посматрамо у континуитету, ово вам је пета првенствена титула заредом, укључујући и оне у Звезди. Која вам је од њих била најдража, а до које сте најтеже стигли?

Све титуле су и треба да буду подједнако драге. Што се периода у Звезди тиче, прва титула је ипак нешто посебно. Ипак се чекала 17 година, прва после 1998. године, а коинциденција је да сам у том финалу био учесник као играч. Та прва титула је нешто посебно и остаје на једној позицији која неће моћи никад да се промени. За освајање трофеја потребно је да се пуно тога да, сваки од њих има неку своју посебност, на пример ми смо савладали Цедевиту 3:0 у нашем последњем финалу, али резлтат не показује колико се тешко дошло до тога. Пред то финале смо играли са Олимпијакосом, па путовали за Барселону, а поред свега Стефан Јовић је био неизвестан и такви идемо у Погодорицу на други меч полуфинала, где услед замора губимо и онда крећу добро познате приче да се историја понавља, а још ништа није готово. Онда долази трећи меч са Будућности у Железнику и Ункис, па након свега тога у пар дана долази финале са Цедевитом. Тако да тих 3:0 само делују лако.

И у Звезди и у Будућности сте били познати по препознатљивом стилу игре, пре свега доброј одбрани, што углавном повлачи и игру на мањи број поена. Да ли исти стил игре покушавате да наметнете и у Бајерну, пошто се чини да сте у ове две сезоне противника често ломили нападом, а не одбраном?

Има примера и ових и оних. Сад смо од Жалгириса примили 98 понена, а пре тога од Зенита само 69 и од Албе, која је изразито нападачка екипа, после продужетака 76 поена. Има различитих примера и у претходној години. Сасвим је природно да покушавамо јако дуго да дођемо до квалитета на обе стране. Наравно, сви знамо колико је значајна одбрана, али мора се признати да напад такође има исти значај и наравно да треба остварити онолико потенцијала колико имамо у екипи и трудимо се да дођемо до најбољих могућих и оптималних ствари. Опет, прошле сезоне и ове је било доста промена у тиму, још увек нисмо имали читав тим на окупу тако да колико смо јаки, још увек не можемо да кажемо јер нисмо сви били заједно, као и због неких промена, на пример припремни период када сам ја био у Звезди од 6-7-8 недеља и овде са 4 недеље, па светско првенство…има доста ствари које могу да се анализирају на различите начине.
Колико је тешко навићи играче који први пут долазе из НБА лиге на систем одбране који се игра у Европи и на интезитет утакмица и такмичења? Нарочито ако узмемо у обзир пример Грега Монроа који никада није био познат у Америци као дефанзивни играч?

Сигурно да је то процес и да захтева одређено време, посвећеност, како инвидиуалну, тако и колективну, као и доста тренинга и доста ствари које су потребне да би се играч који дође први пут из Америке адаптирао. Код неког то иде брже а код неког спорије. Најбитније је да они у једном тренутку дођу до тога да се прилагоде ономе што су захтеви игре код нас у Европи јер је сасвим природно и реално да постоје разлике.

Дрес Бајерна тренутно носе два бивша играча Звезде, који су у нашем клубу оставили нешто другачији траг. Са Нелсоном сте сарађивали и у Звезди, док се чини да Лесор у Београду није показао пуни потенцијал. Како коментаришете њихове партије ове сезоне?   

Ди је дошао мало касније и одрадио је припремни период после паузе и завршетка сезоне у француском првенству. Поново се вратио у Евролигу и сигурно је тај процес адаптације био лакши јер смо раније радили заједно. Он нам је помогао да превазиђемо ситуацију са повредом Ди Џеј Бреја. У неким утакмицама је био добар, у неким утакмицама је могло боље, свакако се у потпуности посветио тиму и разумео је своју улогу у екипи што је нама било јако битно. Лесор је дошао пар дана пред почетак првенства, у тренутку када су већ кренуле евролигашке утакмице, малтене без тренинга је кренуо са нама и после једне добре партије коју је пружио против Асвела доживео је повреду па је опет паузирао, па се опет вратио. Врло је ангажован, посвећен и претпостављам да ће тај рад да донесе оно што се очекује од њега.

Морамо да Вас питамо и овo: од Београда до Минхена пратио Вас је и Стефан  Јовић, који је летос прешао у Химки. Како оцењујете сарадњу са њим и да ли сте успели да надоместите његов одлазак?         

Стефан је из године у годину био све бољи и бољи и стасао је у једног од најбољих плејмејкера у Европи. Имали смо одличну сарадњу.

Да ли бисте могли да упоредити Бундеслигу и АБА лигу, пошто сте и у једној и у другој провели већи број сезона?

Прво, већи број утакмица се игра у Бундеслиги. Ту су тимови који имају минимално 6 странаца, неки имају и више. Атлетски, Бундеслига веома јака лига за разлику од АБА лиге, са више простора за коришћење тих атлетских могућности, што нападачки, што у одбрани тако да имамо ситуације да се врло често утакмице завршавају са доста поена. На пример, утакмица Алба – Мителдојчер се завршила резултатом 116-108. Оно што је такође осећа у Бундеслиги јесте да је лига јака, што уосталом показују резултати екипе, два евролигаша (Бајерн и Алба) који добро играју, има и пар екипа и у Лиги шампиона, као што је екипа Бона која дели последње место у Бундеслиги, а малтене већ прошла даље у Лиги Шампиона, тако да има доста добрих играча, одличних екипа, сале су константно пуне, организација је изванредна, амбијент који смо ми имали у Бамбергу пре два дана је био фантастичан и чак је утакмица била одлична са обе стране. Има и тренера са различитих страна тако да се и стилови могу препознати по томе али је генерални утисак да разлика између АБА лиге и Бундеслиге постоји што је сасвим природно.

Кад смо заређали са поређењима, ево још једног таквог питања: колико се осећа сарадња Фудбалског и Кошаркашког клуба Бајерн? Да ли је то слично као на нашим просторима или постоје неке специфичности?

Односи су добри али су то ипак две одвојене секције. Другачији су односи него на пример између кошаркашке и фудбалске секције Реал Мадрида или Барселоне.

Како Вам изгледа квалитет овогодишње Евролиге и ко је, по Вашем мишљењу, главни фаворит за титулу?

Генерално нисам присталица тих ствари да не би било интересантно да је неко фаворит или није, то улази у друге анализе. Има јако пуно добрих тимова, Евролига је врло интересантна, има јако пуно добрих утакмица, има и јако пуно утакмица којих треба да се одигра, многе ствари могу да се промене са малим стварима, имамо добар пример прошле године са Фенербахчеом тако да треба уживати у доброј кошарци која је присутна у стално интересантној сезони и у Евролиги. Треба сачекати период пред почетак плејофа да би се реалније могло рећи која екипа има предност. У овом тренутку мислим да је рано да се било шта каже.

Можда је питање помало неукусно, али: колико вам недостају Црвена звезда и Београд?

Знате како…ја сам од 14. године професионалац а то је доста дуг период и свакако да постоје емоције, да постоје осећаји и да може о томе пуно да се прича али ја сам у овом тренутку у Бајерну и максимално сам фокусиран на то. Кад год смо у Београду, осећам се одлично.

Да ли пратите Звезду ове сезоне?

Наравно да је пратим. Из више разлога. Мислим да је Звездин тим баш, баш добар.

Многи звездаши вас сматрају не само најуспешнијим тренером у СД Црвена звезда у претходној деценији, него и правим оличењем звездаштва. Који трофеј Вам је најдражи за време боравка у Звезди? Претпостављамо да је у питању она АБА титула кад смо вратили брејк Партизану?

Пуно пута смо већ причали о томе…исто тако морам да кажем да је те исте године титула у првенству Србије била посебно значајна.

Да ли сте са неким бившим играчима Звезде и даље у контакту?

Јако често и то са великом већином, што путем телефона и друштвених апликација а постоји и нека прилика да се са неким видим то се и деси. Наравно, због обавеза које постоје то није тако често али на различите начине смо често у комуникације.

Како бисте оценили каријеру Марка Гудурића? Фенербахче, па НБА…

Изузетно успешно. Корак по корак, постепено, велика посвећеност, рад…тај таленат који поседује и ево сад је дошао до НБА и јако ми је драго због тога.

Мислите да је то најбољи пут за неког играча да дође до НБА?

 Мислим да је његов пут био идеалан.

Направили бисмо ретроспективу прошлих сезона, рецимо оно чувено полуфинале АБА лиге са Цибоном у Арени. Како се данас осећате поводом те утакмице и да ли сматрате да је то био одлучујући корак за касније успеха?

Колико смо само пута причали о тој утакмици на различите начине…мислим да је то био један врло битан моменат и тежак пораз за нас једно време али поуке које су се извукле из тог меча и из тих дана, из тих недеља, су нешто што се показало као непроценљиво јер ја после таквог меча нисам био у добром стању али сам био свестан био да, ако мора да се иде напред, мора да се све добро сагледа и да се не направе одрђене грешке које су биле направљене. Мислим да је то следеће сезоне било доста значајно, не само због трофеја, него и због свеукупне ситуације.

Како коментаришете чувену серију победа у сезони 16/17 која је почела почетком 2017. године? Тада је Звезда можда чак и играла најбољу кошарку у Европи?

Играли смо сјајно, атмосфера је била сјајна. једна кохезија која је била нестварна, која се дизала и дизала, не само због победа него и како је време одмицало, били смо још чвршћи. Штета је што смо имали пех да се Јовић повредио у тренутку када смо имали добру позицију. То нас је јако пореметило и мислим да има пуно разлога да се прича о томе, да се присећамо те серије и тих игара, а посебно атмосфере на тим утакмицама и односа навијача према нама и наших осећања према тој подршци.

Да ли бисте се једног дана вратили у Звезду?

Мислим да је сасвим реално да једног дана опет будемо заједно.