РСБ интервју: Дејан Радоњић

Дејан Радоњић је на клупи Црвене звезде за две године превалио далеки пут, пун препрека, великих победа и понеког болног пораза, а чини се да тек у последње време навијачи нашег клуба стичу свест о томе каквог тренера и човека имају на клупи. Црногорски стручњак је за све навијаче Звезде издвојио време између бројних обавеза и одговарао на питања о утисцима из претходне две године, играчком кадру, будућим очекивањима, а дотакли смо се и његове кошаркашке каријере пре доласка у црвено-бели табор.

Пре свега, честитке на недавној освојеној AБА лиги, која је први Звездин лигашки трофеј освојен након много година. Пре овог успеха одбрањен је Куп, а екипа је учествовала у ТОП16 фази Евролиге. Како бисте оценили досадашњи ток сезоне и да ли мислите да је нешто могло боље?

– Мислим да смо до сада одиграли, наравно, и даље играмо, једну сјајну сезону на свим пољима. У АБА лиги, такмичењу којим смо кренули у ову сезону, у регуларном току смо били доминантни, постигли смо и неколико рекорда, тиме показали да имамо ове године капацитете да клуб први пут дође до трофеја у плеј-офу. Имали смо најтежи задатак у полуфиналу, у борби за Евролигу, против екипе Партизана. Одиграли смо четири сјајна меча, прошли у финале; у том финалу са Цедевитом, која је такође показала квалитет, играла је ове сезоне и Евролигу, успели такође у четири одлична меча да дођемо до титуле. Сама чињеница да је регионална титула по први пут освојена говори о величини успеха. Не треба сад то нешто посебно апострофирати. Задовољан сам нашим наступом у АБА лиги, успели смо током сезоне да будемо довољно озбиљни, сконцентрисани, одговорни; исто тако, да након мечева у Евролиги будемо на висини задатка и без обзира на оптерећење, умор и потрошеност, физичку и емотивну, у тим дуелима играмо квалитетне утакмице и на крају дођемо и до тог скора од 24-2. Наравно, као производ свега онога што смо радили током сезоне, дошла је та плеј-оф серија у којој смо били квалитетни и на најбољи могући начин показали да смо заслужено освојили титулу.

Наступ у Евролиги?

– У Евролиги смо након прошлогодишњег учешћа и наступа у првој фази имали четири победе, ове године у једној сличној групи кренули одмах од старта добро и успели у тој краткој лиги од десет мечева да дођемо до шест победа, где смо практично победама на страни против добрих екипа и највећих конкурената у групи два кола пре краја регуларног дела успели да обезбедимо пролаз даље и улазак у ТОП16, што је, ако се не варам, први пут успело клубу. Обезбедили смо нових четрнаест мечева у Евролиги која су од великог значаја због свега онога што нам је било потребно да бисмо пружали партије какве смо пружали и да бисмо били спремни за све оно што нас очекује. Успели смо да савладамо у том тренутку првака Европе, да победимо на страни, да генерално играмо добре утакмице, а упоредо са тим да се спремамо за најважнији део сезоне, прво Куп, затим завршницу АБА лиге, а ево сада и завршницу домаћег такмичења. Освојили смо и Куп, такмичење где су  ове године, за разлику од прошле, сви тимови били у пуном саставу. Успели смо да и у том амбијенту још једном освојимо трофеј и са њим кренемо у, надамо се, трофејну сезону. Оно што за мене представља посебно задовољство јесте чињеница да је евидентан велики напредак код играча и то свакако, за мене као тренера,  има посебну конотацију за све оно што смо направили у овој сезони.

Поменули сте успех у АБА лиги. Прошле и ове сезоне су виђена два потпуно различита сценарија – у чему је та кључна разлика између прошле и ове сезоне. Лани смо имали прилику да видимо да је екипа малтене изгорела у жељи против Цибоне, а ове године се прилично лако, бар је тако нама деловало, изборила са противницима и у полуфиналу и финалу?

– Мислим да су поприлично јасне разлике у односу на прошлу сезону. Пре свега, тим се разликује без обзира што има доста играча из прошле сезоне. Након те сезоне и мени као тренеру је било лакше направити селекцију у односу на период пре тога. Добро смо анализирали рад у тој години, припремили одлично прелазни рок, што нам је и омогућило да изгледамо добро ове сезоне. Наравно да смо искористили то искуство из претходне сезоне коју смо до тог меча са Цибоном добро играли. Имали смо прву позицију у АБА лиги, освојен Куп, полуфинале Еврокупа, и морам да кажем да многи нису били свесни величине тог успеха у Еврокупу.

Слажете ли се да је учешће у Евролиги доста помогло успесима у овој сезони?

– Пре свега, ја бих рекао да нам су искуство из прошлогодишњег учешћа и систем такмичења који је другачији, као и сам ток сезоне, утицали на то да сама припрема за завршни део буде мало другачија. Имали смо тада огромну потрошњу, систем такмичења у Еврокупу, где смо играли два меча за пролаз на кош разлику. Након мечева са Униксом имали смо доста проблема са повредама, ушли у меч са Цибоном као фаворити на нашем терену, са практично четири играча који су били у повредама или су излазили из повреда, што је било превише. Амбијент који је направљен тада је дефинитивно утицао на исход, јер смо већ били виђени у финалу, што је генерално проблематика коју смо ове сезоне, користећи искуства из прошлих, сличних ситуација, много боље решавали. Нисмо дозволили да нас навијачке страсти понесу и да ми на терену пренесемо кроз игру тај осећај, већ да напросто одрадимо један квалитетан посао на самом терену, радећи оне основне ствари које су битне да бисмо дошли до самог резултата, па да тек након тога заједно са навијачима уживамо у плодовима рада и успеха. Тако да – разлике су евидентне и прилично јасне. Овај тим је припреман за такву врсту искушења и оптерећења од првог дана и успели смо да изнесемо тај терет користећи огромно искуство које смо стекли прошле године. Ја то најбоље знам, сам према себи.

Ви сте неко ко је трпео доста критика у претходне две сезоне све док није дошло до великих успеха ове године. Како сте успевали да се изборите са притиском који је у неким моментима  био заиста превелик?

– Из неке моје перспективе је природно да у себи носим притисак и он није мали, јер су амбиције велике. Како је време пролазило, и моје суочавање са тим амбијентом доносило је разне ситуације и притисак који се огледао на различите начине. Један, који смо имали на самом терену, и други, који је ишао од споља и који смо ми осећали на један начин, а сви остали мало другачије. Са стране је изгледало да је притисак постојао до те мере да је питање како ћемо са њим да се носимо. Ја се лично нисам толико бавио тиме, био сам фокусиран на ствари које су нам биле потребне како бисмо ми добро функционисали. Вероватно и нисам био толико упућен у неке ствари. У прошлој сезони је било ситуација када сам исте доживљавао на овакав или онакав начин, ове године сам све то користио да бих могао другачије да препознам о чему се ради и био сам спреман да носим тај притисак верујући да је оно што радим довољно добро да могу да очекујем успех.

Другу годину за редом проглашени сте за најбољег тренера Аба лиге. Шта вама то лично и колико значи? Да ли је то неки вид баше сатисфакције за сав стрес који сте преживели?

– Највећа сатисфакција ми је то да смо успели да остваримо овакав резултат. Направило смо толико резултата који се дуго нису десили. На свим пољима. Од АБА лиге, Евролиге, па до плеј-офа регионалне, где се након 1:1 у серији већ размишљало да смо завршили и да немамо никаквих шанси, да је већ било готово. То су неки моменти који су се десили и утицали на наше касније огромно задовољство. А што се тиче саме награде, искрен да будем, прошле сезоне није баш било пријатно. Добио сам награду пола сата пре почетка меча са Цибоном, а два сата касније вероватно сам био најгори тренер. Ове године се све то вратило на најбољи могући начин.

Једна од ствари које су карактеристичне за ову сезону је та да се екипа много пута враћала из резултатског минуса, чак и онда када није играла добро. Да ли је то до психолошке припреме или можда до селекције екипе, начину вођења утакмице?

– Много компоненти је потребно да бисмо били добри у неизвесним, тешким ситуацијама, али ове године смо успели да покажемо квалитет и добру психолошку припрему. Систем игре је препознатљив. Изражен је тимски дух у коме и индивидуални квалитет излази на површину. У почетку то можда и није изгледало тако, али касније свакако јесте и то нам је био квалитет више који нам је омогућио да решавамо неке ситуације које можда и нису ишле најбоље по нас. У 75 утакмица таква анализа може да се постави на више начина, да слабо играмо прву четвртину, лоше играмо завршницу, не добијамо неизвесне утакмице, лоше отварамо друго полувреме, лоши смо након тајм аута итд., на крају је све то пало у воду, јер резултати све говоре.

Како стручни штаб успева да одржава кондицију тима на тако високом нивоу, а сведоци смо да ће ова сезона отићи у више од 80 утакмица?

– Систем рада који практикујемо је нешто што нам је и била гаранција да у овом ритму можемо да издржимо. Било је битно да током сезоне имамо играче који могу да се носе са тим и да су атлетски спремни. Осим великог броја утакмица које смо одиграли и преко 300 тренинга која смо одрадили, и та путовања нису лагана, а и било их је баш пуно, носимо добро, и ми током године нисмо имали практично ниједну тежу ситуацију. Додуше, ево сад у завршници осећа се да смо ипак пуно прошли, да има пуно ровитих играча, да смо након плеј-офа практично у сваком мечу имали изостанак макар по једног играча. Сада улазимо у плеј-оф са надом да ћемо бити комплетни, што још увек није потпуно извесно. Треба похвалити цео стручни штаб који функционише беспрекорно, кондиционог тренере Гачевића, који је феноменално урадио свој део посла, сви сарадници, први, други, трећи помоћник, здравствена служба, физиотерапеут Мића. И у стручном штабу је створен тај тимски дух на који су играчи могли да се угледају и виде како треба функционисати у групи.

Једна од битних ставки у процењивању рада тренера је и индивидуални напредак играча. Боби је постао најбољи центар Евролиге, Лука је доста напредовао и постао репрезентативац; Џенкинс је изузетно подигао ниво игре у одбрани; Дангубић и Лазић проценте шута; наравно ту је и изванредни Калинић, као један од, ако ништа друго, најбољих дефанзиваца у Евролиги. Да ли посвећујете пуно времена индивидуалном напретку играча тј. индивидуалним тренинзима или је то резлтат тимског тренинга?

– Доста времена проводимо са играчима, што кроз колективан, што кроз индивидуални рад. Свакодневно. Покушавамо да сваки моменат у оваквом распореду искористимо да радимо са њима, да они буду сваког дана све бољи и бољи. Веома сам задовољан. Све ово што смо до сада урадили  има посебну тежину због чињенице да су играчи пуно напредовали. Није то само Боби, који је најбољи центар Евролиге, ту је и напредак других играча. Маркус Вилијамс игра једну од најбољих сезона у животу са 29 година. Дакле, није само да су млади напредовали. То је мало изненађујуће, али довољно говори шта смо и како радили. Маркус је дошао са епитетом доброг играча, ми смо га подигли на један виши ниво, а опет и он је дошао да овде игра најбољу сезону и по први пут игра оволико мечева у једној години. Прошле сезоне мислим да је имао 44 меча, а ове ће бити сигурно 80. Скоро дупло више.

Интересантна је и ситуација око Џенкинса, и он је доста напредовао у оба правца.

– Мислим да ту може добро да се види наша посвећеност раду и начин на који смо функционисали. Џенкинс је малтене до фебруара био на мети свих критика, практично сам на свакој другој конференцији добијао питања као што су „шта је са њим“ и слично. Ми смо веровали у њега, радили са њим и били стрпљиви, што можда није била карактеристика за Звезду дуго година. Да не причам о томе колико се писало о доласку појачања на позицији четири, док сам ја био мишљења и дубоко веровао да са овим тимом треба изнети остатак сезоне , да можемо да идемо са овим тимом до краја. И то је био пун погодак упркос свим причама, које су можда и последица наше жеље да будемо јачи, али и неких других идеја када је наш тим у питању.

Поменули сте Маркуса Вилијамса. Он је евидентно јако добар кошаркаш, али смо у његовом случају сведочили различитим ситуацијама. У серијама може да поентира и прави добре потезе, али у серијама може да прави и лоше. Како сте одржавали тај баланс између добрих и мање добрих потеза?

– Баланс се држи тако што, када су добре ствари у питању, то се користи, а када су лоше онда покушавамо да их ставимо на страну, или на клупу.

Да ли је било неког одступања од почетне визије тима или је клуб практично довео све играче које је желео да доведе?

– Све што смо планирали у прелазном року то смо и остварили. Била је можда мало специфична ситуација око плејмекера, пратили смо много играча, али неки су имали жељу да оду у НБА. Нисмо могли више да чекамо, са некима смо чак имали и договоре које су они негирали касније из неких својих разлога, онда смо дошли до Маркуса Вилијамса и то смо успели да реализујемо. Дошао је нешто касније, мислим да смо чак тада и почели припреме. Ми смо и током прошле године имали припремне разговоре и размишљали о неким домаћим играчима, као што су Дангубић, Калинић, Јовић… и онда нам је та правовремена визија тима и донела више простора за преговоре и више времена касније.  Ја се не сећам када је Звезда последњи пут имала тим без икаквих промена током читаве сезоне.

Навијачи доста пажње посвећују играма млађих играча – Тејића, Ребића и Каплановића. И не само њих, ту су били и Раданов и Аранитовић. Како оцењујете њихов рад ове године?

– Што се тиче млађих, да кажемо млађих, пошто је и Митровић 93. годиште, мало се потенцира то „млађи“, можда је боље рећи најмлађих. Ребић и Тејић су две године са нама у систему, врло вредно и добро тренирају, понашају се изванредно, Тејић је имао своју улогу у овој сезони. Било је много размишљања да треба да се доведе четворка, а што је врло интересантно за мене, била је прича да треба да се доведе појачање, а истовремено и да се форсирају млади. Е сад како је то изводљиво… па тешко, у сваком случају. Веровали смо у ситуацију да Звезда може да игра добро, прави резултате и истовремено припреми две четворке за следећу сезону, како не би навијачи размишљали о томе кога треба да доведемо на тој позицији (смех). Што се тиче других играча, Каплановић је био са нама, имао је проблема са повредама. Kратко је застао Радоњић и потом наставио анализу:

– Раданов и Аранитовић су са нама у некој фази адаптације на рад са првим тимом. Ипак су више времена провели са јуниорима, имали су своја такмичења у млађим селекцијама, а ми смо користили сваки тренутак да буду са нама, да се што пре адаптирају на сениорски тим. Оно што је без дилеме јасно је да млади играчи треба пуно да раде, да буду стрпљиви, јер Звезда је остварила добре резултате, игра Евролигу у којој желимо да одиграмо што боље. Све то изискује стрпљење и наравно веру у то да они треба у једном тренутку да буду ти који ће носити црвено-бели дрес, али не баш онако да ми у сваком тренутку будемо само са младима, јер то није баш изводљиво.

Што се тиче јуниорског тима који је играо финале јуниорске Евролиге – да ли има неког интересантног играча, осим поменутих, који би могао код Вас да се бори за место у првом тиму?

– Тај тим је показао да има талента и да ће сигурно већи део њих бити на припремама са нама за следећу сезону. Ситуација ће зависити од тога како буду радили и шта буде била процена у вези са њима када је следећа сезона у питању. У сваком случају, добро је да постоји одређени број играча који су јако интересантни и који у перспективи могу да буду са нама, носе црвено-бели дрес и играју Евролигу.

Да ли видите неког играча из ФМП ускоро у првом тиму?

– Наравно, слична је ситуација и са њима, неки су већ били са нама, неки ће по први пут бити. У сваком случају, има да се ради и у зависности од тога шта буду показали и наше процене колико су спремни да буду са Звездом, тако ће и бити. Наравно, сада је лествица подигнута, тога би требало да будемо свесни, ми смо криви што смо направили такве резултате (смех)… али свакако није лоше што је тако.

Ових дана постоји доста спекулација у медијима о томе ко ће нас напустити и слично. Како то утиче на екипу?

– У овом тренутку уопште не размишљам о томе. Претпостављам да, када ми не причамо о томе, не утиче  на екипу, али свакако смо навикли на то, искрен да будем, јер је нон стоп присутно. Оног тренутка када дође време да се прича о томе, причаћемо унутар клуба, како треба и како доликује клубу који има озбиљне амбиције.

У сваком случају помињу се највећи европски клубови, и НБА клубови, тако да је и то нека сатисфакција када су питању наши момци.

– Наравно, и то је показатељ добрих ствари које смо направили ове сезоне, а и награда за све нас што смо ту, и што се тиче управе клуба, стручног штаба, а и самих играча. Ипак, у овом тренутку рамишљам само и једино о утакмицама са Мегом и како да решимо мечеве у нашу корист против нама увек незгодног ривала са пуно талента.

Када смо већ код тога, шта очекујете од плеј оф серије, утакмица са Мегом ? Играли смо са њима доста тешких мечева.

– Очекујем да ће бити тешко, али да ћемо проћи даље.

Знамо да је агресивна бековска одбрана специфична за Ваш тренерски стил, али која Вам је омиљена филозофија у нападу? Јер чини се да смо на почетку сезоне играли брже, са више више пикенрол игре, док у последње време више спуштамо лопту на Марјановића?

– За квалитетне резултате битно је да у сваком сегменту будемо добри. Наравно, фаза одбране је веома битна, омогућује нам да тим квалитетом дођемо до игре која нам је омогућавала да лакшим поенима правимо разлику. Што се тиче осталих ствари, наравно да се до идеје како треба у одбрани и нападу долази на основу квалитета који имамо, како тимски, тако и индивидуално. Оно што радимо добро покушаћемо да искористимо на најбољи могући начин, а оно што не радимо добро покушаћемо да ставимо са стране. То смо јако добро радили у првом делу, на почетку АБА лиге и Евролиге, а касније је кроз рад и тренинге дошло и до неких других елемената које покушавамо да искористимо у игри.

Сећамо се чувене утакмице против Жалигириса и оних 0/19. Да ли је било посебне интервенције на тренинзима после тог меча или је то био само лош дан? Ипак смо после тог меча почели доста боље да шутирамо, имали боље проценте шута?

– Мислим да смо добро шутирали и пре тога, и након тога, те вечерали смо шутирали како смо шутирали, али смо показали да је можда било мало непримерено што се толико апострофирао тај шут. Били смо данима суочени са анализама након тог меча у вези са промашајима, а три дана после тога смо шутирали феноменално, али то није нигде нешто посебно наглашено. Били смо веома свесни свега тода да смо имали један лош шутерски дан и наставили смо да радимо све исто као и пре тога, са истим нашим системом рада, везаним како за шут, тако и за све остало. И раније смо имали ситуацију да се прича о нашем шуту, да практично немамо шут, да лоше нападамо зону.

Када сте одлучили да постанете тренер? Пронашли смо податак да сте још 2001. године преговарали о томе да преузмете клупу Будућности, а онда сте одиграли још три сезоне. Одакле се појавила та идеја да још као играч постанете тренер?

– Постојала је идеја те 2001. године, када је Будућност играла Евролигу, да након одласка Тањевића из патика уђем у ципеле и постанем тренер. Тада се то није реализовало, а ја сам показивао велико интересовање и жељу да се након завршетка каријере бавим овим послом и након тог момента било је јасно да ће се у неком тренутку то и десити. Након играња у Војводини и паузе од годину дана завршио сам Вишу тренерску школу у Београду, добио понуду Будућности 2005. године да будем њихов тренер и прихватио.

Занимљиво је да као играч нисте играли у иностранству иако сте имали квалитет за то. Да ли је то био само сплет околности или је нешто друго у питању?

– Да, само сплет околности. У периоду када сам ја почињао да играм, била су правила да се неко време не може одлазити у иностранство, па је касније било јако тешко. У тренутку када је то било реално, Будућност је била веома јака, имала је добар тим, играла Евролигу, па тада није ни било потребе да се иде. Стицај околности је био да не одем и из ове перспективе ми је мало жао, али тако се све то издешавало.

Која Вам је, до овог тренутка, најдража утакмица на клупи Звезде, а која најтежа?

– Најдража утакмица ми је она у којој сам освојио први трофеј са Звездом, у мечу финала Купа Радивоја Кораћа. Најтежа је, наравно, Цибона.

Колико се временски, у просеку, припремате за утакмицу и колико то зависи од противника, значаја меча и слично?

– За све противнике се припремамо на исти начин са жељом да будемо спремни за све оно што нас очекује, тако да ту има пуно рада и труда што изискује велику посвећеност и енергију коју ми (стручни штаб) свакако имамо.

У скорије време се утакмице играју на 2-3 дана, чак некада и три утакмице недељно. Колико је тешко одржати фокус екипе, имајући у виду да се често играју утакмице са доста слабијим противницима, а опет треба максимално добро одиграти лигашки део, пред плеј-оф?

– Улазимо у завршне мечеве домаће лиге након, до сада, одиграних 75 мечева. Релативно скоро смо играли веома тешку плеј-оф серију АБА лиге, а распоред је такав да након тога играмо против тимова од којих смо објективно квалитетнији. Свакако је теже да тај фокус буде као онај у ранијем делу сезоне, али не због тога што се сад утакмице играју на два-три дана јер смо ми до сада показали да можемо да играмо утакмице у таквим серијама, у много тежим ситуацијама против много квалитетнијих ривала, већ једноставно због свега онога што смо до сада урадили и броја утакмица, броја тренинга, пуно путовања и сада практично ушли у једанаести месец рада ове године тако да то само по себи носи једно додатно оптерећење. Остаје нам још плеј-оф и надам се да ћемо то успети да изнесемо у најбољем реду.

Можете ли нам рећи нешто о Вашим играчким почецима, првом клубу и даљем кошаркашком развоју?

– Почео сам да тренирам у КК Будућност. Тада су то биле пионирске секције, а почео сам да тренирам у шестом разреду основне школе. У то време се у том узрасту почињало са тренирањем, док се данас креће доста раније, што ја мислим да није баш најбоље могуће решење. Веома рано сам почео да будем присутан на сениорским тренинзима, са 17 година сам наступио за први тим Будућности, играли смо против Борца у Чачку. Играо сам те сезоне против тада најбољих тимова у Југославији у лиги која је тада, како се причало, била једна од најбољих у Европи. Након тога наставио сам каријеру коју сам, по многима, рано завршио, али имао сам других амбиција, па сам због тога можда престао да играм раније него што је очекивано.

Били сте члан изразито доминантне генерације Будућности. Каква су Ваша сећања из тога периода?

– Године ’98 смо играли Евролигу и претежно направили тим од играча из Црне Горе, осим Топаловића који је из Ужица дошао код нас. Била је то генерација Булатовића и Шћепановића, један добар тим који је састављан да прекине доминацију тада Партизана. Сезону пре тога је Звезда била првак, мада је тада Партизан играо Ф4 у Болоњи. Те сезоне сам у дресу Железника играо против Партизана у мечевима у којима смо били бољи, после ушли у финале где је Звезда победила са 3:1, а ја сам касније отишао у Будућност. И тај тим Будућности је успео да буде први у регуларном делу, после је сезона прекинута због бомбардовања, а ми добили право да играмо Евролигу. Након тога је тим додатно појачан Томашевићем, Топићем, Кузмановићем, Бркићем… један екипа која је стварана да се покаже у Евролиги. Због санкција нисмо могли да играмо Евролигу у Подгорици, већ смо морали у Сарајеву и Будимпешти, али смо направили доста добар низ победа, освојили првенство тада СРЈ, па опет појачали тим Обрадовићем, Ракочевићем и Милојевићем… у том периоду смо два пута играли ТОП16. Био је то један фантастичан тим.

Како бисте описали Ракочевића и Обрадовића као саиграче?

– Они су били феноменални играчи који су направили фантастичне каријере, и Саша и Игор, били препознатљиви у Европи, Игор је кратко био и у НБА. Са Салетом сам често у контакту, било ми је задовољство што сам играо и проводио доста времена са њим и Игором. Сале је одличан тренер, веома ми је драго што смо наставили дружење и сада када се бавимо тренерским послом.

Јасно је да је Реал најбоља европска екипа, али постоји ли неки европски тим чији вам се стил игре посебно допада?

– Посебно ми се свиђа стил игре Црвене звезде.

Како изгледа дан утакмице у Вашој породици, има ли неког посебног набоја? А како слободан дан?

– На дан утакмице има доста обавеза, али се трудим да се то не осети претерано, да не трпи породица. А што се тиче слободног дана, немам га (смех).

Да ли се скаутингом баве појединци или читав стручни штаб?

– Читав стручни штаб. Свако има своје задатке и задужења, а наравно сви заједно на крају правимо анализу.

Да ли желите да додате нешто и пошаљете поруку нашим читаоцима и члановима форума? Пре почетка плеј офа АБА лиге имали сте 85% подршке међу члановима форума, како гледате на ту чињеницу?

– Захвалио бих се, наравно, свима на подршци и надам се да ћемо наставити у истом ритму.

Наравно, за крај, најважније питање – да ли остајете тренер Звезде и наредне сезоне?

– Знаће се убрзо.

Дејан Радоњић и стручни штаб.