РСБ интервју: Миодраг Гроф Божовић

РСБ је за све вас имао велико задовољство да разговара са шефом стручном штаба нашег клуба, Миодрагом Божовићем. Иако времена није било пуно, дотакли смо се актуелних европских изазова, селекције нових играча и конкретних кадровских решења, али и положаја Црвене звезде у српском фудбалу. Пре почетка интервјуа, господину Божовићу смо, према традицији, уручили скромни поклон поводом избора за личност године на нашем форуму. Изгледао је помало затечен, а други поклон, непланиран, измамио му је и осмех на лице.

Честитке на проласку у треће коло квалификација, али пре свега хтели бисмо да вас питамо како стојите са здрављем и да ли су се проблеми које сте имали са леђима макар мало смањили?

– Јесу, радим неке вежбе и почео сам да трчим први пут после две године, тако да је стање у реду.

Црвена звезда се пласирала у треће коло квалификација после две победе, али обе су дошле после преокрета и утисак је да смо се помало мучили. Какви су ваши утисци о двомечу са Валетом?

– Слажем се са тим да смо се мучили. Разлог је једноставан: данас нико више није лак залогај, нема више аутсајдера. Можда нека екипа са Гибралтара или тако неки, али и они су добили Селтик. Али, у суштини, ова екипа Валете је сасвим солидна. Ми упорно причамо „Малтежани, Малтежани“, а у тој екипи најмање Малтежана. То је један разлог, а други разлог зато што наша екипа није још увек на оном физичком нивоу на којем треба да буде. Пошто не би било добро да у овом моменту будемо 100% спремни. Након тога више не постоји 120, 130 или 140%, него само повратак назад, значи падање форме. Тако да нормално подижемо форму. Тај исти проблем има Валета, има га и Лудогорец, отприлике смо сви ту негде. Уз то, дошло је доста нових играча, видели сте и сами да је било доста неспоразума зато што једноставно нису успели још да се упознају. Канга је одиграо две утакмице, Моуче једну… Фибел је стигао најраније од свих и он се и најбоље снашао.

Оно што смо ми чули, а ви реците ако грешимо, је да сте Стефана Пантовића и Блажу Раосављевића послали у Нион баш по Лудогорец? Рекли сте: „Блажо, донеси нам Лудогорец и да се први меч игра у Бугарској“? Да ли је то било у шали или има и истине у томе?

– Истина је. Ја знам каква је наша јавност. Они ће рећи и за Лудогорец, ако не дај Боже не успемо, да је то неки тамо Лудогорец. Али када погледате све екипе које су били наши потенцијални противници, ту је била и Викторија Плзен, изванредна чешка екипа која није атрактивна и која нама не одговара по њиховом менталитету, професионализму и били би нам врло неугодни. То би био врло тежак меч. Ту је био Салцбург, Копенхаген, Бате Борисов исто тако екипа која није атрактивна и која би била врло неугодна и која стално игра у Европи. Од свих тих екипа, ја сам мислио да нам је најбољи противник Лудогорец и да се први меч игра у Бугарској. Тако је и било. Играли смо с њима у резервном саставу, добили су нас и видим да се радују што су нас извукли. И мени је драго што се неко радује да му је Звезда противник.

Занимљиво је да директор Терзић није био одушевљен извлачењем Лудогореца, за разлику од Bас?

– Па, нормално. Он зна да је то добра екипа. Пуно Бразилаца, добрих играча, они су у суштини права легија странаца. Имају два Бугара, а не знам да ли је и Дјаков Бугарин, пошто му презиме подсећа на руско и голмана Стојанова.

Претпостављамо да сте већ погледали неки меч Лудогореца, па какве су Ваше импресије о њиховој игри? Задржали су гро тима из прошле сезоне и појачали се тројицом играча током овог лета, стиче се утисак да су се наоштрили да исправе кикс из прошлогодишњих квалификација, када су испали од Милсамија?

– Ја сам гледао прву утакмицу са Младошћу и добио сам дискету са утакмице из Подгорице. Њу нисам још увек погледао, у сваком случају, погледаћу је ових дана сигурно још два пута. Нисам импресиониран њима. Нису ме одушевили против Младости. Знам да је Младост једна од насјлабијих екипа у квалификацијама, ако не и најслабија по квалитету.

Колико је тешко припремити екипу за Напредак када се већ тба противник у квалификацијама за Лигу шампиона?

– Знате како, Црвена звезда је клуб која је бар раније имала прилике да игра, и утакмице у националном првенству и утакмице у Лиги шампиона, тако да се морамо навикавати на то. Имамо доста играча, имамо доста нових. Неке ћемо одморити против Напретка, неки ће добити прилику да играју, који су пре свега љути и нервозни што не играју. Тако да…

Који је реалан домет Црвене звезде у Европи? И да се надовежемо на питање: после меча са Каиратом, изјавили сте да Звезди за Европу треба 25 нових играча, што се негде и остварило. Тим је потпуно сачуван и појачан новим играчима. Али да ли је то довољно и може ли се довољно добар тим направити за годину дана?

– Сад им треба и нови тренер. Кад се то не сложи, треба и нови тренер. (смех) Мислим да није лако тако брзо ући ни у једно такмичење, а не у Лигу шампиона. Провејава неки превелики оптимизам код људи, „Звезда у Лиги шампиона, Звезда у Лиги шампиона“… Ја само кажем – дај Боже. Нормално је да, кад човек има шансу, он мора да покуша да је искористи. Као што ми имамо сада шансу. Морамо покушати да је искористимо. Чуда се дешавају у фудбалу и зато је фудбал и тако леп и тако интересантан, зато што слабија екипа може да победи јачу. Према томе треба се надати, али објективно и реално је три године за тако нешто.

У овом прелазном року доведено је доста нових играча и чини се да су многи од њих планиране замене за оне који ће отићи. Да ли сте играче бирали тако да се уклопе у досадашњи модел игре или имате у плану и неке модификације?

– Објективно, ја највише волим да играм у систему 4-3-3, понекад и 4-4-2 са два нападача у постави. Играче смо доводили за она места где смо мислили да можемо бити још бољи. Да будем искрен, нисмо довели оно што смо све мислили. Нама реално треба још два играча у одбрани. Али не можете све да испуните пошто ми радимо без пара. Звезда је у позицији да јој треба млад играч, да је добар и да нема обештећења. А таквих нема.

Има доста нових играча и не очекујемо да говорите о именима, али колико сте задовољни њима, да ли до сада доносе оно што сте очекивали? Доведени су неки на време, почетком јула, али да ли је то довољно, пошто су европски изазови одмах ту иза ћошка?

– Сви играчи који су доведени су сигурно квалитетни. Само – дошли су касно. Моуче је дошао недељу дана пре утакмице са Валетом. Он има такав менталитет, велики професионалац, тражио је сам да игра иако није спреман. Може да игра, играо је 60 минута, али није могао више. Руиз још није спреман. Спреман је за 45 минута. Видеће се да су то су све добри играчи. Руиз ће почети против Напретка, па докле догура.

Можете ли нам рећи шта је са миљеником навијача Плавшићем?

– Играће и он сад против Напретка.

Претпостављали смо да ће Звезда сада имати два тима где ће се стално ротирати?

– Неке ћемо ротирати, неке нећемо. Зависи ко се како физички осећа. Играли смо у уторак, па сада петак, па опет уторак, па поново петак, а после ће опет бити уторак.

Колико сте задовољни отварањем сезоне два понајбоља играча из прошле сезоне, Александра Катаиа и Хуга Виеире?

– Сале је одиграо изванредно обе утакмице. На моменте, пошто он покаже тако да је вансеријски играч у питању. Хуго је промашио две изгледне прилике, по једну у оба меча. Мислим да је упао у неку голгетерску кризу, не даје голове, али се надам да ће се брзо вратити, да ће постићи гол и повратити самопоуздање, пошто је то веома битно за нападача.

Када би сте могли да бирате да задржите Катаиа, а да не дођу Руиз и Моуче, шта бисте радије изабрали?

– Ако клуб има веће амбиције, онда треба да задржи Катаиа, да задржи целу екипу и да направи допунску селекцију у децембру, па допунску селекцију у јуну следеће године, а да притом задржава све играче за које мисли да су квалитет. Али то је код нас врло тешко, нажалост. Пуно је финансијских проблема, имамо опет много дугова из прошлих година. Врло је тешко задржавати играче. Мислим да ћемо продати Катаиа уколико дође понуда која се не одбија.

Многи навијачи су после двомеча са Валетом сматрали да Доналд, Ле Талек и Канга не могу да играју заједно на средини и да гуше једни друге. Како ви видите примедбе и да ли је овакав избор на средини терена последица припреме за мечеве кад Звезда неће моћи да напада? Поред тога, очигледан је проблем на штоперским позицијама, да ли сте размишљали да Ле Тлек игра на позицији штопера?

– Што се тиче Доналда, Ле Талека и Канге, они могу да играју заједно, али ту има једна битна ствар, а то је да морају боље да се упознају. Канга је играч који је „луталица“, може да игра на сваком делу терена, увек тражи лопту, жели да он води игру. Доналд је био тај играч до сада који је најчешће дистрибуирао лопту. Морамо створити атмосферу да Канга добија лопту од Доналда и Ле Талека и да он води игру зато што има највећи радијус кретања, зато што доста трчи и има превише самопоуздања. Он и кад погреши, опет тражи лопту, што је веома важно зато што преузима одговорност на себе и не плаши се грешке.

Видело се да Канга има те лопте које „имају очи“ и да му мало још фали да постане оно што сви очекујемо од њега?

– Тако је. Што се тиче опције са Ле Талеком на штоперу, може, али то је опет штета управо због тога што сте рекли да ћемо против јачих противника морати бити чвршћи и мало се друкчије понашати на терену.

Да ли мислите да поред Фибела у задњој линији мора да игра неки мало бржи штопер?

– Па, знате како, видите и ове бугарске штопере, нису ни они пребрзи. Данас је јако тешко наћи брзог штопера. Имате много примера где су штопери доста спорији, али ту брзину надокнађују паметном игром. Један од таквих примера је и Сами Хипија који је играо у Ливерпулу: висок, спор, неокретан играч. Имате пример Ћорлуке којег сам ја водио у Локомотиви из Москве, који је спор, али га никад нико није претрчао. Није у питању спорост кад је Звезда у питању. Много се пребацује на та два човека која играју у средини, али људи не виде грешке прво бекова, који нису на својим позицијама него су негде „по народу“ (смех), онда имате ове везне играче који остављају људе на чистини. Ова екипа, Ла Валета, је имала два изванредно брза играча и сва њихова игра се своди на то, а исто тако су играли против нас и исто тако играју са сваким. Чак и кад не виде ко им је напред, ударају лопту напамет, ова двојица зашпринтају и увек је тешко то затворити.

Шта је са Петковићем?

– Петковић ће, ако буде све како треба, играти сутра против Напретка.

Михаило Ристић је номинално везни играч, али је пружио неке сјајне партије на позицији левог бека на коју сте га повремено стављали и чини се погодили. Да ли сте размишљали о томе да Срнић одигра на позицији десног бека?

– Знате како, увек се размишља, али сад није ни време ни место да се експериментише кад играмо ове утакмице. Сваки експеримент може да донесе и добро, а може и лоше. Ја мислим да Срнић може то да одигра.

Уопште узев, колико је тешко селектирати екипу и припремати игру за два потпуно различита сценарија: за домаћу лигу је потребно пробијати „бункере“, а за озбиљније европске изазове одбранити се против јачих екипа. Да ли игра мора да има два лица или је могуће успоставити неки баланс?

– Право да вам кажем, није ни ова Валета много нападала, и они су играли „бункер“ што се тога тиче. Ми смо држали лопту 63% овде и тамо још више. Зато и долазе онакве ситуације које су нам они правили, где иде неко сам на голмана, зато што играмо превише офанзивно. Нормално, сад кад будемо играли са овим јачим противницима, мораћемо да играмо много опрезније.

Колико сте задовољни играчима који долазе из омладинске школе и какве су шансе да дате шансу и да лансирате у орбиту неког новог Грујића који је Звезди практично донео живот на годину дана?

– Ми смо већ прикључили Јовељића, Рачића, Аџића и Илића, то су све играчи из омладинаца који су били са нама на припремама. Тренутно нису са екипом, али у сваком случају трудићемо се да помало неком од њих дамо шансу и да их форсирамо док ја будем био у Звезди.

Какви су вам утисци о Адаму Мичелу који је стигао са Новог Зеланда?

– Он је исто добар играч. Има само 20 година, вероватно ћемо и њега пустити на некој утакмици домаћег првенства. Желимо да га припремимо за неко будуће време, а морам рећи да он има и неке квалитете који нам сада и недостају.

Ко је задужен за кондицију и да ли сте задовољни физичком спремом играча?

– За кондицију сам задужен ја, зато што сам ја један од оних присталица да све што се ради, ради са лоптом и ја не могу да прихватим да човек који није играо фудбал тренира фудбалере. То за мене неће никад бити прихватљиво, и да они који никад нису осетили како је то трчати за лоптом или са лоптом, и не може неко ко је бацао копље да тренира фудбалере. Ја сам сасвим релевантан за тај програм који спроводим и мислим да сам својим радом у ових 15 година показао како треба припремити екипу, и свака екипа коју сам ја тренирао – била је спремна. Такав је био и случај са Звездом прошле године, знате највише утакмица смо добијали у другом полувремену, а то може екипа која може да трчи. Нисам задовољан тренутном кондицијом. наравно, али тренутно не можемо бити бољи.

Преокренули смо обе утакмице са Валетом?

– Управо тако. У сваком случају, може боље, али смо сигурно свежији од противника.

Навијачи Црвене звезде су извршили велики притисак на управу да ангажује неку скаутинг екипу која би помогла тренеру при одабиру материјала, припреме утакмице итд. Да ли ви имате неку сарадњу са скаутингом у Звезди и како то иде? На ком је то нивоу уопште и да ли сте задовољни?

– Следећег противника увек има неко ко ми донесе материјал, човек који ми донесе ЦД. Што се тиче скаутирања играча, већину смо направили ја, спортски директор Раосављевић и Звездан Терзић, а доста играча је дошло по приватним линијама. Мислим да су Доналд и Ле Талек помогли доста. Знате каква слика постоји о Србији, Србима и српској лиги и онда је лакше кад они окрену Фибела и кажу му да је овде добро, да је овде добар живот, да је ово добар клуб… Исто тако и Кангу, Руиза, Мучеа…Најважније да ти момци долазе и да се осећају добро, велики су професионалци и они су нам много помогли. Нормално, то су играчи које смо све знали, никад не би довели неке које не знамо. Било је и грешака, као и у сваком послу.

У ком тренутку се код вас појавила идеја или сте донели одлуку да постанете тренер? Каријеру сте завршили у Холандији, а тренерско име стекли у Русији. Колико су Вас та искуства одредила као тренера, јер форсирате холандску формацију 4-3-3, а у исто време инсистирате на физички јаким играчима на средини терена, што је негде карактеристика руске лиге?

– Имао сам повреду менискуса у Холандији и трипут сам се оперисао. Нисам могао више да наставим да играм. Онда кад ме је задесио тај пех, био сам играч РБЦ Розендала, а они су били прваци у другој лиги и ишли су ка првој лиги. Још раније сам почео да пишем те тренинге и да се интересујем за тренерски позив. Тамо сам и почео курс , неки најмањи ниво, после тога сам завршавао овде тренерску школу, али ми се много допао начин рада холандских тренера и холандска школа фудбала, што не значи да то треба тако, али ја сам кренуо да радим оно што се мени свиђа. Доста сам радио и овде по Србији, тако да сам са свих страна нешто прихватио.

Можете ли поставити паралелу како је играти за Звезду, а како је бити њен тренер?

– И једно и друго много стресно. Звезда је једини клуб кад и победа некад не ваља.

Можете ли нам рећи који је најупечатљивији моменат у вашој тренерској каријери? Шта Вас је учинило најсрећнијим у тренерској каријери?

– Ова титула са Звездом.

Познати сте као велики емотивац, неко ко воли Звзеду и не либи се да каже оно што мисли. После утакмице првог кола са ОФК Београдом и након пораза од Борца у Купу дошло је до озбиљних медијских удара на Црвену звезду. Ви сте тада изашли као чувар клуба и подметнули себе као главни одбрамбени стуб Звезде, чиме сте још више купили навијаче. Ваша изјава на конференцији за штампу након некоректних натписа новинара :“Столе ће угасити светло, али када завршимо тренинг“, дала је мотива и вере навијачима Звезде у бољу будућност, схвативши да испред себе има људе који Звезду бране од подметачина које смо гледали годинама уназад. Навијачима је потребан човек који ће да лупи шаком од сто и саспе у лице свима што мисли, односно човек који ће при изласку да удари руком у срце и покаже према Северу. Хвала Вам на томе што звездашима дајете снагу. Оно што нас занима јесте то како видите ситуацију Звезде у медијима јер мишљење звездаша је да су махом „прогробарски“. Колико је тешко радити у Звезди када се суочавате са таквим медијским нападима, чак и када бележите рекордне резултате?

– Сложио бих се генерално са вама. Мене је изненадила ова ситуација уопште у медијима у Србији. Без обзира што ја знам да у последњих тридесетак година није лако у Србији, а ни било где на Балкану, људи су толико негативни да је то тотално отишло у другу крајност. Ни оно што је лепо није лепо. Све што се дешава, све што кажете изазива лавину неке недозвољене критике. Мислим да су медији Партизанови 90%, и сви ови новинари који долазе овде су „лажни звездаши“ и прикривени партизановци.

Да ли Вам је познато да је након некоректног односа према Вама звездашка јавност стекла екстремно негативан став према извесном новинару портала Моцартспорт и какав је Ваш коментар на ту ситуацију?

– Што се мене лично тиче, ја сам то заборавио. Не бих се враћао на то. То је његова ствар и нека пише како пише.

Како видите суђење према Црвеној звезди? Због неких сукоба са арбитрима се неколико пута били искључени…

– Тачније, двапут.

Да ли мислите да Звезда има фер третман?

– Мислим да нема. Дужан сам да се извиним свима због свог понашања на мечу са Војводином. Нисам смео да се понашам онако. Као човек и као педагогм, нисам смео да направим неке гестикулације према човеку који је судио и због тога ми је жао. Ипак, знам да ниједан судија прошле сезоне није добио лошу оцену због неке грешке у корист Црвене звезде. Много је више случајева који су ишли на нашу штету.

Да се надовежемо – да ли сте пратили Звезду у периоду када је она на сваки могући начин гурана у амбис и када је фаворизован наш вечити ривал?

– Сигурно да сам пратио. Када у двадесет година нека екипа 15 пута буде првак, нешто није у реду. Ако је у питању такво ривалство као што је између Звезде и Партизана, онда је могуће да и једни и други стално освајају првенства – једни освоје два пута, па онда други, па се тако мењају. Са Звездом нешто дебело није било у реду што се тиче њене улоге у Србији, јер је немогуће да Звезда пре две године не добије лиценцу за играње у Лиги шампиона. Радило се о некој лови која није превелика и сами сте сведоци да Звезда нема неких казни у УЕФИ. Имамо јако мало поена у коефицијенту јер нисмо ни играли квалификације. Мени је то све нешто чудно. Знам шта се све дешавало, врло добро сам упознат и то је такво ривалство да нико никог не воли… а то није добро.

Можете ли можда да направите паралелу између чувеног фаула у дербију над Кадуом (одлучивало о титули) и наводног пенала у дербију над Михаиловићем? Дигла се превелика хајка на Црвену звезду, иако је разлика била рекордна…

– Прво, пенал уопште није постојао. Тачно се видело како се Михаиловић бацио преко Петковића, уопште није био пенал. Партизан је оштећен за гол, судија није видео добро ситуацију и они јесу оштећени за погодак на том дербију. А што се тиче хајке, то је због тога што 90% медија држе они. Свака част, они су то успели да направе, а Звездиних новинара је врло мало.

Прошле сезоне је Ваша фудбалска машинерија прегазила Партизан. Сматрате ли да нешто слично можемо да поновимо и ове сезоне?

– Ја се искрено надам. То је утакмица због које сви овде живе, нормално да и ми живимо за вечити дерби. Много је лепо када победите у дербију и надамо се да ће се то опет десити.

Који Вам је најтежи, а који најлепши тренутак у тренерској каријери?

– Најтежи тренутак ми је био у Локомитиви из Москве, недељу дана пре финала Купа. Да сам остао, мислим да бисмо победили. Све то ме је јако тешко погодило. Најлепши тренутак је наравно титула са Звездом.

Да ли сте више уживали у фудбалу као играч или као тренер?

– Дефинитивно као играч. Као играч сам највише одговарао за себе, а као тренер имате и играче и још много људи. Тешко је уживати као тренер. Мала задовољства, а велика разочарења.

Како сте се осећали када Вам је цео стадион скандирао име?

– Чудно, чудно. Обично се дешава да кад неко скандира, скандира да би се ишло. У сваком случају, осетио сам се чудно, али веома поносно.

Шта мислите о формацији са три играча позади? Да ли сте размишљали о томе да Звезда тако игра?

– Није искључено да почнемо тако.

Како увежбавате одбрану прекида? Браните ли зоном, или некако другачије?

– Зависи колико високих играча имате. Ако имате пуно високих, можете да браните зоном. Обично бранимо човек човека, али сада имамо само пет високих играча. Један мора да буде на петерцу, остају још четири… мало је за зону.

Хвала Вам пуно на издвојеном времену за навијаче Црвене звезде.

– Хвала и вама на дивном поклону.

РСБ Форум.