РСБ интервју са Дејаном Савићем: Освојили смо све, али пред себе постављамо нове циљеве!

Годину на измаку у СД Црвена звезда обележили су ватерполисти, па је то био повод за разговор са најтрофејнијим тренером црвено-белог колектива у 2013. години. Дејан Савић је за РСБ сумирао утиске из најуспешније ватерполо сезоне у којој се окитио са четири трофеја, а уједно постао и селектор репрезентације Србије. Максималан рад и стални напредак и на спортском, али и осталим животним аспектима, главни је мото Звездиног тренера, па се тако не задовољава постигнутим, већ у 2014. години себи и играчима поставља нове шампионске циљеве.

Да ли бисте могли да сумирате једну од најуспешнијих година у вашој каријери, сада када јој се ближи крај?

– Дефинитивно на клупском плану имамо феноменалне резултате. Завршинца године је 30. новембра са Суперкупом, затворила круг у овој феноменалној сезони. Већ смо се окренули следећој, што је сасвим нормална ствар. У спорту се увек тражи мотив више, када испунимо задате циљеве, одмах пронађемо нове.

Када упоредите своје играчке, клупске сезоне и ову тренерску, да ли вам је ова можда дража од неких играчких?

– Не могу да упоређујем уопште играчку и тренерску каријеру, јер су то за мене небо и земља. Емоције, страсти и професионализам су заиста великом нивоу у оба случаја.

Шта је била иницијална каписла за овако фантастичну годину?

– У суштини, све је почело у сезони пре, када смо правили базу тима, па је касније, појављивањем Шефика, Рађена, Прлаиновића, Душка Пјетловића и Вапенског створена изузетно амбициозна екипа, коју је требало уклопити у неки систем. Резултат је дошао много брзо, брже него што је ико очекивао. Није да се нисмо надали, али сигурно да нећемо на то гледати са негативне стране. Наш задатак је да се та екипа задржи и унапреде млађе категорије. Доласком тих играча зацртани су неки циљеви, да се нападне Куп, да се догура што даље у Лиги Шампиона, и да се игра финале плеј-офа.

И лед је пробијен већ у јануару у Купу…

– Самим тим што је у Купу Партизан изненадио Раднички, који је прошле сезоне био фаворит у свим такмичењима, било је битно да не освојимо трофеј пре саме игре, односно да психолошки моменат играча не буде да смо већ освојили нешто што нисмо. Да не помислимо да смо фаворити против Партизана, који је на неки начин био ослабљен, али је био изузетна екипа, уосталом и даље је. У том моменту били су на домаћем терену, где су гледали да ишчупају сезону, направили су велики успех у полуфиналу, тако да је нама тај први трофеј био изузетно битан као одскочна даска за све што се десило касније.

После наредних трофеја скакали сте у базен, само тада нисте, да ли сте тада на неки начин хтели да спустите тензију?

– Па не, нисам желео да спустим тензију, имао сам неке своје бубице, Куп на неки начин јесте био битан и мени и мојим играчима, као и ВК Црвена звезда. Знао сам да тежимо много већим дометима и нисам желео да прославим на тај начин, мислио сам да су првенство и Лига Шампиона много битнија такмичења у том моменту од Купа.

Који моменат је преломио сезону?

– Моменат сезоне је нерешена утакмица у Крагујевцу (8:8), која је одлучила о домаћинству више у плеј-офу првенства, што се испоставило као тачно, јер смо губили на базену Радничког, а кући добили три утакмице. Нама је у том моменту одговарао нерешен резултат и тако смо дошли на прво место на табели и по мом мишљењу је то дефинитивно био одлучујући моменат сезоне за освајање даљих трофеја.

Када је дошао Прлаиновић причало се како је он главни играч, али су у наставку сезоне многи играчи изашли у први план…

– У томе и јесте величина ове екипе. Велики играчи када преузимају одговорност и све на себе, знају да каналишу пут осталим саиграчима који излазе у први план и то је сасвим нормално, не само у ватерполу већ и у свим колективним спортовима.

Да ли сте очекивали овако рапидан напредак неких млађих играча попут браће Рашовић?

– Њихов напредак није рапидан, он је постепен, иде неким нормалним и устаљеним током. Са Рашовићима комуницирам и пратим њихов развој од 2010. године, тако да нећу рећи да је то експлозија. Сав тај њихов труд и рад је у појединим моментима бљеснуо, али далеко од тога да треба да се задовољавају, већ треба да раде много више и јаче. Не само играчи, већ и у тренерском послу, као и генерално у животу, и у било ком послу, не смеш да дозволиш стагнацију, већ увек надограђивање и рад.

Стиче се утисак да је Шефик ваша продужена рука као најстарији играч и ваш бивши саиграч?

– Шефик је по мени један од најбољих голмана свих времена и сама та чињеница на неки начин треба да буде искоришћена. Игра Звезде се базирала и базираће се на чврстој одбрани, а када имате таквог голмана, многе ствари су олакшане, како тренеру тако и саиграчима.

Што се тиче Страхиње, Виктора, Саве и млађих играча, да ли се може очекивати у скорије време да добију неку активнију улогу у репрезентацији?

– Страхиња, Виктор и Сава Ранђеловић су већ на списку А репрезентације. Њихово је да раде и да покушају да се изборе у изузетно јакој конкуренцији, да би заслужили да буду у А репрезентацији.

Да ли ће млађи играчи попут Колашинца и Тановића добити већу шансу у овој сезони?

– Сигурно да хоће, има ту њих неколико који ће добијати шансу. Постепено ћемо их убацивати у систем рада и такмичења. Требало би једног дана да буду стандардни првотимци Црвене звезде. Има ту млађих снага на које се рачуна у скорије време. Оно што је најбитније, јесте да једног дана, у скоријој будућности, ватерполо клуб Црвена звезда буде први тим који је створен од младих снага које тренутно стасавају у клубу.

Да ли бисте могли да опишете како сте се осећали након гола Рађена за титулу или када је Прлаиновић украо лопту против Југа у завршници?

– Што се тиче Рађеновог гола, односно саме завршнице, и не могу да се сетим тачно, али сигурно да је била велика радост. Ми смо у ту пету утакмицу ушли са приступом – на све или ништа. Тако смо се спремали за њу, и мислим да нико од играча није ни помишљао да та утакмица може да се изгуби. Што се тиче Лиге Шампиона, то је клупско такмичење за које сам рекао да је дошло врло брзо и неочекивано, али како смо током читаве сезоне расли, нико није могао да нам преотме наду. Ти последњи минути су били испуњени великим набојем, али у томе је драж спорта.

– Са друге стране, сами учесници што у базену, што ван њега, морају да буду хладне и мирне главе, да играју у тим моментима који су одлучујући, јер сваки погрешан корак може да буде кажњен. Крај меча је био нешто невероватно због самог догађаја, атмосфере, публике, навијача, због свих људи који су на неки начин бодрили Звезду. Не само навијача Звезду, већ је ту био и један широк спектар ватерполо света из других клубова, који је у том тренутку навијао за Звезду. Наравно било је и оних којима то није било у интересу, што је по мом мишљењу глупо, али шта да се ради…

Како сте задовољни Маном и Вукчевићем који су дошли на почетку сезоне?

– Задовољан сам изузетно, пре свега њиховим односом према раду и тренингу. Мислим да су се већ уклопили у атмосферу, али има ту још корака који треба да се надограде како би се дошло до одређеног система у самој игри. Кратак је период од 2 – 3 месеца да бисмо давали оцену. Својим играма су допринели освајању Суперкупа и треба само да наставе тако.

Многе занимају Ваши пријатељски односи са Партизаном захваљујући односу са Владом Вујасиновићем.

– Мислим да је то сасвим нормална ствар. Влада и ја смо другари и гледамо да се помогнемо. Мислим да је то, поготово у овим временима, када се сви нешто љуте и свађају. И превише се халабуке кроз медије прави око Звезде и Партизана. Сасвим нормални однос и не треба то да буде сензација већ нешто сасвим уобичајено.

Треба то истаћи да би и други имали пример…

– Не, то уопште није ствар да ми будемо пример неком, чак шта више, уопште не гледамо на ствари тако. Једноставно, то је све због боље Звезде и Партизана.

Никад нисте хтели да коментаришете неправду коју је ЛЕН направио и њихову одлуку. Са ове дистанце се чини да је направљена велика неправда?

– Прво, постоје људи који тиме треба да се баве. То није мој посао, тако да не могу да коментаришем неке ствари које су већ биле изречене и због тога нисам хтео да коментаришем. Са друге стране треба да се прилагођавамо актуелној ситуацији и да не правимо кукњаву од тога. С обзиром на то како је испало, наравно да ми је жао, јер немамо могућност да бранимо ту титулу. Највећи недостатак је то што је већина младих играча из Звезде, који треба да стасавају, изгубила 10 до 12 јако битних утакмица и самим тим су изгубили могућност да стекну непроцењиво искуство.

Што се тиче те утакмице са Про Реком, да ли сте имали контакт са њиховим играчима или тренером? Јесте ли разменили искуства и како је цео амбијент те утакмице утицао на њих? Стигли смо невероватну разлику за ватерполо и то против онакве екипе…

– Па мислим да је та велика разлика, која је створена у корист Река у првој утакмици, утицала да Реко дође у Београд мало опуштеније. Сигурно да се нису надали оваквом отпору Звезде и на неки начин смо их изненадили. Што се тиче односа између играча, била је велика неправда да било која од те две екипе испадне. И то је велики хендикеп за европски ватерполо, а не само за играче односно савезе Италије и Србије.

Колико треба играчима да се опораве од таквог испадања?

– Није било времена уопште. Ми смо ушли у новембар месец где нас је чекао реванш меч са Реком. Имали смо Партизан за 4 – 5 дана и имали смо две изузетне утакмице са Радничком. Најпре у првенству, затим у Суперкупу. Сигурно да је дошло до емотивног пражњења против Река, али није било врмена за плакање. Морали смо да се издигнемо, и успели смо да утакмицу са Партизаном победимо. Иако смо пружили нешто слабију игру, али је то било доста важно након испадања из Европе. Против Радничког је у првенству дошло до очекиваног пада, али неке ситуационе ствари из игре не смеју да се догађају. Посебно не код искуснијих играча.

– Ипак, успели смо да од 7:2 дођемо до 8:7. Па су многи коментарисали да је Звезда показала феноменалну игру у последњој четвртини. Звезда може да покаже феноменалну игру, али се на крају гледа резултат и кад изгубиш. За мене је небулоза да ти неко каже да си одиграо феноменално у четвртој четвртини. И уопште не треба да се тако опходимо према поразу, него треба да будемо самокритични. После тога смо успели да се издигнемо и освојили смо Суперкуп, што је било веома битно као врхунац завршнице сезоне. На Суперкуп може да се гледа и као крај сезоне 2012-2013, али и почетак сезоне 2013-2014, зависи ко како гледа.

Како вам се чини сатисфакција играча за даље, пошто нам остају само домаћа такмичења. Они јесу показивали до сад невероватну мотивацију, да ли могу да се задовоље тиме иако су узели европску титулу?

– Баш због тога је био битан Суперкуп. Али сигурно да мотива неће изостати и у суштини имамо јасне циљеве. Ми не бежимо од тога, посебно што нам резултати не дају на право да тражимо алиби у било чему. Тако да у овој сезони идемо на високо место, тачније, да будемо освајачи Купа и првенства.

Шта мислите о Радничком, који је остао без Вање и Гака, са Јововићем и променама?

– Они су изузетна екипа, која исто тако треба да се уклопи. Имају изузетне индивидуалце, изузетног голмана, изузетан центарски пар. С тим што им се Королија повредио, и то је хендикеп за њих. Јесте да се Вања повукао, и тешко је наћи замену за таквог играча, али се системом то може надокнадити. Раднички има два играча које морам да споменем, то су Борис Злоковић и Александар Ћирић. Нарочито Ћирић, који показује изузетну моћ, борбеност и вештину овог спорта. Игра као да има 20 година, и то је нешто невероватно што има Раднички. За Злоковића сви знамо да је један од најбољих центара на свету, али играма у Радничком показује да је у зениту каријере.

Мислите ли да Вања може да утиче на развој ватерпола? Утисак је да још увек није препознато то што имамо једну од најјачих лига на свету?

– Вања је министар 110 дана, и није му било ни мало лако. Друштвено – политичка ситуација у земљи показује да смо у дебелој кризи као држава. Сигурно је да и њему као спортисти и неискусном у овом послу. Није било лако да се прилагоди на новонасталу ситуацију. Али пошто је изузетан борац, и пре свега спортиста, мислим да је успео да уђе у срж свог посла. Држава Србија може да се поноси спортом, а Вањина улога ту мора да буде огромна. Он већ има свој план и програм и сигурно да постоје значајни помаци и идеје. Које, ако се спроведу, биће његов изузетан допринос.

– Што се тиче ватерпола, сви очекујемо помоћ. Не само ватерполо, већ и остали спортови. Али, пошто министар долази из нашег спорта, специфична је ситуација, јер многи очекују да се баш ватерполу помогне. Што је позитивно, а са друге стране имамо негативне реакције из других спортова. Где љубоморно покушавају да прикажу да миниситар жели да помогне само ватерполу, а не осталим спортовима, а у Вањином размишљању то није тако.

Имате ли неки дугорочнији план у клубу, да останете дуже на окупу и нападнете нову Лигу Шампиона?

– То је изузетно тешко. Једно су жеље а друго реалност. Данас је 26. децембар, треба да се заврши ова година. Долази јануар месец, који је најтежи не само у спорту, већ и у свим сферама живота. Треба да прође неко време, месец – два. Да видимо како ће се одвијати ситуација, од организације до материјалних ствари, да би се размишљало о следећој сезони. Иако је већ период да се полако размишља о томе, услови и ситуација нам то не допуштају.

Коју бисте поруку послали навијачима за Нову годину?

– Још једна победа и титула!

РСБ Форум!