РСБ интервју са Стојановићем: Много брига, много и проблема… али истрајаћу до краја!

Уочи почетка првог дела зимских припрема и пута у Словенију, уредништво РСБ-а урадило је интервју са тренером Црвене звезде, Славишом Стојановићем.

У разговору смо се осврнули на његових првих шест месеци у Звезди, који су били веома турбулентни, пуни успона и падова. Песма Делија – Много брига, много и проблема, у великој мери може да се преслика на Звездиног тренера. Прошао је много и брига и проблема у клубу претходних шест месеци, а и коса му је оседела. У интервјуу је открио и да је имао и здравствених проблема због игара својих пулена, па чак и забрану лекара да води мечеве, коју није уважио. Стојановић је отворено причао и о свим проблемима који муче Звезду финансијски и организационо, због којих и на дан поласка на припреме није добио адекватна појачања у играчком и стручном кадру, иако је списак предао надлежнима пре скоро месец и по дана. Многи навијачи имали су бројне замерке на његов рад јесенас, а тренер је и на та питања одговарао без устручавања, што можете прочитати у наставку интервјуа.

Како сте провели ову паузу и колико Вам је она пријала с обзиром на тешких првих шест месеци у клубу?

– Било је стварно тешко, не треба да се лажемо и да бежимо од истине. Није било лако ни мени ни екипи, изгурали смо некако до краја и мислим да смо у ситуацији у каквој смо били, у којој се свашта дешавало, направили релативно добар резултат јесенас. Направили смо основу коју можемо да надоградимо и да позитивно размишљамо што се тиче наших циљева. Тај одмор и није био прави одмор, већ неки полуодмор, радни одмор, јер сам га два пута прекидао и долазио у Београд да видим да ли се нешто покренуло после свих оних захтева које сам имао oко припрема и играчког кадра, а нису у питању били неки нереални и велики захтеви.

Те захтеве сте предочили надлежнима одмах након краја полусезоне?

– Чим смо завршили полусезону, имао сам састанак са тадашњим спортским директором, три дана после утакмице са Војводином. Ту смо прошли све што треба да се прође на крају полусезоне. Пуно тога је било дефинисано, то се ваљда после ставило на Управни одбор. Разговарали смо о свему што се тиче плана и програма припрема и, што је најважније, о играчком кадру, где смо сваког играча прошли понаособ.

Желели сте Шулера да доведете?

– Било је ту неколико играча. Он је био опција и летос, а и сада. Био је спреман да дође, али касно смо одреаговали. То су играчи код којих мораш брже да реагујеш јер добију одмах адекватне понуде других клубова и онда изгубиш играча. Било је ту још неких играча који су били прескупи за нас и то сам одмах баталио. Онда је почела да се одвија прича са штоперима, где смо и најтањи. Прво је Бишевац био, онда Луковић, па је и Врањеш ушао у тај троугао. И то се све до данас чека, да ли то може да се реши, не знам, али све се више удаљујемо од тих циљева. Ја сам и на почетку био некако реалан, и имао сам одмах и резервни план. Треба да видимо да ли је то дефинитивно готово. Ако је готово, онда да реагујемо по том плану Б, немамо друге.

Је л’ није тајна ко је у том плану Б?

– Не бих о томе причао. Не да желим то да кријем, далеко од тога, али ипак је то бизнис за те људе који раде те трансфере. Чим више људи то зна, долази до дестабилизације, и неки играчи чак и себи тако набијају цену, па из тог разлога не бих о томе.

Помињао се Миладиновић, пре тога и Трајковић… да ли сте их пратили и да ли су они били ваше жеље?

– Трајковића сам пратио, наравно; Миладиновића нисам, само сам покупио информације, и још увек их прикупљам. Не желим да дозволим себи нити навијачима да доводимо играче преко јутјуба или на тај начин, преко неких непроверених канала. Баш сам читао један феноменалан интервју са Робијем Просинечким који је изјавио: „Ја сам као светски првак долазио у Звезду на пробу“, сада се све то некако изокренуло.

И шта сте закључили о Миладиновићу на основу тих информација које сте прикупили, да ли би био појачање?

– Тешко је сада причати. Једно је појачање на папиру, а друго реално стање. О појачању можемо да причамо када тај играч донесе нешто екипи и клубу. Имаш и играча који су толико стабилни, да купиш репрезентативца неке државе из нашег региона, ту већ можеш бити сигурнији, јер ако је он члан националног тима, онда мора да је прошао кроз дебели филтер да уђе у тај ужи кадар и мора да зна нешто. Тада можеш већ унапред да кажеш да је он појачање за нас. Наравно, са Миладиновићем и њему сличним то није тако, јер не може се лако проценити да ли је он појачање. Он има једну лепу каријеру, али наступати за Звезду је специфична ствар.

Он и готово две године није играо због повреде?

– Да, због леђа. Има и тога. Све то морамо да узмемо у обзир. Морамо да знамо тренутно здравствено стање, какав је некада био, какав је сада, какав је играчки и још пуно тога… Једноставно, не смемо сада да направимо грешку и не можемо да купимо нешто што нам неће подићи ниво, јер на тој позицији морамо да погодимо, дефицитарни смо.

Било је и тешких и лепих тренутака у протеклој полусезони. Који тренутак сте најтеже поднели?

– Утакмицу са Чукаричким.

Како сте се осећали тада?

– Нисам се осећао. Уопште се нисам осећао. Чак ми је у полувремену доктор забранио да изађем на терен. Ишао сам на свој ризик. Имао сам и пре тога здравствених проблема и са ризиком сам водио тренинге и утакмицу. Била је страшна реакција у полувремену. Нисам смео да излазим, изашао сам да покушамо да преокренемо смер утакмице и резултат, али нисмо успели. И навијачи су изгубили стрпљење, што је било сасвим нормално. Било је веома непријатно. Не могу да нађем прави израз како сам се осећао у том тренутку.

Каква је била атмосфера у свлачионици?

– Атмосфера је била тмурна, катастрофална. Сви смо се надали бољем, али никако није хтело да нас крене. Била је тишина, није било ни простора за неку критику и причу. Чекали смо обезбеђење да изађемо са стадиона да коначно нађемо неки свој мир. Тамо чекамо, а домаћин весео, ми смркнуте фаце… што је било и заслужено тада и ту не можемо ништа. Та атмосфера није била нимало пријатна.

Да ли сте у неком моменту размишљали да одете из клуба?

– Рекао сам одмах и после пораза од Вождовца и против Чукаричког да сам свестан последица које следе, свестан сам онога што професионализам носи и да ту нема сентименталности. Препустио сам одлуку људима који воде клуб и био сам спреман да урадим све што у том тренутку кажу да је најкорисније за клуб.

Колико Вам сада значи подршка управе након завршетка полусезоне, или мислите да та подршка треба да се покаже и на делима конкретно у виду адекватних појачања?

– Наравно, та подршка је вишестрана. Једно је теоретска подршка, која је увек добродошла. Наравно, када неко сматра да у себи имаш толико знања, моћи и свега што повлачи тренерски посао да оствариш тај циљ, онда та подршка иде и у други, трећи корак… Било ми је пријатно, на крају крајева нешто се и направило, и радује ме да су људи у управи то пробали и да разумеју. Ситуација је била веома тешка. И финансијска и у сваком другом погледу. Много нас се много чега одрекло због резултата, али не желим да будем патетичан или да тражим некакве алибије.

Било је ипак и срећних тренутака, дерби, Ваше радовање, победа над Војводином у последњем минуту…

– Јесте, морам да признам, било је и радосних тренутака. Многи порази које смо доживели били су несрећни. Ако се сетимо већ прве утакмице против Јавора, код 2-2 имамо пречку, али лопта се одбија ван, онда добијамо црвени картон и губимо. Па Чукарички и Вождовац, где смо се исто испромашивали, па смо им рекли: „Људи, ушетајте нам се у гол“. То су несрећни тренуци који се кад-тад врате. Фудбал је такав да некада изгубиш несрећно, некада срећно добијеш. На крају табеле си тамо где треба да будеш.

Jесте ли прославили негде победу у дербију?

– Дерби је специфична ствар. Дошло је много навијача Звезде из Љубљане код мене у посету, дошли су ми и рођаци из целе Србије и отишли смо на неко пиће да их испоштујем. Било је баш пријатно. Ја сам то гледао као три бода која су нам била неопходна, али кроз неко време схватиш колико је утакмица са Партизаном битна и колико то нису само три бода, већ много више од тога, када видиш колико навијачима то значи и то весеље у том тренутку. А што је ситуација била толико тежа да се тада ломило првенство јер да је Партизан добио, отишао би на седам бодова, овако смо дошли на минус један, то су нам била дуплирана три бода.

А Војводина у последњем минуту?

– Војводина је слична ситуација. Ми смо и промашивали и губили утакмице у задњим минутима. Имали смо ситуацију да мирно, односно не баш тако мирно, приведемо утакмицу крају, имали смо пенал. Али вера играча је превагнула јер до последњег секунда су веровали у победу. Наравно да је увек добро када победите у последњем тренутку, јер противник онда нема прилике да се врати.

Имали сте са Марком Николићем два дуела, сада је променио табор. Можете ли и други пут да га победите? И ко вас је више тактички намучио, он или Вук Рашовић?

– Далеко је та утакмица још увек да причамо о томе. Има ту и других тренера који су ме тактички намучили. Али гледајте, некада је проблем што спремиш једну тактику, спремаш је целе седмице а онда у првом минуту примиш гол и та тактика се у старту мења. Или се играчи повреде, судијске одлуке могу да промене тактику неким одлукама, или улазак у утакмицу, или се чак промени време, преко ноћи падне снег. Онда буде мокар терен, вода, па стављаш играче који су лагани, који имају дуг аут, играчи који су сналажљиви у шеснаестерцу. Многи су се на пример питали што Араухо није играо на Карабурми, али не знају податак да је човек тада први пут видео снег и нисам могао да знам како ће да реагује у таквим околностима.

Колико играча водите на припреме?

– Мало је шкакљиво питање. Рекао сам да ће на припремама бити од 24 до 26 играча, укључујући и голмане. То је неки оптималан број. Још увек дозвољавам вероватноћу да неко од појачања дође и да се спакује на авион. Странци имају проблема са визом – Оњило, Омега и Араухо. Дауда је болестан, не знам да ли ће то да траје 7 до 10 дана или ће одмах да прође. Тешко је зато да се састави адектаван списак из тих разлога.

Колико је Вама компликовано да радите са 35-40 играча на припремама…

– То сам једном прошао и никад више. Ни у сну.

Постоји ли списак за младе играче да оду на позајмицу?

– Све је то написано још у децембру, била су тридесет и три играча и сматрао сам да је неким играчима боље да оду на позајмицу. Мада све се то мења у ходу. Ево, сада се Касалица вратио. Отишао, ниси рачунао на њега, сад се вратио и треба да видиш шта с њим. Дауда се стално помиње око евентуалног одласка…

Какво је Ваше мишљење о његовом евентуалном одласку?

– Дауда је играч који нама много користи. Он је из утакмице у утакмицу био све бољи у јесењем делу. Наравно да не би било ок да оде у овом тренутку. Једноставно, никада не знамо како ће повређени играчи да се врате, причам о Лазовићу и Ракићу. Сви се надамо најбољем и да ће брзо да уђу у систем, али кад почну утакмице за бодове и прави дуели, онда треба имати резервни план шта ако то не буде добро…

Помињало се да ћете прикључити још једног кондиционог тренера за припреме. Има ли неких новости поводом тога?

– Било је говора. То је човек са којим сам шест година радио у Домжалама, Мартин Магистер. С њим имам веома добру сарадњу и одлично се познајемо. Освојили смо и те титуле и играли утакмице у Европи. Заиста има велики капацитет и надао сам се да ћемо на време да га ангажујемо, да то не учини неко други. Нажалост, то се десило. Њега брзо ангажују, сада је тренутно у Украјини. Он дође, одради те припреме и после оде. Стручњак је у својој области, а не само у том већ и у организацији других ствари. Много би нам помогао и у смислу опреме коју има на располагању за тренинг. Али, Боже мој, шта ћемо…

Ви сте се чули с њим и договорили претходно?

– Да, да. Причао сам с њим. Он ми је отворено рекао да ће доћи, нема проблема, једино ако добије бољу финансијску понуду, отићи ће на неко друго место. Ја га и разумем, има троје деце, то је сасвим нормално.

Је л’ добио бољу понуду или му ми нисмо ни послали нашу?

– Добио је бољу. Ја сам са председником причао о тој могућности. Он би дошао за минималац, његов минималац, али ми немамо финансијских могућности да се трошимо на то.

Али ако је то неки уговор само за припреме, то не би требало да буде неки претерано велики новац?

– Да, он би само одрадио припреме, био нам на располагању три до четири недеље, колико је било планирано. Олакшавајућа околност је била и што смо у Словенији на припремама. Много би све било лакше и адекватније што се тиче опреме, јер то су чак два контејнера. Стварно ми је жао, јер би тренинг добио потпуно другу димензију. Нажалост, ми немамо сада у Звезди тај капацитет.

Имате ли резервни план?

– Резервни план је јасан. Ја сам с њим направио програм, само њега физички нема, водићу ја. Заједно смо одрадили све, сваки тренинг, и сада ћемо само да извршавамо оно што смо припремили нас двојица.

Мислите ли да ће бити боље трчање екипе након припрема? Јесенас оно није било на нивоу.

– Надам се и убеђен сам да ће трчање да буде на много вишем нивоу од онога што смо приказали у јесењем делу. Њих тројица нису дуги низ година имали припреме. Нинковић је пропустио и зимске и летње, Мрђа због повреде није радио, Печник је исто био дискутабилан. Има још неколико играча који су били, што би се рекло, и овако и онако.

– Сада очекујем да ће то да буде много боље. Једне ствари морамо ипак сви бити свесни: ми можемо да одрадимо добре припреме, али све онда зависи од играча како они живе даље. Најлакше је рећи да играчи не трче, да је слаб тренинг, да је тренер лош. Можда ту има истине, а можда и нема… Тренинг је проверен. Џабе ти тренираш ако после одеш на сплав да пијеш, или седиш са друштвом где се пуши и тако уносиш токсине, или не једеш квалитетно, или седиш код куће и једеш прасетину. Све то онемогућава играча у неком физичком развоју.

Да ли су се играчи придржавали тога током паузе?

– У паузи јесу, дошли су са сасвим задовољавајућом килажом. И крвне анализе су показале да је релативно у реду. Има одступања код неких играча где могу да се хватам за главу, да професионалац може да дође са таквим параметрима.

Можете ли да откријете имена?

– Не, не.

Јесте ли задовољни што су припреме у Словенији? Раније се ишло у Црну Гору и у Анталију.

– Искрено, нисам желео да идемо два пута у Словенију, али финансијска ситуација је таква да морамо да сви да будемо свесни тога и да прогутамо то некада, да извучемо максимум који је у том тренутку могућ и да се не трошимо претерано на неке ствари које не можемо да променимо. У другу руку је и добро што идемо у Словенију, јер имамо ситуацију да можемо преко познанстава да решимо сваки проблем који се појави, око организације, опреме, терена, противника… и свих тих логистичких ствари.

– Када одеш у Анталију, можеш да будеш последња рупа на свирали ако будеш у хотелу са неком јаком екипом и наравно да ће они да буду приоритет пошто имају више пара. Прво иду термини и терени за њих, па теби шта остане. Овако си сам свој мајстор тамо и то је некако олакшавајућа околност. Кад се прави план припрема, у новембру или пре, и не знаш какво ће време да буде. Ми смо сви претпостављали да ће у Београду да буде снег сада. Ја сам увек присталица да температуре буду близу. Проблем је ако одеш у топле крајеве где је температура 20-25 степени, а онда се вратиш овамо где може да буде близу нуле. Док се тело аклиматизује на наше услове, временски период може да буде дугачак, а може бити и кратак. Зато сам увек присталица да се одлази у крајеве где су температуре и клима слични да тај повратак назад буде што безболнији.

Колико је добро што су у температуре биле овако високе за овај део припрема док се екипа припремала у Београду?

– Одлично је. Наравно да је то добродошло, само се бојим да нас то не изненади кад се вратимо, па падне снег. Али то је природа, она има своје законе и треба да их поштујемо.

Јесте ли Ви бирали противнике на припремама?

– Шта смо у том тренутку могли, то смо изабрали. У сарадњи са својим помоћницима изабрао сам противнике које у Словенији можемо да добијемо. Да смо у Анталији, вероватно би противници били другачији, јер је тамо структура екипа другачија. Овде смо бирали од доступних противника који су у региону, Хрватска, Словенија, Аустрија… До задњег тренутка се није знало где ћемо одрадити први део припрема. Ја сам лично желео да у Словенију идемо у другом делу, да не идемо оба пута тамо, али морамо да имамо и разумевање за финансијску ситуацију у клубу, тамо имамо и помоћ спонзора и они олакшавају боравак.

Вратио се Лазовић, солидно је одиграо, да ли размишљате о евентуалној промени формације?

– Све је то нормално, нека само они играју и натерају тренера да проба да мења нешто. Увек се напредује са неколико фактора – добар тренинг, добар тренер и добри саиграчи, а тренер напредује кад има добре играче. И тренер који мисли да све зна, има да учи, и од играча који га могу радом навести на промене… Може да се деси да неко ‘испадне’ из тима, није то ништа ново. Нека само Лаза и њему слични играју добро.

Да ли је можда опција да Лазовић игра лево, пошто се Печник показао на десној страни?

– Па и то је солуција, да се игра са једним нападачем, па са три нападача или три везна, солуција је и са три штопера у 3-5-2 или 3-4-3, има различитих опција. Уиграваћемо више формација на припремама.

Колико је Ракић спреман и како делује?

– Добро делује, присутна је само још мала доза страха по питању дуела, разлика између њега и Лазе у повреди је два месеца, што је много код такве повреде кад је у питању рехабилитација. И Лаза је већ у последње три седмице јесењег дела радио пуном паром са екипом. Ракић је тек сад у погону, али задовољан сам тим што видим, и поводом дуела, паса, оријентације, осећаја за простор, гол… на добром је путу да до почетка буде како треба.

Навијачи су Вас критиковали што смо јесенас имали доста проблема око брањења прекида, то се донекле поправило од како је Гогић заиграо, а сами нисмо били довољно опасни у офанзивним прекидима. Шта можете да нам кажете о томе и како да се то поправи?

– Ја сам човек који је поводом тога имао пет предавања на ПРО лиценци, и направио сам анализе и веома пуно полажем на тај сегмент – у деведесет минута буде тридесет прекида, офанзивни, дефанзивни, корнер, скраћени корнер. Буде до двадесетак офанзивних прекида, и то десет до дванаест опасних по гол, на око 35 метара, где може бити потенцијалне опасности. Од почетка сам то почео да радим и не може преко ноћи. Гледао сам најгоре потезе, па је стављен онај корнер Милијаша. Tо је комбинација која је изашла спонтано, рискантна је јер иде по линији и сви гледају то као катастрофа корнер јер му је прешла преко ноге, а није поента у томе.

– Ради се још увек, имам 35 комбинација на различитим деловима поља, али потребан је аутоматизам. Прво се примало доста голова јер се бранило зонски, тако су навикли, и морао сам да пустим на почетку то што сам затекао. После сам видео да зона не функционише, и онда смо ишли ‘човек на човека’ и тад се драстично поправила ситуација. Нема више алибија, свако има неког, и ако га испустиш, ти си крив, свако зна шта му је одговорност и обавеза. Имамо и трећу варијанту: „полу-зона, полу-човек“. У нападу, близу смо неких ствари, док на тренингу не одрадимо како желимо. И у Словенији сам доста радио на прекидима, познат сам многим колегама по томе и то су ми и рекли. Али има ту утицај и квалитет играча. Игра се један на један, ако је он бржи, скочнији и има бољи тајминг од мог играча, ту можеш да радиш колико хоћеш ако играч нема потребан квалитет и физичке предиспозиције.

Замерка су Вам била издања на Маракани и на гостовањима, две супротности.

– У праву сте за то. Не знам, можда је до психолошког момента играча, лакше је овде, а Маракана је шира, дужа, бољи терен. Бодове смо губили на уским и кратким теренима. Противник се затвори, ми срљамо… примимо гол безвезе и унесе се нервоза и у играче, и у навијаче и у нас, нисмо били стрпљиви. Вождовац, Раднички и Чукарички, кад је требало да будемо испред Партизана… ми и кад смо победили на гостовањима, било је веома тешко, до задњих минута смо се грчевито борили за три бода.

На гостовањима често и поведемо, па се повлачимо, уместо да сломимо противника…

– Све је укључено, дуги низ неуспеха на оваквим утакмицама, ствара се психичка баријера, шта ако ја сад погрешим, навијачи ће да се дигну, ови ће се дићи, тако играчи размишљају. Међутим, полако смо почели да подижемо и тај карактерни моменат, што се против Војводине показало, или чак против ОФК Београда, где смо имали вођство, па изједначење и на крају ипак победу. Када превазиђемо тај психолошки моменат, онда ћемо показати исте партије и код куће и на страни.

Нинковић нам је рекао да се на Карабурми се у полувремену причало да им дамо други гол и затворимо утакмицу, и онда се у наставку сами повучемо…

– Да, то онда није више ствар тактике, тренера, то се увуче у њих, нема везе што их шаљеш на противнички гол. И морамо по том питању да сазримо.

Постоје замерке и за позицију Нинковића, да не може пружити максимум по левој страни, како то коментаришете?

– Нинковић је то прихватио и потпуно професионално одрадио, то је скроз тактичке природе. Не бих да откривам која је идеја, али лакше он игра на позицијама где је он лицем према голу, да улази у међупростор, где није под сталним пресингом дуела. Тачно је да то није његова најбоља позиција, али он је овде дао максимум и много нам је помогао. Играли смо са два нападача у већини мечева и морала је некако да се коригује позиција. Пробали смо и на неким Куп мечевима са три у средини, а Нинковић иза шпица, али смо пуцали по неким другим шавовима. У ромбу смо играли, Нине је функционисао, али остали нису могли да похватају. После смо остали са два задња везна, Вукан је био повређен, Аца повређен, остали су Гогић и Милијаш, и нисмо могли да играмо са три везњака унутра… па проблеми са Вешовићем, овим, оним…

Колико су Вас погодили раскиди уговора, у свлачионици какав је дух владао?

– То је било више него евидентно пре куп меча са Војводином. Само о томе се причало, о потпису уговора о дуговањима, наравно да је то све дестабилизовало тим пред меч, и дан пре и на дан утакмице је само то била тема. Ја сам навикао да очекујем све и свашта, али очекивао сам да и играчи мени то најаве, то ме погодило. Да кажу „Шефе, ја ћу тако и тако“… покушавао бих да их убедим да издрже још мало, кад су издржали до сада, да издрже до краја, па онда рашчистите како хоћете на крају полусезоне.

Једна од замерки је била и то што се измене често касно врше у току меча. Који су разлози тога?

– Свако има свој поглед на то. Наравно, увек постоје приче зашто није овај или онај играо…

Дешавало се да водимо убедљиво, па до 80. минута нема измена?

– Била је једна таква ситуација. Добро, али то је тим који је дошао до тог резултата, свако гледа различито. Моја поента је била скроз другачија, ако је састављен тим који дође до тог резултата, ја хоћу да видим какви су и кад воде са 4:1, како реагују, да ли се понашају као распуштена банда, или се држе договора. Ако се неко не држи договора, онда га мењам.

– Било је ситуација да су ови на клупи у слабијој ситуацији него они што би требало да изађу у 30. минуту, а не у 80. Треба узети у обзир све. Наравно да сам и ја грешке правио, могао сам некада и раније да мењам, али све је то субјективни осећај.  Око 60. минута је прва измена углавном, али било је таквих ситуација да нисам знао кога да мењам, петорица ми захтевају измену. Петорица који вичу да више не могу, или да петорица не траже, али видим да морају да се мењају, а ја имам само још две опције. И треба балансирати, шта ако овај ‘пукне’, или овај… овај има проблем са тетивом, онај с леђима, дође трећи и каже ‘шефе, ја не могу’. Ако мењам једног, губим скок, другог – компактност у дефанзиви… ту балансираш до решења.

Шта су вам конкретно људи из управе рекли кад су дошли – Ваше је да узмете титулу или да и афирмишете играче?

– Није било ништа конкретно око тога, титула се провлачила, наведени су проблеми, али ја сам потенцирао да ставимо неког из школе, тако сам и раније радио, од Хандановића до Облака, који је сад у Бенфици, до играча који су играли у озбиљним клубовима, од Сосиједада до Бетиса. То је била жеља, али кад сам дошао… није најбоље, кадар је такав. Средићемо, титула је приоритет и сви се ту уклапамо. Али има младих који су играли. Не можете да кажете да Лазић, Аца Ковачевић, Петковић, Вукан Савићевић… нису млади.

Очекивало се да Вукан добије већу шансу.

– Он је тек сад потпуно решио повреду, имао је четири килограмаа вишка и још много ситних проблема. Има страшан потенцијал и ја сам га одмах ставио да игра против Черномореца. И једну и другу утакмицу. Али било је момената кад је губио неке битне лопте…  и Милуновић је добијао прилике, такође је млад играч.

А Рајковић, каква је ситуација са њим, јесенас није био ни на клупи?

– У овом тренутку је овако, он је огроман потенцијал и направиће велику каријеру, и драго ми је што је овде. Али поводом тог питања, ја сам био тренер Хандановићу у његовим годинама и неким другим играчима у том узрасту. Знам како су изгледали у његовим годинама и знам како је са младим голманима. Кад га ставиш на гол, он ту мора да остане. Или се одлучиш, ставиш га да веже пет утакмица, па нека и погреши… али ми немамо тај луксуз у овом моменту. Дошао је са вишком килограма, док се све то средило, направио план рада… страшан је момак и потенцијал, али доћи ће на ред. А треба имати на уму и то да је Бајко био можда и наш најбољи играч у јесењем делу.

Имали смо проблем са транзицијом из одбране у напад, а и у обрнутом правцу, да ли ће се радити посебно на томе?

– То је све повезано са физичком спремом, треба  да имамо капацитет да брзо пренесемо лопту и да за кратко време што безболније дођемо до њиховог гола гола… Кад идемо напред, не можемо да се вратимо; кад идемо назад, не можемо напред. То је наша бољка коју морамо да поправимо, радићемо сигурно на томе, да брзо идемо  у контре и да када изгубимо лопту, можемо експресно да реагујемо и да се вратимо у одговарајућу зону. Када идемо у напад, да се и остале линије прикључе, не смемо да се „развучемо“ као хармоника. Имамо проблем и у везном реду где нико осим Микија не прима лопту унапред, дакле да ти у кретању имаш одмах окренутост према голу. И у нападу су играчи леђима окренути голу и ту губимо време и дубину напада, и после губимо лопту, и онда кад ниси спреман, не можеш то да исправиш.

Ко ради скаутинг противника?

– Ја са помоћницима.

Дешавало се и ту да је одбрана високо постављена, а противник има брзе играче па су нас изненадили, пример Мартиновића и Срнића на Бановом брду…

– Одбрана никад није била високо постављена. Ми смо Звезда и ми морамо да нападамо, и ако не нападамо и не победимо, неће бити задовољни навијачи. Ми поред резултата морамо да покажемо и добру игру која ће бити атрактивна и која ће задовољити навијаче. Ми смо против Чукаричког примили гол у 17. секунди. Је л’ одбрана треба да стоји на 16 метара? Ту нисмо имали средину.

– Дуга лопта изгубљена, онда је била ситуација пет на два, и деконцентрација. Уместо да сече, Мартиновић иде десно, па лево, па каснимо, па Вешовић безглаво отишао горе, пошто та лопта иде на Печника, а не на Вешовића… онда Омега… домино ефекат, један падне, ето га и други. Не можемо причати где у 17. секунди стоји одбрана. Онда смо нападали, није нам ишло, па смо почели да губимо конце. Тада не да смо високо стајали, него нисмо никако стајали, и они су то искористили и направили неколико шанси и на 2-0 је већ било готово.

Какву Звезду навијачи могу да очекују на пролеће?

– Морамо да будемо стабилнији, одговорнији, срчани, да се погине за сваку лопту. Те три ствари ће нас одвести до циља, уз знање које имамо. Ако те три ствари подигнемо на највиши могући ниво, можемо се надамо ономе чему смо се надали. Много тога треба поправити, неке ствари су почеле на крају јесени да се назиру, бар што се компактности тиче. Морамо да сви скупа погинемо за резултат, за циљ, не гледамо шта ће се догађати између. Надам се и да ћемо бити атрактивни, да ћемо измамити осмех навијачима. Звезда је такав клуб да, поред победа, мораш бити добар за публику, да је дигнеш и да она аплаудира и због акције која се неће завршити голом.

Пратите ли прелазни рок и код ривала?

– Лагаћу ако кажем да не пратим, не само Партизан него и други, све је то скаутинг и анализа, мораш знати с ким се бориш и чиме они располажу. Све је то припрема за полусезону и утакмицу. Морам знати шта доносе Шкулетић, Вулићевић, шта доводи Раднички Ниш, то је компактна екипа, све су ставке битне да те неко не би изненадио. А да ли ће бити јачи, слабији, резултати ће показати… сад је најбитније да ми држимо концентрацију на себи, али немогуће је не пратити.

Како вам се чини Београд, да ли сте се навикли, имате ли нека омиљена места за излазак?

– Ретко излазим, морам да признам. Сад у децембру, било је гостију, па смо изашли, изведем их или они мене јер ја не знам где је најбоље да одемо (смех), волим добар рокенрол концерт, али нисам имао прилике да одем. Отац ми је дуго радио овде, долазио сам кад идем на југ код својих, овде сам остајао дан-два-три… мени овде ништа није страно.

Рекли сте недавно у словеначким медијима како се  у ваздуху осећа да Београд живи за Звезду, да ли Вам се дешавало нешто занимљиво, да вам навијачи приђу?

– Јесте, осећам ненормалну жељу, љубав свих навијача… тако је, ставим на страну све муке које имам, приватне, неке друге ствари којих сам се одрекао. Због те љубави, радости, весеља које ће уследити поводом тога, а пут до тога је дуг и исцрпљујућ. Имам иза себе репрезентацију, европске мечеве, али не верујем да ћу игде видети ово што сам овде. То ми муку ставља у други план, да истрајем до краја.

Бивши играчи и тренери.