РСБ интервју: Стефан Пантовић

Екипа РСБ-а доноси Вам ексклузиван интервју са пословним директором фудбалског клуба Црвена звезда, господином Стефаном Пантовићем. Звездин руководилац у опширном интервјуу за наш портал говорио је о свом почетку на Маракани, финансијском стању нашег клуба, пословању и Звездиним плановима у будућности… 

Ко је Стефан Пантовић? Шта си по струци и чиме си се бавио пре доласка у Црвену звезду?

У клуб сам стигао прилично млад, у августу 2008. године и, ево, већ 11 година сам у Звезди. Осам месеци пре доласка сам завршио факултет, имао сам кратко стажирање у „Делти“, пошто су примали младе таленте, и провео сам тамо месец и по дана на стажирању. Током студија сам имао мало практичног рада у фирмама у Италији, једном приликом сам учествовао у организацији трке Формуле 1, за Велику награду Италије у Монци, пошто смо стицајем околности упознали човека који је био задужен за организацију трке – тачније безбедносни аспект. Између осталог сам и ту видео колики су све напори потребни да би се организовала једна већа манифестација.

У Звезди сам се запослио у раном животном добу, што ме у 35. години чини чак и ветераном (смех), тако да све има своје добре и лоше ствари. Добра страна је то што сам врло рано кренуо да радим и што ми је то буквално омогућило да најтеже године по клуб проведем када сам био у „пуној снази“ када је било потребно много живаца, истрајавања, вере и снаге.

Који ти је био пут у клубу? Како си напредовао кроз године рада у Црвеној звезди?

Дошао сам три дана пре него што смо одиграли реванш утакмицу са АПОЕЛ-ом. Био сам свеж дипломац и дошао сам, пре свега, неким приватним линијама до Топлице Спасојевића и замолио га да волонтирам у клубу, јер се за то указала прилика. Хтео сам да видим како изгледа радити у фудбалском клубу о коме се толико негативно пише у новинама у то време. Једно је када то читаш у новинама, нешто друго је то како сам ја замишљао кад сам играо игрицу „Football Manager“ , a сасвим треће како је то у реалности. Приватном линијом ми се указала прилика и свело се на то да сам проценио да је било боље да одем и евентуално видим ако то није за мене и да одустанем, него да се цео живот кајем што нисам покушао. Контактирао сам господина Спасојевића, иако ни он сам није имао идеју где бих ја могао да помогнем у клубу у адекватној мери. Клуб је био далеко мање организован него данас ако би се поредио број запослених и поставили су ме у маркетинг који је тада водио Никола Недељковић. У маркетинг сектору сам провео првих осам месеци, на волонтерској бази. Морам да признам да нисам тежио никад да радим у маркетингу, али су се временом појавила бројна задужења којa сам добијао и која су ми омогућила да клуб упознам са дна лествице. После сам добио уговор на три месеца и радио заједно са Немањом Филиповићем, све до тренутка кад је Андрија Клеут отишао из клуба, а Ђорђе Стефановић постао генерални секретар, који је изразио жељу да ја будем пословни директор. Позиција пословног директора је била креирана у време Ђорђа Стефановића и служила је да пружи неку другу перспективу и да помогне генералном секретару у руковођењу клуба. Ја сам остварио онај филмски амерички сан у Србији, пошто радим посао који волим пре свега и зато што сам кренуо са дна и после самостално нешто створио, и то је мој највећи понос. Црвена звезда је у међувремену променила начин на који она селектира кадрове: не трпи несналажење, што се врло брзо покаже. Данас је моја позиција таква да надгледам сва одељења у клубу и бринем се да њихова ефикасност буде на разумном нивоу у датим околностима, као и да све фукционише како треба. Затим све рапортирам генералном директору и представљам му шта је урађено на ком пољу у складу са планом и стратешким правцем.

Слабије упућеним навијачима Црвене звезде је мање познато да је твој отац, иначе угледни професор Универзитета у Београду, велики навијач нашег клуба, те да је деценијама близак пријатељ клуба, претпостављамо да ти је он пренео љубав према клубу?

Александар Пантовић, мој отац, је професор у пензији, и ван тог професоровања има своју приватну фирму више од 30 година, тако да му факултет иако га испуњава у мисији образовања стручњака није примарни делокруг рада иако би он то вероватно много више волео. Наравно да све везано за навијање иде с колена на колено, у породици и у широј фамилији су великом већином опредељени звездаши. Кад некако премоташ филм и кад се сетиш свих оних утакмица које си гледао тада, док си био мали, и кад схватиш да радиш на том истом месту где си одувек маштао да на неки начин помогнеш на што конкретнији начин, то може само да ти буде додатни мотив и лична сатисфакција која ти даје снагу.

Сећаш ли се која ти је била прва утакмица?

Прва утакмица којој сам присуствавао је била са мојих шест година против Рада на Бањици. Мислим да је Југовић играо тада у Раду на позајмици из Звезде. То ми је прва утакмица на којој сам био и које се заиста кроз маглу сећам. Иначе, мој отац је до пре 25 година ишао на сваку утакмицу. Једно од првих сећања ми је такође када смо ушли на терен, кад се екипа вратила из Токија и када су нас пустили на терен. Претпостављам Мики Ћоровић. Чак и поседујем фотографије тог уласка на терен. Касније, кад сам одрастао, сећам се утакмица са Барселоном као ретко упечатљиве и доста дербија, а први пут су ме пустили на север против Меца колико могу да се сетим. Тада смо се организовали ми из одељења и чекали испред благајне целу ноћ.

Да ли знаш ко је „Микица Мађар“ и која је твоја повезаност са њим пошто држиш његову слику на друштвеним мрежама?

На вајберу држим слику „Микице Мађара“. Скоро сам тек чуо о њему. Један члан Скупштине Клуба, ми је показао неке чланке о њему. За мене симболизује жељу ове управе да западна трибина буде далеко пунија него што је била до сада, а истовремено и моје поштовање према том човеку и свему оном што је радио. Свидео ми се и начин његовог навијања и понашање којим се истицао. Да не радим у клубу, верујем да бих био навијач сличан њему.

Био си у клубу са чак пет различитих руководстава Црвене звезде: од Топлице Спасојевића , преко Добривоја Танасијевића, Владана Лукића , преко управе у којој су били Кокеза-Џајић-Човић, до данашње управе са Звезданом Терзићем на челу. Пет различитих периода, пет различитих управа- могу ли се извући паралеле у кратким цртама између ових периода?

Код Топлице Спасојевића сам био врло кратко и тај период је остао упамћен по великим превирањима. Био сам млад и пун елана, трудио се да дам све од себе, устајеш три сата раније пред посао и пушташ Звездине песме. Тако то све иде када си млађи и немаш тог животног искуства, не одвајаш професионални живот са чињеницом да за тај исти клуб навијаш. Оно што ја себи понављам да је врло битно да волиш Звезду исто као што си је волео првог дана пре него што си ушао у клуб  и то је нешто што прави разлику у томе како ћеш проводити своје време, а како ћеш и утицати на Звезду кроз године. Када бих сад правио неке паралеле о пет различитих, а и више када се рачунају нека прелазна решења, мислим да би књига могла да се напише о свему томе.

Што се тиче периода Дан Тане, рећи ћу: много идеја, мало оперативаца. Што се тиче Владана Лукића прва ствар која ми пада на памет је да је то човек који фанатично волео клуб, а што се тиче претходне управе у којој је било више људи који су одлучивали и тај период могу да окарактеришем као период пун неповерења. Неповерење је у довољној мери имало за последицу да као клуб нисмо били стратешки промишљени  и да нисмо формирали наше циљеве на време. Наравно, нико није радио на штету клуба, али мислим да је ту свако имао своју идеју шта жели да Звезда буде и недостатак тог главног договора је произвео та лутања у којима смо се нашли.

Оно што је обједињује све људе, па и за време мандата и ове управе, је то што сам упознао око пет-шест људи који су 24 часа били посвећени клубу, клубу а то је нешто што је кључно. Делимична решења, где се неко занима клубом пет-шест сати дневно, не могу пити воду нити донети одговарајући резултат.

Колики дуг је преузела управа Топлице Спасојевића?

Везано за дуг, суштински је битно да се каже да иако се сви хватају за сам дуг, као да је он од круцијалне важности је да је за ФК Црвену звезду, апсолутно је најбитнији „cash flow“ који мора да буде позитиван током године, пошто Црвена звезда не сме себи да дозволи да има доспеле обавезе према било коме. Ако бих ја сад причао о дугу и упуштао се у квалификацију дуга који је свака управа понаособ оставила, ја бих далеко отишао у неке воде у које звездаши не желе да иду, кад причамо о овим прошлим временима. Дуг мора да се гледа кроз призму шта је ко оставио иза себе. Често се догоди да неко ко је имао врло добре намере, оставио клуб у неком датом периоду услед лоших резултата, да обриси његовог рада долазе на видело тек кроз годину-две. Тако да је заиста незахвално да ја набрајам имена сваког појединца и да уз њих лепим неку етикету. То мора да се гледа кроз призму колико је играча прошло кроз клуб, колико је покренуто захтева за раскид уговора и слично. А ако бих карактерисао сваког од тих људи понаособ и њихове периоде управљања, оно што хоћу да кажем, што је веома битно, пошто су ти сви људи звездаши, да је за њих највећа казна то што уз себе имају ознаку – „бивши“. Самим тим, мислим да је за сваког ко је поштен звездаш нема веће казне него да си „бивши“ и да ниси успео да будеш носећи део клуба који волиш. Јеси као навијач, али не као ослонац успеха који се зове Лига Европе или Лига шампиона. Не бих се бавио тим полемикама зато што те људе поштујем и зато што мислим да, иако је математика егзактна наука, на крају дана, врло је битно да се сагледа контекст времена као и наслеђе у смислу потенцијала и пројеката за сваки период управљања.

Активно сте учествовали у изради финансијског извештаја пред долазак управе на челу са Џајићем?

Постојала је комисија, а моје је било да дам своје тумачење информација. Ко год је имао прилику да види тај извештај који је представио Небојша Човић, може да се увери у професионалност извештаја који су радили људи са Економског факултета, затим разни адвокати и други стручњаци.Тамо врло прецизно може да се види да смо ми били у својеврсној спирали дуга где је постојао несклад жеља и могућности. Самим тим, тај константни притисак који су људи имали у својим главама, да морамо некако да се изборимо са Партизаном, који је у то време имао доминацију, је довео до тога да се ми налазимо дубље и дубље у спирали дуга. Тек стабилизацијом, која се догодила 2012. и 2013. и нашим смањењем очекивања, као и новом енергијом у управи клуба, се дошло до тога да смо изашли из те спирале дуга. Након свега је то омогућило добру позицију иако и даље врло тешку Звездану Терзићу, пре свих, а и нама осталима да се са више снаге упустимо у преокретање те спирале. Доласком Звездана Терзића, где је он одмах ставио акценат маркетиншки и тржишни потенцијал играча које имамо у омладинској школи, човека који зна једноставно законе тржишта и како то капитализовати на најбољи начин а у исто време и да саслуша људе око себе и пружи има прилику као ретко ко.

Са друге стране, кад већ причамо о дугу и када смо се тога дотакли, ваља напоменути још неке друге ствари које су уско везане. Постоји нешто што се зове књиговодствени дуг, који се сваке године усваја и објављује на АПР-у па ми у мају имамо 50-60 питања новинара , те дуг Звезде је 60, или 70, или 80 милиона евра …Тај књиговодствени дуг је плод ревизорског извештаја и не представља најбитнији фактор у функционисању клуба.

Који је тренутни дуг Црвене звезде?

Зависи из које се перспективе гледа?

Из перспективе дуга који је затекао Звездан Терзић. Он каже да је затекао дуг од 54 милиона евра? Колики је дуг на данашњи дан ако узмемо да нам је полазна основа та цифра од 54 милиона евра?

Ајде да одговорим овако, ми смо 31.12.2014. године имали доспелих новчаних обавеза 29 милиона евра, дакле 29 милиона еура који су одавно стигли на наплату, тако да мора да се гледа кроз призму тога јер то је била омча око врата, а не књиговодствене категорије. Шта је рачуноводствени дуг, шта је доспели дуг, шта је од тога нето новчани дуг, који подразумева наше дугове умањене за наша потраживања и шта су од тога обавезе за лиценцирање које ту играју кључну улогу пошто је овај клуб „мртав“ без европских такмичења. Са те стране, ако се гледа и ако се узима 50 и више милиона евра као полазна тачка, у међувремену треба да се каже да је структура дуга промењена што је најбитније и да су доспеле новчане обавезе сведене на око 3,9 милиона евра са 29 што је главна особина која карактерише управу Звездана Терзића.

Такође, ако би се гледало скроз стриктно, полазна основа је заправо већа од 54 милиона евра јер су у међувремену прокњижене бројне додатне обавезе настале или потекле до момента наведеног пресека, а које нису биле адекватно евидентиране књигама Клуба у том моменту (например дуг према Горану Друлићу, дуг према агенту Ћаласану итд).

С друге стране, ми интерно другачије сагледавамо наш дуг, анализирајући тачно колико нама треба новчаних средстава да бисмо прекосутра предочили да ништа не дугујемо. А и кад будемо исплатили сва та средства, прекосутра ћемо имати рачуноводствени дуг који ће постојати иако у реалности те обавезе неће бити плативе. Тако да, према нашим интерним анализама, дуг је око 14 милиона евра.

Оно што не улази у рачуницу су наше рачуноводствене анализе, а то су наше уговорене обавезе за куповину играча, које су око пет милиона евра, али такође ми у исто време не обрачунавамо наша реална потраживања од клубова која су око пет милиона евра.

Црвена звезда је у 2018. години остварила историјске приходе. Колики су били приходи а колики расходи у 2018. години?

Што се тиче прихода и расхода у 2018. години, са радошћу могу да кажем да сте апсолутно у праву, ФКЦЗ је у 2018. имала приходе који апсолутно надмашују све досадашње, барем од када сам ја у клубу. Исто тако, као што је сваком из привреде јасно без да се каже, у складу са резултатима које смо бележили, растао је и ниво трошкова.

Што се тиче бројки, може се рећи да је наш приход премашио 60 милиона еура, да је од тих 60 милиона чак 30% отишло на отплату дуга из претходних година. Даље, ако би се анализирали наши расходи, увидело би се да смо рекордно и уложили у нове играче односно у тим као и да смо имали одредбене расходе приликом трансфера (откуп Радоњића од Роме и слично) које до сада нисмо имали у тој мери.

Имајући у виду све што сам помињао претходно везано за средњорочне циљеве ФКЦЗ, битно је истаћи да је наше стратешко опредељење наставак тренда повећања прихода и улагања у тим, обзиром да једино на тај начин клуб може бити конкурентан у Европи. Чињеница да у Европи има преко 100 клубова који годишње улажу више од 50 милиона еура у први тим нас доводи до закључка да је Црвена звезда у 2018. била прилично успешна у односу на улагање, али нам истовремено и говори о сразмерама фудбалске индустрије. По мојој оцени, тренутно се налазимо у једној позитивној спирали и наша је обавеза  да тамо што дуже и будемо.

Оно што је дефинитивно сигурно то је да Звезда постепено проширује свој модел пословања који се у претходним годинама сводио на то да живимо искључиво од продаје својих играча и нашег стратешког партнера компаније Газпром односно спонзорског уговора који имамо са њима. Видите, на делу је својеврсна трансформација клуба из “клуба продавца” у клуба који је активан и у куповини односно свеукупно трговини на тржишту професионалних фудбалера. Даље, оно што се у последње две сезоне догодило говори да идемо ка томе да полако успевамо да подигнемо и нови сегмент прихода клуба а то је пружање “забавног модела” нашим навијачима као што то раде клубови са масовнијим буџетима на већим тржиштима.

Ово што сам малопре поменуо може врло лако да се провери када се направи поређење вредности нашег тима кроз време на Трансфермаркт.де, а битно је нагласити да иако се појединачно цене наших играча на трансфемаркту разликују од наших интерних процена, у укупном износу у великој мери нема одступања. За нас је наш тим ликвидна имовина Клуба који од кога се делом и финансирамо као што и сами знате.

Конкретно, 60 милиона Еура прихода током 2018. године искоришћено је за следеће намене:

  • 40% оперативни трошкови од чега премије за спортске резултате (8%)
  • 30% отплата старог дуга
  • 25% трошкови продаје играча и нових инвестиција у тим
  • 5% инвестиције

Дакле поновљено је малопре оно што је Звездан Терзић изнео у јавност а то је информација да је оперативни или реални дуг 14 милиона еура. Колики је рачуноводствени или књиговодствени дуг на дан 31.12.2018. године?

Када је реч о дугу, мислим да је пре свега неопходно да се каже следеће, наше интерне калкулације говоре о томе да смо прилично близу да остваримо зацртане циљеве у погледу доспелих обавеза, нивоа обавеза за лиценцирање, структуре нашег дуга као и реалних новчаних обавеза које оптерећују клуб о којима је генерални директор у протеклих неколико месеци и известио јавност. Са друге стране, када се прича о нашем рачуноводственом дугу, он је неколико пута већи од нашег ефективног дуга имајући у виду да процеси којима смо приступили крајње озбиљно, а који су везани за смањење дуга – рачуноводственог дуга и даље нису готови.

Подсетићу, наше рачуноводствене обавезе се састоје од низа елемената који представљају обрачунску  категорију.

Као на пример?

На пример одложене пореске обавезе  у износу од 8,6 милиона еура. – једино могу да се активирају приликом продаје стадиона, а воде се као обавеза. Затим имамо авансе за радње које ће се несумњиво извршити, а један од примера је уговорени трансфер Ивана Илића, такође имамо унапред наплаћена ТВ права за домаће првенство до 2021. године као и бројних финансијских обавеза за које смо уверени на бази тржишних кретања да ћемо врло брзо доћи до повољнијег модалитета отплате.

Ту спада и укупан дуг према Агробанци са свим припадајућим каматама док год се то не реши?

Тако је.

Међутим, као што сам раније истицао и као што желим још једном да поделим са вама виђење наше финансијске ситуације, кључ свега је одрживост наших новчаних токова који и даље нису тотално стабилизовани, али који успешно одолевају свим изазовима. Наш императив је да у наредним сезонама обезбедимо стабилне новчане токове и што већи „buffer“ који ће нам омогућити да доносимо још боље одлуке на дневном нивоу. Нема места за панику, само има још много рударског посла.

Кључне речи за Црвену звезду у наредних неколико година су:

– стабилни новчани токови,

– УЕФА такмичења,

– дигитализација,

– продукција садржаја,

– нова тржишта,

– осавремењен тренинг центар, а дуг који је наметнут као тема у неким мање срећним временима ће постепено губити на значају пошто дуг у својим књигама имају готово сви клубови на свету па и они који нису прошли кроз онај период који је наш клуб прошао. И преживео.

Због чега је рачун клуба недавно био блокиран за око 30 хиљада евра?

– Рачун је био блокиран због пресуде Суда за бакље на спортској манифестацији која је била пре две године. У највећој мери, блокаде су прошлост, али и данас постоји потенцијални ризик. Сви наши спорови осим оних који се тичу кршења Закона о спречавању насиља и недоличног понашања на спортским манифестицијама датирају из периода пре 2014. године.

Колико новца од трансфера из 2018. години Црвена звезда треба да приходује у овој години?

– Гро трансфера које смо направили 2018. године смо есконтовали банкама уз каматну стопу од око 5%, у зависности од клуба у који смо продали играче. Остало је да приходујемо новац од Пешића, где рата већ касни 30 дана и у ту сврху ћемо пред ФИФА покренути поступак против Ал Итихада, а то је процедура за наплату која кратко траје и биће брзо реализована.

Када је звездашка јавност сазнала да је Алекса Терзић продат Фиорентини, портал који је објавио ту информацију је објавио и да је то учињено јер би у супротном била угрожена ликвидност Звезде. Да ли је сав новац који је приходован у 2018. години потрошен?

– У највећој мери јесте. Између осталог, људи морају да схвате, да када се прича о 2018. години која је била спектакуларна у спортском резултату, мора да се има у виду да су нас играчи и добављачи кредитирали до пласмана у Лигу шампиона шест до седам месеци. Морате схватити да је јако важно доћи до тога да играчи остају мотивисани и фокусирани и да као клуб дамо све од себе, а самим тим уђемо у Лигу шампиона која је омогућила да вратимо све то и обезбедимо редовно финансирање кроз 2018. годину и као и делом 2019.  године.

Исто тако, дозволите ми да се вратим на почетак питања, ми и даље нисмо потписали уговор о трансферу са италијанским клубом, а имамо и још клубова који се занимају за Алексу.

Дакле са лигом шампиона и свим оним трансферима обезбедили смо практично 2018. годину и прва три месеца 2019. године?

Не заборавите да су враћени и заостали дугови из претходних година. План је да се следеће године од учешћа у европским такмичењима покријемо до маја, а цела сезона 2020/21 да се покрије од УЕФА такмичења као и да имамо вишак пара за константну отплату старих дугова. Треба направити баланс да имаш добар тим, да добро функционишеш и да можеш да плаћаш своје актуелне обавезе на време а истовремено решаваш старе.

Кључ Црвене звезде у наредних пет година мора да буде на доминацији у Србији, али и у европским такмичењима средњег нивоа, што подразумева да у сваком тренутку имамо што боље играче и да можемо да их приуштимо. Од 2021. године ступа на сцену Лига Европе 2 што је радни назив, а не финалан и она ће бити нека врста сигурносне мреже, где је клубовима који су водећи у својим земљама, ако су шампиони, у 90% случајева загарантовано такмичење. То омогућава константно такмичење у Европи, од чега Црвена звезда живи.

Са друге стране, 2024. године ступају на сцену промене где је Црвене звезда у првим редовима у организацијама које се баве тим истим променама у фудбалу. Пре 10 дана сам имао прилику да будем на заједничком састанку извршног одбора УЕФА-е и Европске клупске асоцијације, што је њихов први састанак у историји. Тамо смо имали представљање модела за 2024. годину када ће ТВ права незамисливо да скоче. Ово је нама сада последњи воз да се етаблирамо као клуб магнат у региону и да временом покушамо да се припремимо да 2024. године нападнемо Лигу шампиона. Уколико ми у сезонама 2024/25 и 2025/26 успемо два пута заредом да уђемо у Лигу шампиона или Лигу Европе, ми смо „прешли игрицу“. Ако то пропустимо, поново ћемо бити у ситуацији као и сада да размишљамо да ли ове године ризиковати још више и слично. Те две сезоне нас одређују за наредних 20 година.

Да ли се зна колико ће Црвену звезду коштати сезона текућа сезона?

– Кроз литературу о пословању фудбалских  клубова постоје принципи који су прихваћени свуда у свету. У клубовима нашег ранга, од 58 до 67 процената је опсег плата у односу на буџет. У нашем клубу се креће у размерама око 60%. У буџет не улазе оперативни трошкови, као што су трансфери, већ плате и новац који је неопходан за функционисање клуба. Уласком у Лигу Европе, ми смо подигли то све на доста већу разину и то сада износи отприлике 20 милиона евра закључно са јуном 2019. године. Буџетом нису обухваћене премије играча, јер то зависи од резултата и директно су покривене од новца који добијамо од такмичења.

Колико Црвену звезду коштају Графичар и омладинска школа?

– Са покривеним припремама, Графичар годишње кошта укупно 135 хиљада евра.

По први пут, ради се на одвајању буџета омладинске школе од клуба. Савремена теорија о пословању фудбалског клуба каже да је све преко 15% основног буџета који иде на омладинску школу бацање пара. Гледајући тако, омладинска школа је далеко од тог правца. Постоји још много простора за надоградњу и моја мисија, заједно са Драганом Младеновићем и Николом Јелићем, је да се буџет омладинске школе повећа у наредном периоду и да постоји још више кадрова који су одређени за рад у омладинској школи, а све то уз велику подршку Митра Мркеле. Нама су константно потребне нове платформе (клубови) како би могли наши играчи да се развијају на одговарајући начин. Чињеница је да смо у прошлости зарад разигравања наших играча били принуђени клубовима из на пример Суперлиге и да дајемо проценте. Уласком Графичара у једначину као и пласману у виши ранг који ће се неминовно једном догодити, можемо само да напредујемо у будућности.

Постоји ли дуг према играчима или клубовима из претходне сезоне?

– Доспели дуг је постојао на дан 31.12.2018. године и миноран је – ради се врло ниској цифри пре свега према играчима који су у овој години напустили клуб.

Колико су Црвену звезду коштала гостовања у Лиги шампиона?

– У зависности од тога колико је авиона ишло, варира од 130 до 200 хиљада евра. Најскупље гостовање до сада је било у Паризу, када су ишла два авиона и трошкови су били преко 220 хиљада еура. Треба имати у виду да приликом сваког гостовања у старту имате први тим, омладинску екипу, новинаре, наш медијски тим људи за садржаје и остало као и пар спонзора што је преко 100 људи. Исто тако, примера ради, нико није свестан да је клуб у обавези да води своје раднике обезбеђења и то преко 5 за сваку утакмицу за коју смо добили карте за навијаче. Што се тиче теме која лебди у ваздуху везана за пријатеље клуба који путују на утакмице са клубом, на њих се једнако као троши у односу на то какву имамо помоћ од истих и колико они доприносе да будемо ту где јесмо.

Шта се дешава са случајем ПСЖ – Црвена звезда и оптужбама поводом те утакмице?

– Митар Мркела и ја смо у јануару на сопствени захтев дали изјаве. По речима адвоката, очекује се да ће истрага бити готова три месеца након тога. У међувремену смо поднели тужбу против НН лица и очекујемо да ће, када се заврши прва истрага коју спроводи њихова полиција, моћи да се отвори истрага коју смо ми покренули и да ћемо тада кроз списе доћи до идентитета особе која је послала ту лажну и злонамерну дојаву УЕФА, коју је затим УЕФА без потребне предострожности у обради информације, по нашим незваничним информацијама, проследила француској полицији.

Представљате ФКЦЗ у међународним фудбалским круговима. Каква је данас позиција Црвене звезде у европским организацијама, европском фудбалу, и како видите надолазеће промене у европским такмичењима, пре свега Лиги Шампиона? Која је Звездина шанса, а које су опасности?

Ја сам прошле године у марту одбран за представника треће суб-дивизије Европске фудбалске асоцијације при Извршном одбору Европске клупске асоцијације….

Да ли можете да нам појасните значење „треће суб-дивизије“?

Сви клубови су рангирани по УЕФА ренкингу у оквиру Европске фудбалске асоцијације. У зависности од тога из које земље долазиш, тако си рангиран. Ако припадаш првој асоцијацији земаља, имаш право на пет представника по земљи. Неки чак имају и шест, седам чланова, у зависности од резултата у Европи у прошлости пошто можеш да будеш и придружени члан у случају бројних успеха у европи. Ако си у трећој суб-дивизији земаља, као што је Звезда, јер је Србија била рангирана на 27. месту те листе приликом последњег утврђивања везано за ЕКА, онда имаш право на два, да кажемо регуларна члана и на придружене чланове, као што је рецимо Војводина. Прошле године су били избори, била је промена статута и жеља да се што транспарентније прикаже функционисање Извршног одбора Европске фудбалске асоцијације. Имали смо изборе и за члана ИО, као и за место представника суб-дивизије који надгледа чланове ИО. Био сам одабран, у конкуренцији још четири клуба, за представника наше суб-дивизије и у складу са тим добијам неке своје задатке где је тренутно главни фокус на томе да се стварно види који су пословни модели свих клубова, и сваке суб-дивизије, понаособ. Надаље, ако хоћу да стриктно да одговорим на питање, циљ Звезде је да наш углед расте константно. Тренутно, по буџету и одређеним другим параметрима, заједно са Селтиком и Легијом који су у суб-дивизији три, требало би да се пласирамо у суб-дивизију два што ће се надам догодити у скорије време, међутим цело искуство које сам стекао радећи у ФК Црвена звезда ми помаже да одлично разумем које су потребе и клубова који нису у УЕФА групним фазама а долазе из наше суб-дивизије као и да исте клубове представљам на најбољи могући начин. Биће потребно још година и континуитета у резултатима да дођемо у другу суб-дивизију, али овде смо у комфорној позицији где су нам клубови који су ту, а то је највеће признање, указали поверење да представљамо нашу суб-дивизију. То само показује где се налази Црвена звезда. Исто тако сам, као члан ИО Европске клупске асоцијације, био на последњој Скупштини УЕФА, где смо ми били у првом реду што говори о респекту УЕФА према ЕКА као и о дугорочном стратешком партнерству. Постоји много ствари са којима се ми, тимови из суб-дивизије три, мимоилазимо са тимовима из суб-дивизије два и суб-дивизије један, који су водећи, али се трудимо да тражимо компромисе у свему томе, и да се кроз наше активности фудбал на одговарајући начин развија на територији целе Европе. Управо то што сам члан ми даје могућност да будем у првим редовима људи који су сведоци промена које се догађају и које ће се дефинитивно догодити на том пејзажу европског фудбала. Мислим да, објективно говорећи, Звезда ту не може много да изгуби, а може много да добије.

Колики је буџет маркетинга?

Буџет маркетинга је колико они зараде. То је посебна ћерка-фирма. Постоје неке интересантне ствари  – Звезда је један од ретких клубова, колико ја знам, који примењује агилни менаџмент. Шта је агилни менаџмент? То подразумева стварање група од по двоје, троје људи из сваког сектора, и давање неких краткорочних задатака, који се на крају једног периода сумирају. Ми са маркетингом имамо читав низ заједничких пројеката, и њихова ударна ствар, где су они специјализовани, је организација утакмица, као и merchandising, којим се они највише баве. До сада нисмо радили на томе да маркетинг има неки свој буџет, већ је искључиво конципиран на приходима од продаје које они остварују. Што се тиче тог питања, рекао бих да маркетинг клуба ни на који начин не одузима новац Црвеној звезди. Суштински мислим да је маркетинг доста бољи него раније, али да је кључ маркетинга управо неколико тих ударних речи које морамо ми да применимо. То пре свега подразумева стварање CRM платформе која ће све наше чланове да идентификује и која ће да прошири нашу базу. Такође, дигитализацију клуба на којој радимо последњих пет месеци видимо као један од стратешких циљева.

Када смо поменули дигитализацију, једна од битних ствари је везана за навијаче у иностранству. Да ли ће они, убудуће, моћи да купе своје сезонске улазнице преко интернета?

То је једна агонија која траје већ шест месеци, где радимо на отклањању проблема на релацији продукциони сервер фирме која то одржава, банке која треба да обради те податке и наше базе. Верујем да ће то бити готово у наредних 15 дана, али немојте ме држати за реч зато што смо и сами најблаже речено разочарани темпом којим се то одвија.

Да ли ће бити спремно за почетак следеће сезоне?

Хоће.

Из нашег угла, недопустиво је да један Хајдук из Сплита има више чланова од Звезде, а мислимо да један од битнијих разлога лежи управо у томе што људи морају физички да дођу, продуже и обаве све…

На томе радимо , као и на проширењу места на којима би могли да се учлане, а паралелно са тим нам је суштина да, сада када лансирамо нову верзију Звездину апликације, да чланови имају приступ затвореном делу и већем броју информација као и сервиса који ће постепено бити додавани и промовисани. Даље, у складу са жељом да се навијачи питају о томе на шта ће се трошити новац прикупљен од чланарина, биће организоване анкете везано за улагања док ће фондација ФКЦЗ где се тренутно средства од чланарина уплаћују имати улогу надзора над потрошњом новца. Желим да искористим прилику и захвалим се Југу Радивојевићу који нам је свима у клубу деловао као логичан избор за председника Фондације и који је око себе окупио способан тим људи који ће му помагати на том путу.

Свако ко је у скорије време присуствовао утакмицама Црвене звезде могао је да види да је инфраструктура око стадиона значајно унапређена. Ради се и сада. Колико је Црвена звезда у 2018. години издвојила средстава за уређење стадиона?

Ако би се рачунала нека приватно-клупска партнерства, која смо правили и која постоје сa iTicket-ом и ове године, рекао бих да је 2 милиона евра уложено, али очекујемо још много више, јер имамо пројекте „у пајплајну“, тј. у плану, и за наредне три године. Суштина је да је аспирација клуба да повећа број навијача на западној трибини и могу да најавим да ће у наредна два месеца значајно да се побољша комфор људи на западној трибини, пре свега у овим централним деловима. Тежимо томе да уведемо неке додатне садржаје и натерамо људе да више времена проводе на стадиону на дан утакмице односно да долазе раније.

Имамо информацију да сте управо Ви инсистирали на пројекту „Црвена звезда еСпортс“. Одакле уопште идеја о томе и како оцењујете успешност и будућност тог пројекта?

Суштина је да деца у данашње време имају веома ограничено трајање држања пажње,  од 15 секунди до три минута. У складу са тим, и имајући у виду да је тржиште игрица које се играју огромно, ми смо решили да оснујемо еСпортс клуб који ће нам у први мах донети идентификацију деце са брендом Звездом на неким другим апликацијама. Као Фудбалски клуб Црвена звезда попуњавамо један сегмент и циљ нам је да увучемо клуб кроз низ других пропратних активности. Секцији иде веома добро, у суботу у 16 часова играју против бугарске екипе финале Балканске лиге у игрици League Of Legends. Надамо се победи. То би био неки први међународни трофеј. Овај клуб не кошта пуно. Нама је стадион годишње попуњен 30ак дана годишње, од 365 дана. Циљ нам је, у први мах, да буде попуњен макар 50 дана, па бисмо онда ишли на 120 и 150. Да бисмо дошли до 50, морамо све ове активности да смишљамо која ће натерати људе да дођу на стадион. Једна таква активност је и организација ових турнира у будућности. Ако га већ организујемо, логично је да имамо екипу која ће учествовати. Примера ради, Ајакс има свој еСпортс клуб који има приход од милион евра. Они су у првих шест месеци постојања тима исплатили целу инвестицију и сада на томе зарађују новац. Звезда помаже еСпортс клуб, не покрива буџет, односно можда покрива са неких 20% у односу на остале спонзоре. А тај буџет је петнаест пута мањи од милион евра.

Што се тиче попуњености стадиона током године – некада је постојала Маракана тура која није добро реализована. Да ли постоји идеја да се Маракана тура обнови, побољша и евентуално стави у понуду Туристичке организације Београда, као пакет посете главном граду?

Тај пројекат ће се реализовати у наредних 45 дана, реформисана Маракана тура.

Колико професионалних фудбалера Црвена звезда има под уговором у овом тренутку?

Преко 70. ФИФА номенклатура, стриктно правно гледано, прописује да је професионални уговор и онај у којем су клупске обавезе веће него што играча кошта долазак и боравак у клубу. Ми имамо и стипендијске уговоре, али они су у очима ФИФА професионални.

Онда да преформулишемо – колико првотимаца Звезда има под уговором тренутно?

Има 41 првотимца.

Колики је број запослених, без првотимаца и стручног штаба?

Око 145 људи, с тим да мислим да ће их бити и више. Мислим да се део људи стално тиме бави, колико запослених има, а ја мислим да нам треба још више људи. Нама су плате у Србији толико мале у поређењу са Европом да ми можемо да приуштимо да имамо људе који су уско специјализовани само за једну ствар. Овде је до пре пар година био принцип „један запослен за све“. Када успоставиш стабилност и кренеш да се развијаш огромним темпом као што је код нас случај последњих година, јавља се потреба да делегираш одговорности и да се та пирамида шири. Ми ћемо брзо допунити наш ПР сектор, тим који се бави дигитализацијом, и довешћемо људе који су у стању да одговоре свим тим изазовима. Звезди конкурент није Партизан, Звезди је конкурент цео свет. Када хоћемо да доведемо играча, не такмичимо се само са Партизаном, него и са Кином, Саудијском Арабијом, тимовима из МЛС-a, Шпаније, Италије…Морамо да усвајамо најбољу праксу која нам омогућава да имамо одређену стратешку предност где можемо а где не можемо барем да имамо једнак ниво ефикасности.

Пошто је ово последње питање, дозволите ми само да поручим свим члановима клуба који имају било које питање, а које је осетљивије природе да сам увек на располагању.