РСБ интервју: упознајте нови тандем Келхар – Павићевић

Око 20.000 људи, вечити ривал кикснуо, и сви чекају тебе, чекају победу, чекају титулу. Саво Павићевић и Дејан Келхар су имали „ватрено крштење“ на Маракани жељној фудбала и коначног решења у штоперској линији. За пехар је потребан бедем, а црногорско-словеначка веза је улила почетну сигурност и дала веру да ћемо имати хемију и искуство, што ће играчима у предњим линијама тима дати олакшање да се разиграју. Како су деловали на терену, деловали су и у разговору за Redstarbelgrade.info. Допуњавали су један другог, добро расположени, а Саво се на почетку осврнуо на успомену на деби, ожиљак на челу.
– Имао сам утисак да ми се трибина руши, у том тренутку сам био уплашен, али ожиљак и није страшан колико сам испрва мислио да је опасно, ударац у чело… повратио сам се брзо и све је било у реду.

Какви су утисци после прве утакмице:

Дејан: Свака прва утакмица носи мало нервозе, мада је понекад то и добро, код мене је била позитивна. Сви знамо шта треба да радимо, било је притиска, али завршили смо како треба. Могли смо и раније, али на крају су три бода најбитнија. Морамо да исправимо грешке, а оно што је добро, мора да буде још боље.

Саво: Деки је доста тога рекао, кад играте у Звезди, притисак је нормална ствар, тражи се најбоље, а сами знате да је циљ познат – титула. Немамо права на кикс, прва је утакмица. Титула би покренула клуб, али дуга је сезона… сад смо први, најбитније је у мају бити први.

 

Шта треба поправити?

Дејан: Да искусније завршавамо утакмице, да не дрхте цела трибина и тренер на клупи, да завршимо што пре. Дођемо до резултата кад можеш лагано да играш. Али добро, и ја сам нов, Саво исто, има још тога да се „посложи“.

Саво: Први пут играмо заједно, знали смо да ће бити тешко, па смо ја и Дејан причом на терену покушали да олакшамо посао. Причали смо доста, не знам како је то изгледало на терену и осталима, али баш смо се потрудили да све одрадимо добро. Још бар 4-5 утакмица требаће и њему и мени, односно целој одбрани, да се уиграмо, и да то изгледа како треба.

 

Амбијент на трибинама, кад први пут изађете из тунела?

Саво: Скоро сам рекао, играо сам са репрезентацијом пред 70.000 људи, али тај утисак је био вештачки, као да је пријатељска утакмица, сад сам се најежио. Феноменално, кад изађеш добијеш вољу за игром, навијачи Звезде су нешто посебно, кад је лоше, кад екипа не игра како треба, дају ти позитивну енергију…

Дејан: Навијачима не треба загревање, а ти само изађеш из тунела и најежиш се. Поготово, ево данас смо гледали снимак… ти чујеш навијаче током меча, кад гледаш снимак, видиш масу… у мечу не можеш да се окрећеш, кад гори, баш је добра атмосфера. Надам се да ће бити све више публике. Другачији је стадион, тунел, амбијент и…

Саво: Ма људи навијају срцем и душом, уз клуб су и видиш да мораш да им узвратиш, да „погинеш“ на терену. Даш све од себе…

 

Јеси ли причао са Печником и тренером пре доласка у Звезду?

Дејан: Баш пре потписа нисам, имао сам неке друге играче који знају шта значи Звезда у Србији и свету. Кад сам дошао, причао сам са Нејцом о свему, дали су ми позитиван „фидбек“, али и притисак (смех). Али добро, што каже Саво, само још неколико утакмица. У последње време нисам ни играо много, како треба, има простора за напредак.

Радили смо интервју са Нејцом и видели да нема језичке баријере нимало, видимо да и ти „бараташ“ српским одлично.

Дејан: Мало се заломим, ту и тамо размислим шта и како да кажем, али нисам никад имао проблема, као клинац сам знао да причам српски. А ако треба за одбрану, могао би и Саво да научи мало словеначки (смех).

 

Да ли сте имали неке фудбалске узоре, идоле?

Саво: Па мој председник, Дејо (смех). Он је био бог свог времена, волео сам да гледам како игра, био је прави геније свог доба. Није било неког странца да сам га готивио, само Деја и док је био у Звезди, и после…

 

Дејане, да ли си ти можда гледао Милета Аћимовића и Звезди?

Саво: Он је гледао Катанеца…  био им је селектор (смех).

 

Осећа ли се овдашње ривалство и у Словенији?

Дејан: Како да не, кад сам дошао, послао ми је поруку Радовић, с њим сам играо у Легији, он је био у Партизану… Рекао је: „Честитам ти, али си прешао у погрешан клуб“ (смех). Шалио се наравно, добри смо другари, али има и у Словенији пецкања, звездаша, једни су за једне, други за друге. На припремама је било стварно много звездаша у Словенији.

 

Са ким сте преговарали пре доласка у Звезду?

Дејан: Био сам у Турској на припремама, па ме је звао тренер и питао каква је ситуација са мном. Писало се по медијима да сам слободан играч, да сам раскинуо уговор. Међутим, није било тако, али звали су ме и питали да ли можемо да се договоримо, да ли могу да раскинем уговор. Нормално, кад те зове такав клуб, одмах сам полетео. Завршио сам све и дошао.

Саво: Ја сам причао са Славишом Кокезом. Имао сам добар уговор, на годину и по дана, стабилан уговор, али кад се покренула прича са Звездом, баш сам се заинтересовао. Било је мало проблема са Анортозисом, али нашли смо заједнички језик… чврсто сам одлучио, Звезда је име, институција, сад видим да нисам погрешио. Кад дођеш и видиш, тек имаш праву свест. Једва чекам и дерби, кад у Србији ниси играо дерби, као да ниси играо фудбал.

 

Да ли си пратио дерби?

Дејан: Прошли сам баш гледао преко интернета, јесте била мало слабија конекција, али био сам упоран да одгледам утакмицу. Пратио сам због Нејца, причао ми је кад је дошао у репрезентацију, како је било. Тад је био мало кризни период, па сам испратио ситуацију. Драго ми је због њега, подигао је форму, и екипа је у узлазној путањи.

 

Саво, кад си дошао, највише се причало о Бајку и пеналу на Кипру…

Саво: То је најгори пенал у историји. Нисам га намерно промашио (смех), Бајко је кренуо лево, па десно, а ја сам већ кренуо да шутирам. Судија је њему нешто објашњавао, да ли да се врати, да стоји у месту… То ме је збунило, он је нешто два пута викнуо, и онда сам катастрофално шутирао. И он ми после рекао, „видео сам ја шта ће бити“ (смех).

 

Са ким се највише дружите?

Дејан: Па баш се може рећи са свима, нема одвајања, нема група, ја сам гледао да будем у добром односу са саиграчима јер је то основ тимске хармоније… Сви смо заједно, нема кланова и група. После утакмице, сви смо заједно.

 

Сад коначно имате и боље услове, сређене су свлачионице.

Саво: Брате, ја сам био на Вемблију, али ово је боље од Вемблија…

Дејан: Кад сам долазио, Нејц је рекао да сам ту у право време, биће све савршено сређено… А био сам ту кад је била утакмица Србија – Словенија, ово је небо и земља.

Саво
: Имаш ђакузи, парно купатило, сауну, имаш простор за копачке, ствари, велики плазма ТВ, услове за све.

Како гледаш на разлику између српског и кипарског фудбала, ми и Партизан смо пре испадали, онда смо ми некако прошли Омонију на пенале?

Саво: Долазили су тамо стварно добри играчи, мада у последње време и не толико. Омонија, АЕЛ, Аполон, АПОЕЛ, то су добри клубови, услови су сјајни, али није то – то, није као пре, разлози су вероватно финансије. Ја сам био задовољан сада, што се мене тиче било је у реду, али се мање улаже генерално. Кад смо играли са Омонијом против Звезде, ја сам знао да је Звезда фаворит, иако се причало другачије. Због свега, играча, квалитета. Људи на Кипру знају шта је Звезда, и кад сам долазио сад овде, одушевили су се, позитивни су били коментари. Знао сам тада да ће Звезда проћи. Ми смо имали више шанси у Београду него тамо, покушавали смо из контре али нисмо успели, и онда смо чекали пенали. Овде смо добро играли.

 

Дуго си играо и овде, у Хајдуку?

Саво: Није српска лига лоша, има квалитетних играча, млађе генерације долазе, видите  и сами како пролазе кад оду у Европу. Наш менталитет добро пролази, јак је, има наших по јаким клубовима. Цене нас, хоће, а овде је све ствар услова. Немаш услова за рад, стадиони, терени… Имаш Војводину, Јагодину, Слободу са добрим теренима…

Дејан: У Словенији је добра инфраструктура, али нема људи на трибинама, то је главни проблем.

 

Јесте ли спремни на притисак и сукобе које Звезда има са Савезом, судијском организацијом?

Саво: Ја сам стварно упућен у то, пратио сам наш фудбал где год да сам играо. Не бих баш залазио у те ствари, али није лако кад ти неко не свира пенал који је чист, у тренутку кад се ломи резултат.

Дејан: Ти си само играч и треба да се трудиш да те не поремете такве одлуке.

 

Дешавало се често као против Јавора, водимо на полувремену и онда у другом паднемо уместо да докрајчимо противника. Како гледате на то?

Саво: Против Јавора смо на 2-0 имали две “мртве“ шансе. Исто је било и код 0-0. И онда им даш простора, они дају гол и вратимо их у живот и није лако.

Дејан: Да само им дали трећи гол, то би био крај утакмице. Могли бисмо да држимо лопту, дамо гол-два до краја.

 

И међу навијачима се осетила нервоза и сртрах.

Саво: Да, можете да замислите како је тек нама било на терену?

 

Али чему тај страх против Јавора? Ви сте Звезда. Зашто би се Звезда на Маракани плашила неког Јавора, уз дужно поштовање?

Саво: У праву сте. Али за мене нема лаких утакмица. Примера ради, кад сам играо за репрезентацију, играмо са Молдавијом у гостима и требало је да их добијемо 6-0. Онда дођу у Црну Гору и добију нас 5-2. Јавор уопште није лоша екипа. Кад изађеш са тим дресом, треба да учиниш све да добијеш 3-0, 4-0, али то је све ствар главе. Игра се 90 минута и могло је да буде нерешено на крају из неког корнера или прекида, фудбал је то. Зато мораш да користиш своје шансе које ти се укажу да мирније приведеш утакмицу крају.

 

Како вам се чини Цилиншек на тренинзима, многим навијачима није био много познат?

Саво: Ради као метак на тренинзима. Мислим да је одличан играч. Утакмица кад дође то може да буде другачије, али и на припремама је играо утакмице па је коректно то одрадио.

 

Одбана је претходне полусезоне често правила грешке и сада многи очекују од вас да поправите то, осећате ли додатни притисак због тога?

Дејан: Пратио сам то и пре доласка у Звезду, и када сам дошао, одмах су ми рекли да се много очекује од нас. Одмах су нам ставили додатни притисак (смех). Али то је нормално. Био је велики притисак пре утакмице, сада је мало лакше, али овде је увек тако, свака утакмица је тешка. Јесте, ми смо Звезда, велики клуб, али са друге стране сви знају да играју фудбал, да трче и да се боре. Није то још увек то, треба нам још неколико утакмица да се лепо уиграмо, али верујем да и ћемо и ових неколико наредних утакмица добро да одрадимо. И момци који су играли до сада, и они који ће играти, нису сигурно желели да изгубе. То је фудбал и деси се некада тако. Јесте да постоји притисак, али треба да га издржиш до краја.

Саво: Све се сломи на одбрани, то је више нека несрећа била него што је одбрана била лоша. Ја баш мислим да ћемо кроз ове тешке утакмице да добијемо самопоуздање. Сада ако добијеш у Јагодини, које је веома тешко гостовање, самопоуздање ти скаче на “стотку“ и добијеш осећај непобедивости и онда је много лакше.

Дејан: Да, на тешким утакмицама добијеш самопоуздање и онда је све лакше. Рекао сам и Сави да нисам хтео на утакмици са Јавором да измишљам топлу воду. Ако треба, шутнућу је на трибину да не уђем у неки ризик. Када имаш самопоуздање и сигурност онда може да буде и другачије.

 

Имао си асистенцију против Смедерева на пријатељској утакмици, шта ти је тренер рекао о нападачким активностима?

Дејан: Не очекује се од мене да градим игру. Ако налети нека добра лопта одлично, али дефанзива даје пас и то је то. Испало је добро то против Смедерева.

Саво, ти си играо бека у неким клубовима, а играш на тој позицији у репрезентацији, да ли ти то даје самопоуздање да кренеш напред и пренесеш лопту ка средини терена?

Саво: Играо сам и десног и левог бека и здањег везног исто. Можда ме мало повуче та позиција на којој сам играо па кренем напред, али ми онда Деки викне и станем (смех).

 

Обично буде један од играча који виче и командује одбраном. Ко у овом тандему има ту улогу?

Дејан: И он мени командује и ја њему. (смех) Обострано је то.

Саво: Ми позади видимо све и трудимо се да помогнемо осталим момцима, колико имамо снаге, да нам буде лакше. Причамо колико можемо, много је лакше кад се прича.

Дејан: Да, понекад не можеш да вичеш, дође једна, друга, трећа контра, па док дођеш до даха… (смех)

 

Са страним штоперима постоји страх да се ставе у стартну поставу ако не знају језик?

Саво: Да, то може да буде проблем.

Дејан: Комуникација је важна, али највише је битно да гледаш, видиш и осетиш. Да аутоматски имаш одређене покрете. Да знаш где да стојиш, ако други штопер ради нешто, да знаш ти како да се поставиш и шта треба да радиш. Некада не чујеш уопште ништа, почне утакмица и грми са свих страна…

 

Шта ти је рекао Нејц, шта ће да ти покаже у Београду, невезано за Звезду?

Дејан: Од како је дошло до тога да дођем у Звезду, кренули су из породице да ме питају “Јеси ли био тамо, јеси ли био тамо?“ Рекао сам им, слушај, ја нисам дошао у Београд на екскурзију. Много је леп град и све, али ја сам дошао овде да радим. Кад завршим каријеру, узећу авион, кола па ћу све да обиђем. Ових три месеца колико има до краја треба да изгурамо и да максимално радимо. После ћу да узмем недељу дана одмора, па ћу све да обиђем (смех).

 

Кад узмемо титулу има да те водимо на Калиш одмах после утакмице (смех). Знаш да су Словенци у Београду најчешћи гости и најчешће обилазе Маракану, Цецина кућа преко пута и музеј 25 мај.

Дејан: Да, баш сада су ми дошли жена са децом и њена мајка и питам их после тренинга где су били, и кажу ево нас на Титовом гробу. (смех).

Саво: Е људи, извините што вас прекидам, али не знам да ли сте приметили да свуда пише да сам из Кикинде. Давао сам неке изјаве и онда читам у Журналу, Куриру да сам рођен тамо. Исто и на Википедији пише. Не знам одакле људима то, али није истина пошто сам из Ловћенца, а не из Кикинде и овом приликом бих то да кажем да се зна за убудуће.

 

Да проверимо онда и за тебе Дејане, (смех) ти си у Брежицама рођен?

Дејан: Да, а сада живим у Цељу.

 

Можете ли да кажете нешто о себи и које фудбалске карактеристике које поседујете бисте посебно истакли?

Дејан: Увек је незгодно причати о себи. Тренер зна зашто ме је довео, а ја се надам да ћу оправдати поверење. Ја сам једноставан играч. Уђем у дуел, узмем лопту и проследим је даље. Има квалитетнијих играча испред који ће тај посао да раде, а моје је да обавим свој задатак позади и биће сви највише задовољни.

Саво: Што се мене тиче, даћу вам простора да процените сами (смех). Што се тиче приватног живота, фамилијаран сам човек, за мене је породица све и то је оно што ме смирује и даје ми мирноћу и срећу. Што се тиче фудбала, људи ме знају као великог борца који ће да да све за победу. Да ли ће то да буде добро или лоше, остављам навијачима да процене.

 

Први утисак је био позитиван, нарочито и пошто си спасао чист гол.

Саво: Драго ми је, надам се да ће се тако и наставити.

Дејан: Ја мислим да су утисци позитивни после сваке утакмице у којој победите (смех).

Саво: Тачно, после победе ће можда да се прича дан два и после те нико не пита, пишу се три бода и то се заборавља.

 

Какве уговоре имате са Звездом?

Саво: Имам уговор на годину и по. Моје је да играм и да радим максимално и да играм што је боље могуће. На крају уговора се Звезда пита, видећемо, далеко је то.

Дејан: Имам уговор до краја сезоне. И покушаваћу што боље да одиграм и да буде све како треба, а на крају сезоне ћемо видети. Наравно, никада не бих одбио Звезду, али видећемо после шта и како ће бити, сада је на мени да размишљам само о наредној утакмици.

 

И Нејц се доласком у Звезду вратио у репрезентацију, очекујеш ли и ти такав расплет?

Дејан: Последњу утакмицу за репрезентацију сам одиграо у септембру. Онда нисам играо у клубу и нормално је да ниси тамо. Никада не бих одбио репрезентацију, али на мени је да радим у клубу и да добро играм, па ће у репрезентацији одлучити да ли ће да те позову. Клуб је тај који све то повуче.

Саво: Треба им дати разлога да те позову да играч добро и да заслужиш позив као награду.

 

Како бисте прокоментарисали жреб квалификација за ЕП за своје репрезентације?

Саво: Звали су ме баш после жреба неки пријатељи и новинари из Црне Горе и кажу група нам је лагана. До сада што смо имали јесте можда и најлакша, али смо се увек борили. Већ два пута смо били у баражу и испадали глупо. Али људи не могу да схвате. Русија је врхунска репрезентација са Капелом то је топ. Шведска – једино да се Ибрахимовић опрости (смех). Али тек је сада у врхунској форми. Никако не треба умањивати, као што неки омаловажавају Русију. Треба јурити то друго или треће место да се проба. Где год да је Капело радио, то је била класична дефанзива, али врхунски успех. И кад је био у Реалу, узео титулу човек на 1-0. Тако и Русија игра и њихов највећи успех је тај Капело.

 

А шта мислиш о групи Србије?

Саво: Исто тешка група. Многи омаловажавају Јерменију. Ми смо играли против Јерменије, видећете када буде утакмица са њима. Они су пре 20 година били смешни. Исланд играо бараж са Хрватима, пре 10 година им даш колико хоћеш голова. Подигао се квалитет.

Дејан: Тешка група. Србија је квалитетна репрезентација, сви играју у топ клубовима, не знам шта је у питању па се сада нису пласирали на Светско првенство. Не знам да ли је атмосфера била добра у екипи, пошто осим квалитета играча, потребно је да буду добри односи међу играчима.

 

А Словенија?

Саво: Добро, Словенија је смешна, то је циркус… (смех)

Дејан: Добро, ту су Енглези и Швајцарци у предности и имају страшну екипу. Мислим да ће и на Светском првенству имати добар резултат, пошто смо били са њима у групи и знам како играју. Али и ми имамо добру репрезентацију. Ја сам увек оптимиста. Идемо из утакмице у утакмицу и ако не буде друго место…

 

„Онда барем прво“, убацује се Саво и изазива колективни смех, што прихвата и Дејан, али за крај додаје да, иако је оптимиста, ипак није баш толико велики.

Бивши играчи и тренери.