РСБ представљање: Чукарички

После одличне утакмице у Борисову, наш тим се враћа обавезама у оквиру домаћег првенства, а ривал ће им бити све боља екипа Чукаричког.

На голу ће бити Немања Белић који углавном био резерва одличном Кировском, али је добио шансу услед повреде првог голмана. Иако није толико квалитетан као Кировски, може се рећи да се ради о сасвим солидног голману који нема претерано изражене мане.

Стандардан штоперски тандем је спој младости и искуства, и чине га Пушкарић и Копитовић. Пушкарић је веома добар са лоптом у ногама, неретко износи лопту и започиње нападе свог тима, има и одличну дугу лопту из задње линије, али има доста тактичких недостатака услед чињенице да тек две сезоне игра штопера у дугогодишњој каријери. Има лошу процену високих лопти, често стоји превисоко и прелако испада из задње линије. Копитовић игра у све бољој форми, краси га агилност и покретљивост као и велика агресивност. Може се рећи да има и солидан тајминг и антиципацију, али некада зна прелако изаћи са своје позиције. Игра са доста самопоуздања и са лоптом и без ње.
Уз десну аут линију се очекује искусни Петар Јовановић. Чини се да је много бољи у офанзиви него у дефанзиви, одлично сарађује у нападу са крилним играчем и често користи своју брзину и продорност, али оставља огроман простор када крене напред. Веоома лоше прати играча који му пролази иза леђа, па би наш тим могао да што више напада преко Јовановића.
На левом беку ће се наћи Богосавац, један од најбољих бекова лиге, одличан у офанзиви, где често зна да покрене контру своје екипе, има одличну контролу лопте као и технику у трку, добро чита игру, одлично стоји на линији додавања, али је мало лошији у дефанзивној игри 1 на 1 где га противник лако пробије.

Тандем задњих везних ће чинити Никола Дринчић и Милош Доцић. Обојица су играчи који се не боје повући лопту и играју боље са лоптом у ногама. Доцић је доста сигуран у једноставним додавањима, не греши пуно, мада има и добру дугу лопту коју шаље само када је сигуран да ће она стићи на време. Углавном има мало дефанзивнију улогу. У одбрани је доста борбен и покретљив. Дринчић је са друге стране нешто спорији и доста више игра из места. Воли лопту у ногама, углавном игра једноставна додавања или шири игру свога тима дугим лоптама на страну, што имплицира да не игра много директно. У одбрани није толико активан и доста се штеди, мада је веома јак у дуелима и игра доста оштро. Треба напоменути да обојица имају веома јак ударац, одлично изводе све прекиде и треба избећи фаулове у близини са обе стране јер је Дринчић десноног а Доцић левоног.
Испред њих би требао играти Асмир Кајевић. Ради се о веома луцидном играчу који је главни креатор игре Чукаричког, има веома добар пас, увек тражи простор за додавања иза одбране и најбоље сарађује са крилним играчима. Неретко зна оставити добар повратни пас ка Доцићу и Дринчићу. Мана му је што му некада треба превише додира са лоптом што успори игру његове екипе.

На крилима би требали играти Овусу и Мићин. Овусу је веома брз играч који поготово може бити опасан из контранапада када има доста простора испред себе. Има добру технику у трку, добро напада простор и има сасвим солидну завршницу тако да је јасно да се ради о доста опасном играчу који ће често бити мета додавања у контранападима. На другој страни би шансу требао добити млади Мићин којем је ово дебитантска сезона у сениорском фудбалу мада је већ сад показао да има добар потенцијал. Мићин има одличан спој физичких и техничких карактеристика. Има добру контролу лопте и у трку и у месту, и често му се игра своди на то да гура лопту у празан простор и трчи за њом. У тим ситуацијама може бити доста опасан јер има дуг корак и добро се гради. Одлично сарађује са Богосавцем, а није му страно ни да игра на позицији нападача. На крилу би прилику могао добити и син нашег шефа стручног штаба, Немања Милојевић, који ипак преферира игру из места и лопту у ногама. Има веома добру контролу лопте, одлично чита игру и зна дати веома добар пас у простор. Веома је интелигентан играч, који може бити доста опасан из другог плана.

У нападу би требао играти Петар Бојић, који је у досадашњем току сезоне углавном играо крило или офанзивног везног, али је после повреде Мудринског играо „лажну деветку“. Не одликује га експлозивност и брзина, и много је бољи када има лопту у ногама. Има веома добру технику, а најбољи сегменти су му пас у простор, дриблинг и одличан центаршут.

Сасвим сигурно је да ће ово бити једна од тежих утакмица до краја ове календарске године јер се ради о једној квалитетној и организованој екипи чија форма иде узлазном путањом. Вероватно ће се определити да из брзих транзиција преко бокова, где ће бити активни крила и бекове и које ће упошљавати Бојић и Кајевић, долазе у шансе. Ипак, овакве утакмице су потребне нашој екипи како би имали што јаче испите у домаћем првенству, а с’ обзиром на ниво озбиљности и приступу који су наши фудбалери показали до сада, не треба сумњати у још једну победу.