РСБ представљање: Париз Сен Жермен

Да ли Црвена звезда има шта да тражи против скупоценог састава Парижана?

Када је 2011 године арапска инвестиоцина компанија на челу са Насером Ал Келаифијом преузела клуб из француске метрополе, најавили су амбициозан пројекат и жељу да покоре Европу у свету фудбала. Без имало оклевања су почели улагати огроман новац у клуб који готово ниједан други европски великан није могао испратити па су тако обезбеђени потписи Златана Ибрахомовића и Тијага Силве. Екипа је надограђена из сезоне у сезону па су тако десетине милиона евра издвојени за довођење Лукаса Моуре, Каванија, Пастореа, Лавеција, Маркињоша, Давида Луиза и Анхела Ди Марије. Апсолутни рекорд направљен је претходног лета када су направили један од најсензационалнијих трансфера у историји фудбала довођењем Нејмара из Барселоне за рекордно обештећење од 222 милиона евра. Док су сви још увек били у шоку, Парижани су последњег дана прелазног рока приредили још једну трансфер бомбу у виду најбољег младог играча на свету Килијана Мбапеа за суму од 180 милиона евра.

Упркос свим скупоценим звездама које годинама доводе, жеља власника клуба није била ни близу да се испуни јер још ниједном нису прошли ни до полуфинала Лиге Шампиона. У Француској је успостављена тотална доминација па су за шест сезона били прваци националног првенства чак пет пута и освојили укупно 20 трофеја у Француској. У Лиги Шампиона су играли са далеко мање успеха, далеко испод очекивања Катарских власника, па су тако четири сезоне за редом испадали у четвртфиналу од Челзија, Манчестер Ситија и два пута од Барселоне. У претходне две сезоне су чак пали и на степенику ниже јер су испали од Барселоне и Реал Мадрида у шеснаестини финала елитног такмичењима. За тренере су доведени Анћелоти, Лоран Блан и Унај Емери али ниједан није оправдао очекивања. Сада је тај задатак додељен Томасу Тухелу.

Томас Тухел је са великим успехом водио Мајнц што га је препоручило Дортмунду као наследника Јиргена Клопа. Иако је тим имао одлична издања и лансирани су многи млади играчи, није успео да се избори са Бајерном из Минхена па су тако трофеј изостали и уследио је растанак након две године. Сада је добио шансу каква се не указује сваки дан, а богати власници се надају да ће његова тврдоглавост и њемачка дисциплина успоставити баланс међу звездама у играчком кадру. А играчки кадар има као мало који тренер на свету.

На голу ће сутра стајати млади Алфонс Ареола. Он је рођени Парижанин и поникао је у млађим категоријама овог клуба. Изборио се за шансу на великој сцени још прошле сезоне и користи ју фантастично. Одликују га одлични рефлекси и брза реакција, одлично чита игру и веома је поуздан голман. У међувремену је постао и репрезентативац Француске.

Штоперски тандем би требали да чине Маркињош и Тијаго Силва или Кимпембе. Маркињош је најбољи штопер екипе и сигурно један од најбољих играча у свету на овој позицији. Ове сезоне је чак играо и на позицији задњег везног и Тухел има огромно поверење у њега. Изузетан је техничар, има фантастичан пас и изношење лопте, а у дефанзиви има одличан тајминг и осећај за простор. Тијаго Силва и Кимпембе су се углавном ротирали и чини се да имају пођеднаке шансе да почну сутра. Тијаго Силва је у паду и има мане у игри а то је пре свега спора реакција и тромост због чега не затвара све што треба на време, мада је тактички и даље изузетан. Кимпембе је продукт Паризове школе, има одличне физичке карактеристике и спој снаге и брзине, технички је такођер добар али је склон падовима у концентрацији због чега некада прави почетничке грешке.

Бековски тандем би требало да чине Меније и Бернат. Меније је имао проблеме са повредом мада би требао заиграти сутра. У овом тренутку је међу најбољим десним бековима на свету, има изузетне физичке атрибуте јер је висок, јак и брз и веома је тешко испратити његово кретање. Технички је веома надарен, има одличну контролу над лоптом због чега има веома офанзиван приступ и попуњене статистичке колоне на нивоу крилних играча. На другој страни би требао да игра Бернат, човек од поверења Пепа Гвардиоле који му је давао огромну минутажу у Бајерну. И њега краси огромна брзина и честа убацивања у напад, мада је он мање опасан по гол од Менијеа јер углавном игра уз аут линију и користи изузетно оштар центаршут.

Тандем у везном реду би требало да чине Верати и Рабио. Верати ове сезоне није тако сигуран стартер као код претходних тренера, имао је и проблеме са повредом и још увек није у најбољој форми. Он је један од најбољих улова Парижана јер је дошао за само 12 милиона из Пескаре а сада вреди барем седам или осам пута толико. Изузетан је техничар, игра одлично под притиском противника и има одличан пас и преглед игре. Има изузетан осећај за позиционирање у оба правца игре. Његов парњак у везном реду је такође продукт Паризове школе Адријен Рабио. Играч који има одличан спој техничких и физичких карактеристика и игра изузетно добро у оба правца. Рабио трчи много на терену и стално је у кретњи тако да га је тешко испратити. Има веома добар преглед игре, игра веома храбро и директно и опасан је из другог плана.

Офанзивна четворка ће бити Анхел Ди Марија, Мбапе, Нејмар и Кавани. Ди Марија је играч коме је убедљиво највише пријао долазак Тухела јер га је овај промовисао у незамењивог стартера и човека од поверења. Почео је све једну утакмицу осим једне, игра у изузетној форми и биће огроман адут Парижана. Мбапе је највећа млада сензација у свету и врло вероватно најбољи играч света у будућности. Доказује се из дана у дан и веома је тешко наћи лек против њега. Нејмар тешко да ће икада постати цењен колико заслужује на терену због све медијске пажње коју воли ван терена, али у његово име говори учинак од 30 голова и 16 асистенција на 30 утакмица претходне сезоне. У каријери је дао 210 голова и наместио још 141 на 359 утакмица што је незамислив учинак за већину фудбалера. Кавани је чини се коначно добио улогу какву заслужује јер је годинама био у сенци Ибрахимовића па онда и Нејмара, али је он играч који никада није разочарао и константно даје голове и без дилеме је један од најбољих нападача на свету.

Како се одбранити од оваквих „звери“?

Највећи квалитет Парижана је играње контранапада и полуконтри. Невероватно брзо развијају контре, ту предњаче Мбапе и Кавани који имају изузетну кретњу без лопте док остали играчи имају такве техничке способности да у сваком тренутку могу спојити саиграча са голом ако добију и најмање простора за пас. Приметно је да велику већину голова дају из контранапада и након пробијања по боковима. Чак и у ситуацијама када противник игра тотални бункер, чекају ситуацију да противник изађе на 25 или 30 метара и онда нападају веома брзо тај простор иза њих када освоје лопту. Јасно је да наша одбрана неће смети доћи у ситуацију да стоји толико далеко када Парижани освоје лопту, што значи да ће бити изузетно битно да се не губи посед лопте у зонама из којих може ићи пас у простор иза одбране, и да ће одговорност у додавању наших играча бити једна од кључних ствари.

Приметно је да Парижани играју доста слабије када су приморани да граде позиционе нападе и када морају кружити око противничког шеснаестерца. Паника и фрустрирање због тога је честа појава код играча Париза, и наши играчи ће то морати чекати. Тада углавном нападају по боковима где траже прилику за убацивање оштре лопте. Веома ретко нападају кроз централни део терена, а веома је битно да играчи на супротној страни од лопте више обрате пажњу на играча кога маркирају него на саму лопту јер се изузетно добро убацују из другог плана.

Где напасти овакав тим?

Парижани не показују толико бољки у дефанзиви, бар не у тој мери у којој би екипа на нивоу Црвене звезде могла напасти. С’ обзиром на изузетно офанзивно оријентисане бекове, највише простора ће бити по боковима Парижана. Мана коју су показивали у дефанзиви ове сезоне јесте та што су остављали доста простора играчима на ивици шеснаестерца. Када се бране, Рабио и Верати често стоје много близу штопера како би смањили простор у тој опасној зони, али због неангажованости офанзивних играча у одбрани често су противнички фудбалери остајали сами на ивици шеснаестерца и долазили у прилике за шут. Још једна одређена слабост би могла бити спора реакција Тијага Силве или пад концентрације Кимпембеа, поготово у центаршутевима са страна када су често знали оставити потпуно самог играча испред или иза њих. У тој зони на левој страни одбране Парижана где ће бити Кимпембе/Силва и Бернат би могло бити простора за евентуално додавање и изградњу контранапада.

Шансе за наш тим ће бити мале, али навикли су нас наши момци на то да извуку из себе и више од максимума и свакако да све учињено у претходном периоду даје играчима наду и веру у позитиван резултат. Жеља звана Лига Шампиона се и остварила, добило се што се хтело, и сада момцима преостаје само да играју фудбал јер немају шта да изгубе.