РСБ представљање: Спартак Суботица

Наш тим сутра очекује утакмица са другом најефикаснијом екипом у лиги после нас.Екипу са северног дела Србије одликује веома офанзивна игра као и то што имају девети најмлађи играчки кадар у Европи. Од почетка сезоне шеф струке је Александар Веселиновић који је претходне сезоне био тренер и у Војводини али само на две утакмице, као и у Судуви пре тога. Ипак неискуство није спречило ову екипу да заигра веома леп фудбал ове сезоне и сплетом несрећних околности нису дошли до сва три бода у утакмицама против Младости из Лучана и Земуна.

На голу Спартака је резервни голман младе репрезентације Србије Милош Остојић. Одликују га сјајне физичке предиспозиције, веома је висок, добро је грађен и има велики распон руку. Рефлекси му нису најбољи, не реагује најбоље на шутеве из близине и лошије брани ниске ударце.

Штоперски тандем би требали чинити Немања Ћаласан и Дејан Керкез. Оба играча су 1996 годиште али су већ двије сезоне стандардни у сениорском фудбалу. Због висине су обојица доста добри у скоку, али су доста траљави и неспретни када нападач добије лопту у ноге по земљи. Доста су троми и имају много проблема када требају бранити ниске лопте иза леђа. Ћаласан је често тај који игра као леви штопер и често греши у пријему лопте тако да је много боље да се пусти да он прими тај пас у одбрани и да се онда игра јак и брз пресинг на њему јер игра са доста самопоуздања упркос грешкама тако да често компликује ситуације без потребе.

Позицију десног бека ће покривати Аранђел Стојковић, који се претходне сезоне профилисао у једног од најбољих бекова у лиги. Има веома добре физичке предиспозиције и радне навике, трчи доста у оба правца и често се понавља у нападу. Има сасвим солидан центаршут, мада би у нападу требао порадити на дриблању и контроли лопте на малом простору јер често нема солуције ако добије лопту у ноге а не у простор иако зна добро и брзо променити правац кретања. У дефанзиви је доста агресиван мада свакако има простора за напредак са тактичке стране јер зна имати пропусте.

Левог бека ће играти Стефан Хајдин који је дошао из Радничког из Нове Пазове али се изборио за место стартера. Хајдин је бољи у дефанзиви, у стању је веома добро маркирати противника и доста је агресиван и упоран у фази одбране. Доста је висок и јак и не боји се дуел игре, а неретко се опредељује на клизеће стартове. Нижи играчи му могу направити више проблема, и крило на тој страни мора бити много покретљиво.

Двојица задњих везних су Бранимир Јочић и јапански интернационалац Нобору Шимура. Јочић не учествује пуно у игри, и углавном је задужен за оне „прљаве“ послове без лопте и задужен је да покрије недостатак игре у дефанзиви играча испред њега. Са друге стране, Шимура игра доста у оба правца и не либи се повући лопту. Доста је агресиван и са лоптом и без ње, не боји се ући у продор јер добро контролише лопту у трку и често је тај који износи лопту из одбране. Без лопте често игра на граници фаула због чега некада лако уђе у проблем са картонима.

Крилне позиције су резервисане са двојицу најкреативнијих играча у екипи, Милета Савковића и најбољег играча екипе – Ђорђа Ивановића. Савковић углавном дејствује по десној страни, мада често мењају стране у току утакмице. Савковић има веома добру контролу лопте на малом простору, иако није претерано брз у стању је нанизати пар играча дриблингом и често је главни покретач напада Спартака. Игра много лошије када је далеко од гола, а доста је опаснији када прими лопту у близини или унутар противничког шеснаестерца. Често донесе погрешне одлуке у завршници јер се несебично одлучи на асистенцију иако би требао бити дрчнији и да чешће завршава акције. Са друге стране, Ивановић је један од најбољих крилних играча у лиги и свакако један од најзанимљивијих материјала које ова лига нуди. Веома је брз и продоран и може створити доста проблема противнику ако није довољно агресиван. Игра са доста самопоуздања и веома је директан са лоптом у ногама, има брзу промјену правца и добру контролу лопте у трку тако да је доста незгодан за чување. Левоног је и много више се ослања на ту ногу, тако да неретко са десног крила у самој завршници тражи простор у средини како би завршио акцију јачом ногом.

У нападу играју Бојан Чечарић и Немања Николић. Њих двојица доста добро сарађују у тандему. Обојицу краси висина и јачина у дуелу тако да противнички штопери морају бити доста сконцентрисани и јаки у дуелима како би неутралисали Чечарића и Николића. Немају одређено ко је офанзивнији и ко доноси дубину у екипи, смењују се а обојица имају солидан пријем лопте и довољно добру контролу лопте у месту да би сарађивали са саиграчима када се извуку далеко од гола. Николић је тај који је можда окретнији и доста директнији, не чека пуно него веома агресивно напада простор а са лоптом у ногама не компликује пуно него покушава што пре решити шансе. Обојица знају задржати лопту под притиском и доста су добри у ваздуху, тако да треба бити спреман на брзе транзиције екипе Спартака када њих двојица задрже лопту. Често су мета Стојковићевих центаршутева и опасност су из ваздуха.

Суботичани нису нимало наиван противник и пред нашим играчима је један добар задатак, а навијачи могу очекивати једну занимљиву утакмицу и надамо се још једну победу нашег тима.

9. коло Суперлиге: Црвена звезда – Спартак Ждрепчева крв