СЕЋАЊА: Томица, шампион Европе

У ноћи у којој је ватерполо клуб Црвена звезда, пре равно пет година, постао шампион Европе, током славља у централним београдским улицама престало је да куца срце великог Звездаша.

Звездашка јавност и многобројна публика на улицама Београда славила је титулу шампиона Европе наших ватерполиста који су те јунске ноћи направили изузетан успех и савладали фаворизовану екипу дубровачког Југа.

Те исте ноћи, услед превелике радости и адреналинског набоја, престало је да куца срце Томице Мирашевића, великог Звездаша који је пуних 56 година бодрио свој тим.

Подсетимо се нашег текста од пре пет година:

Превелика срећа винула у небо – Последњи поздрав Томици, прваку Европе

Те вечери 1. јуна, долазили смо на Трг републике, поносни, срећни, осетили смо сласт победе и реченице – Црвена звезда је шампион Европе! На платоу су разбацане стајале групице момака, а у центру је стајао господин у оделу, и осим по сакоу и годинама, ни по чему се није разликовао од нас. 

Штавише, деловао је и срећније од осталих, скакао је и певао као мало дете, спонтано се поздрависмо као да се знамо годинама, као да нам је не отац, стриц, већ брат, што и јесте по бојама. У маси Цигана који су се љуљали у колевци или нису ни рођени када је Црвене звезда постала победник Купа европских шампиона, нисам могао да скренем поглед са господина који је ту највећу фудбалску страст и сласт осетио, а скакао је са нама и славио титулу ватерполиста као три Барија. Деловао је као необуздано дете, а са очинском срећом гледао је све клинце који су коначно осетили нешто што је и он давно, и што је осетио опет, и што није могао да обузда, а био је пуних 56 година уз Звезду. Помислих – то може само Звезда.

Био је све време у друштву Цигана, док је трајала песма и бакљада на Тргу, затим и кад су степеници испред споменика претворени у трибину, и док није кренуо кортео ка Калемегдану, када није био више у видокругу.

Сутрадан, упис форумаша wolf-a шокантно је пренео разлоге зашто се Томица није придружио наставку славља. Његов тата, који је живео за њу, родио се за њу, и на небо се винуо због ње. Никада се није жалио ни на какве тегобе и проблеме, али превелика срећа, адреналин, узбуђење и европски трон његове Звезде били су прејак ударац. Ударац и за Томицу, али и звездаштво, и једина утеха представља чињеница да је отишао пресрећан, као шампион Европе. Опет, и заувек шампион, пуног срца као прави Делија.

Уредништво портала redstarbelgrade.info у име редакције и форумаша овим путем упућује најдубље саучешће породици Томице Мирашевића и свим ожалошћенима. Они којих се сећамо заувек живе, а шампиони се увек памте! И на небу том на које идеш ти, сија твоја Звезда Црвена, најсјајнија, шампионска и европска!