Сећање: Илија Петковић у дресу Црвене звезде

У суботу, 27. јуна 2020. године, у својој 74. години, напустио нас је Илија Петковић, легенда српског и југословенског фудбала, дугогодишњи играч и капитен ОФК Београда, вицешампион Европе 1968. године. Памтимо га и као селектора који је на спектакуларан начин одвео репрезентацију СРЈ на Светско првенство у Немачкој (2006), уз само један примљен гол, оставивши иза себе Шпанију, која ће касније годинама бити неприкосновени владар фудбалског света. Легенда Романтичара са Карабурме обукао је једном приликом црвено-бели дрес и ово је кратко подсећање на ту утакмицу.

Играо је за Црвену звезду против селекције ,,Спорта“ 9. јуна 1972. године, поводом опроштаја Звездине легенде Боре Костића од активног играња фудбала. Утакмица је одиграна на стадиону Црвене звезде, а 45.000 навијача имало је прилике да види и тадашња велика фудбалска имена: Карлос Алберто, капитен Бразила, Гинтер Нецер, најбољи играч Немачке у том тренутку, Сурбије, Мирен и Кројф, звезде Ајакса, првака Европе.

Ево и састава тимова:

Црвена звезда: Дујковић, Кривокућа, Степановић (гост, ОФК Београд), Јерковић (гост, Хајдук), Дојчиновски, Павловић, Петковић (гост, ОФК Београд), Аћимовић, Костић (од 20. Лазаревић), Шекуларац, Џајић. У другом полувремену играли су још: О. Петровић, Кленковски, Баралић, Богићевић, Јанковић, Облак (гост, Олимпија) и Новковић.

Селекција ,,Спорта“: Марић (Вележ), Сурбије (Ајакс), Карлос Алберто (Сантос), Холцер (Хајдук), Месељи (Вашаш), Нецер (Борусија Менхенгладбах), Думитру (Стеауа), Алберт (Ференцварош),  Г. Мирен (Ајакс), Скоблар (Марсеј), Кројф (Ајакс). У другом полувремену играли су још: Ђорђевић (Партизан), Сантрач (ОФК Београд), Сребров (Вардар) и Мирандиња (Бразил).

Утакмица је завршена резултатом 2:2. Стрелци за Црвену звезду су били Петковић и Аћимовић, а Кројф и Нецер за Селекцију ,,Спорта“.

Да би добили освајача пехара ,,Спорта“ приступило се извођењу једанаестераца. Голове за Селекцију ,,Спорта“ су дали Мирен и Сурбије, а О. Петровић је одбранио једанаестерце Сантрача, Нецера и Кројфа. За Црвену звезду голове су дали Баралић и Кленковски, док је Марић одбранио једанаестерце Лазаревића и Степановића. У одлучујућој серији Сребров је промашио, а голман Црвене звезде Огњен Петровић био је прецизан са беле тачке. Пехар је припао Црвеној звезди.

Овом утакмицом Илија Петковић остварио је на неки начин свој дечачки сан – да заигра за Црвену звезду.

,,Да се не лажемо, у Книну је увек било 99 одсто звездаша. И ја сам био. Али Звезда је у оно време била таква институција, такав ауторитет, да нисам смео ни да маштам о могућности да заиграм у црвено-белом дресу. Плашио сам их се као струје. Много касније Миљан ме је по неколико пута годишње звао. Није се наместило“, рекао је једном приликом популарни Петко, мада је годинама вешто избегавао да прича на ту тему из поштовања према клубу који га створио и формирао као играча.

Слава му!