Шта је био договор у свлачионици и због чега ниjе испоштoвaн?

Незадовољан је био тренер након меча..

Фактор судија ћемо у овом тексту на кратко заборавити. На нашем порталу сте већ могли читати о томе јер смо били сведоци злочину о коме се у другим медијима није писало ни изблиза као када је супротна страна кукала да је оштећена (иако то нису могли доказати) после првог дербија. Искључиво фудбалски гледано, Црвена звезда је била лоша. У првој изјави након утакмице, Владан Милојевић је првенствено нагласио да се играчи нису држали договора из свлачионице и да замисли нису спроведене у дело на терену. Одговорност треба да поделе и струка и играчи. Колико год Владан Милојевић бежао од улоге фаворита пре утакмице и тако искусно скидао притисак са своје екипе, чињеница је да ће очекивања увек бити огромна док год Црвена звезда буде бележила резултате као ове и претходне сезоне. Због тога је незамисливо да Црвена у два наврата већ пропушта прилику да се постави као апсолутни шеф у директном окршају са највећим ривалом.

Реалност каже да Црвена звезда из игре није створила готово ниједну прилику, оне ретке су створене из прекида или индивидуалног потеза Марина и Јованчића, а чак је и гол дошао као тренутак инспирације Павкова. Није Звезда успела да створи ниједан зицер на утакмици, ниједну ситуацију из „које се морао дати гол“. Већ након уводних пар минута било је јасно да су играчи поново лоше ушли у утакмицу. Више концентрације је уложено у кошкање и причу током судијских прекида него у саму игру. Иако је посед био на страни нашег тима, изостала је било каква идеја и Партизанова агресивност је анулирала било какву креативност у игри. Марко Марин је преузимао одговорност али није имао подршку ни у виду бочних играча нити оних иза себе. Крила Симић и Бен су се очајно кретали кроз читаву утакмицу, кријући се од лопте. Бекови Стојковић и Гајић су готово стално каснили а чак и у ситуацијама када су се успевали убацити напред по правилу су центрирали веома лоше. Није виђен ниједан пас у простор иза Партизанове одбране, а нити су се играчи који су требали нудили нити су креативни играчи послали иједну лопту. Партизан је још једном био доста агресивнији, што је сасвим разумљиво ако је фудбалски квалитет на страни наших играча, али се на терену ипак морало играти са доста више самопоуздања и вере у сопствене могућности јер су конфузија и немоћ код наших играча били видљиви у доста ситуација на терену.

Ако је по речима шефа Милојевића план у првом полувремену пропао, да ли је припремљена резервна варијанта? Или је план Б био да се апсолутно прескаче везни ред и да иду искључиво дуге лопте ка двојици нападача? Милан Павков је још једном показао од чега је саткан и поново је показао став на који би се требали угледати баш сви његови саиграчи, али у тренутку када је ушао на терен та измена је веома лоше одрађена и показала је знаке панике и код Милојевић. Као решење на висок пресинг Партизана је одлучио да се одрекне скоро било каквог преноса лопте, иако је Црвена звезда против екипа Лудогреца и Аустрије из Беча показала да пресинг противника може решити и без високих лопти. Мирко Иванић је у том тренутку био апсолутно логична измена јер би екипи на нешто дужи период вероватно више користи донело да је добила још једног креативног играча који би можда уз Марина преузео одговорност у задњој трећини игралишта.

Када се баци поглед на клупу, може се рећи и да је Милојевић доста несхватљиво на клупу ставио Дејана Јовељића и Лоренца Ебесилија. Јовељић није добијао поверење ни на резултатски решеним утакмицама као оном са Војводином, а Ебесилија се одрицао на готово свим битнијим утакмицама. Било је јасно да они скоро ни у једном сценарију неће крочити на терен што се и показало и у пракси јер је Црвена звезда гањала резултат. Одрекао се свих крила на располагању у играчком кадру, иако је било за очекивати да ће Милетић веома лако уштоповати Симића док би Јирка са друге стране могао парирати брзинским и осталим физичким способностима.

Даље анализе на стадиону Рајко Митић ће се водити у наредним данима, уследиће их ускоро још пред нови окршај са вечитим ривалом а још један изостанак победе би свакако био велики неуспех. Мораће и Владан Милојевић и сами играчи још једном да науче на сопственим грешкама и да схвате да као што и сами кажу „дерби није утакмица као друге“, и да се она припрема и побеђује на другачији начин него она против славног Ливерпула.