Шта смо видели и научили у европској одисеји?

16 европских утакмица открило је много тога о овом тиму..

После фантастичне европске приче ове сезоне, наши момци су доживели елиминацију из нокаут фазе Лиге Европе коју је Црвена звезда претходни пут играла пре 25 година. Иако је мало више концентрације у завршници могло значити и пролазак даље, јасно је да су ови момци превазишли очекивања чак и најоптимистичнијих навијача који могу бити поносни како је наш клуб представљен у конкуренцији европских великана. Утакмице са искусним и веома квалитетним ривалима су изузетно драгоцено искуство за играче, које ће значити у неким будућим домаћим и европским утакмицама, али су исто тако показале где стоји и чиме располаже Црвена звезда у овом тренутку.

МИЛОЈЕВИЋ ЈЕ ТРЕНЕР ЗА ВЕЛИКА ДЕЛА

Владан Милојевић је Црвену звезду окренуо за 180° у веома кратком периоду. Дуго година жреб за Лигу Европе није пропраћен са мањом еуфоријом него ове сезоне. Отворене ране које је оставила изгубљена титула и куп су биле још увек свеже, а нашем тиму се нису давале никакве шансе у квалификацијама где су требали проћи чак четири кола, од чега два као неносиоци. Владан Милојевић се није обазирао на коментаре него је засукао рукаве и многе проблеме решавао у ходу, а резултат његовог рада видимо данас када је остварен један од највећих успеха у новијој историји клуба. И у двомечу са ЦСКА, Милојевић је показао идеју и огромну дозу сталожености коју немају ни светски признати тренери. Није дозволио играчима да упадну у еуфорију или панику чак и када резултат није био повољан за нас на полувремену. Наш тим је наставио играти у препознатљивом стилу који је изградио Милојевић, а темељи тога су – дисциплина и организација. Стрпљиво се чекала шанса за коју је Милојевић знао да ће доћи, а да је било више концентрације у завршници, данас би се полемисало о наредном противнику у Лиги Европе. Милојевић је нешто ново и до сада невиђено у српском фудбалу, човек је који увек има идеју и верује у то што ради, а јасно је показао и у ова два меча да је у стању водити Црвену звезду у битке и против европских великана.

ПРЕПОЗНАТЉИВА ИГРА НАШЕГ ТИМА – КОНАЧНО ИМАМО НАШ СТИЛ

Колико год поједини коментари тврдили да Црвена звезда мора играти офанзивно и нападачки, јасно је да то у данашње време готово немогуће против много скупљих ривала. Милојевић је то препознао, и у тим усадио оно што је углавном највише недостајало нашим екипама у неким претходним квалификацијама – дисциплину и организацију. Инсистирање на томе је довело и до статистике да наш тим прими само 3 гола у групној и нокаут фази Лиге Европе, а комплетан утисак кваре гостујуће утакмице против Краснодара када су примили 6 голова на две утакмице. Иако голман Милан Борјан као и комплетна дефанзивна четворка игра на веома високом нивоу, ове заслуге не иду само њима него комплетном тиму који одлично функционише у фази одбране. Иако на прву делује да је наш тим можда играо искључиво дефанзивно, то је очигледна статистичка илузија јер је Црвена звезда на свакој утакмици стварала стопостотне прилике. Стрпљиво чекање шанси док се дисциплиновано брани гол чак и када резултат не иде на руку је био препознатљив стил нашег тима, а боља реализација током свих европских утакмица би сасвим сигурно донела још боље резултате. То јасно говори да наш тим није достигао свој максимум, и да има још простора за напредак у будућности.

КАТЕГОРИЈА „ОНИ МОГУ СА СВИМА“ И „НЕМОЈ ЊИХ НА ЖРЕБУ, НЕЗГОДНИ СУ“

Ове сезоне је наш тим избацио ривале попут Спарте из Прага, Краснодара, Келна и Бате Борисова, једнако добро се супроставио Арсеналу и дошао до ремија у Лондону, а у двомечу са ЦСКА су играчи показали да уопште нису инфериоринији ривал у односу на њих. Сви ови тимови имају скупље играче и вишегодишње европско искуство, али то није сметало нашим играчима као и стручном штабу да покажу квалитет на свој начин. У 16 европских утакмица, ниједан ривал није надиграо наш тим и са свима смо се носили равноправно у најмању руку. Јасно је да смо на правом путу да постанемо озбиљан тим, а ово све је показатељ и управи клуба да треба наставити у овом правцу.

ГДЕ МОЖЕМО БОЉЕ?

НЕДОСТАТАК „ДЕСЕТКЕ“, ГУШЕЊЕ КРСТИЧИЋА И ВЕОМА ЛОШ ДОНАЛД

Упркос глупостима које је Гелор Канга изводио за време свог мандата у Црвеној звезди, сасвим сигурно би био од помоћи у двомечу са ЦСКА. Та теорија не велича Кангу као играча јер се концепцијски ни он није уклапао у игру нашег тима, али је јасно да је фалио било какав играч који поседује плејмејкерске вештине. Ако је продаја Канге за милион евра шест месеци пре истека уговора веома добар потез, онда је недовођење његове замене веома лош потез. У недостатку креативних играча, Милојевић је ставио Крстичића на позицију коју он не може одиграти на истом нивоу када игра повученије. Сами себе смо ускратили за квалитетна додавања из дубине која је Крстичић слао, као и за креативца у последњој трећини. Недостатак агилности и брзине у размишљању ограничавају Крстичића да на високом нивоу игра на позицији офанзивног везног, а капитен Доналд, који је аутоматски добио Крстичићеву улогу, подбацио је максимално. Доналдов сваки пас је ишао уназад, ниједном није изнео лопту до последњих 30 метара, и тиме смо аутоматски изгубили играча у офанзиви. Јасно је да тројка Доналд-Јовичић-Крстичић не функционише а Доналова улога поготово боде очи јер је најмање показао од наведене тројке и може се рећи да није показао ништа више него што би рецимо одиграо Урош Рачић. Са креативним „плејмејкером“, наша игра би сасвим сигурно добила једну нову димензију и јасно је да кад већ није доведен такав профил играча ове зиме, то мора бити апсолутни приоритет у наредном прелазном року.

РАДОЊИЋЕВЕ ИЗГУБЉЕНЕ ГОДИНЕ У РАЗВОЈУ

Још на припремама у Турској, генерални директор Звездан Терзић је изјавио како Радоњић мора чешће пунити статистичке колоне да би Црвена звезда добила максимум од њега. Крај његовог имена тренутно стоје два гола у европским утакмицама и три асистенције у домаћем првенству. С’ обзиром на потенцијал који поседује и на понуду коју смо имали за њега ове зиме, јасно је да он мора бити доста конкретнији и учинковитији. И у синоћној утакмици је имао пар веома запажених продора, један добар центаршут, два пута је изнудио жути картон, имао је солидан шут, али опет није успео урадити нешто конкретније. Узрок овом недостатку рутине у шансама су сасвим сигурно изгубљене кључне године у развоју када је требао стећи одређене навике. Да би то надокнадио мора радити на себи дупло више од својих вршњака, а стручни штаб му мора и даље пружати поверење, и неки следећи пут када се деси ситуација као она у првој утакмици са ЦСКА, Радоњићево име ће се сасвим извесно наћи на семафору.

ГДЕ ЈЕ ПЕШИЋ ИЗ СУПЕРЛИГЕ У ЕВРОПСКИМ УТАКМИЦАМА?

Статистика каже: 19 голова на 23 утакмице у првенству и гол на сваких 90 минута у просеку вс 1 гол на 13 европских утакмциа. Иако је сулудо уопште и поредити јачину ривала у домаћем првеснтву са онима на европској сцени, питање је зашто се сви играчи прилагођавају јачини противника осим Александра Пешића? У овом случају, уопште се не мисли на синоћни промашај у 80. минути јер је то нешто што мучи све нападаче, али је комплетна игра Пешића у двомечу са ЦСКА била веома лоша. Ако је недовољна минутажа у групној фази била разлог за његове неубедљиве партије, Пешић је у судару са руским гигантом имао прилику да покаже свима да није само добра замена за Боаћија. Пешић је показао одличан њух за утрчавања у празан простор, добар осећај и смисао за фудбал као и додавања, веома добру контролу лопте на малом простору и одличну завршницу. Ако се изузме његов промашај, остаје питање зашто Пешић није показао своје друге, горе наведене, квалитете него је изгледао скроз беспомоћно у дуелима са искусним руским дефанзивцима. Иако је јасно да су много јачи од њега у дуелима, остаје питање зашто је Пешић константно улазио у дуеле са лоптом уместо да им бежи кретњом без лопте. Деловао је одсечено од читавог тима, стално је бирао скроз нерезонкса решења иако је на утакмицама домаћег првенства показао све супротно од тога. Пешић сасвим извесно поседује квалитет, али је потребно да пре свега да он сам добро изанализира своје грешке на ове две утакмице, извуче поуке из њих и спреми се психички за наставак сезоне јер ће прави Александар Пешић бити изузетно потребан у борби за два трофеја ове сезоне, као и у новим европским квалификацијама наредно љето у којима може бити кључни играч.