Све креће из дефанзиве, буђење Лоренца и Радоњин шоу

Црвена звезда убедљиво је славила са 3:0 у првом мечу другог кола квалификација за Лигу шампиона.

Од тренутка када је сео на клупу, Владан Милојевић је захтевао дисциплину и пре свега велику одговорност у дефанзиви. Усадио је играчима чињеницу да се фудбал игра у оба правца и да су задаци у одбрани некад и битнији од остављања утиска у нападачким акцијама. Резултат тога је да је Црвена звезда од старта сезоне одиграла четири утакмице (3 у Европи, једна у Суперлиги) и да ни на једној није примила гол. Иако је наш клуб остао без Ле Талека, дефанзивна четворка је све боља и уигранија, те ривали нису озбиљније претили нашем тиму на уводним мечевима ове сезоне. Велику помоћ наша одбрана има и у остатку тима, пошто је максима нашег шефа да све креће из добре дефанзиве. Нападачи врше пресинг на противничкој половини, везни ред се сихронизовано помера и затвара средишњи део терена, а ако се и деси да се пробије блок на „центру“, офанзивни везњаци шпринтају назад како би затворили играча који је остао сам. Тако смо на мечу са Судувом имали ситуације где Ебесилио или Радоњић интервенишу у одбрани испред нашег гола. 

Лоренцо Ебесилио је дошао у Црвену звезду са ореолом највећег појачања и од самог старта су светла велике позорнице уперена ка њему. Нестрпљива Звездина јавност је одмах желела „плес“ по терену и након три меча су већ могла да се чују „шапутања“ како је Звезда погрешила. Пошто је, руку на срце, Холанђанин „спорије“ одиграо премијерне мечеве у црвено – белом дресу. Онда је дошао меч са Судувом, Ебесилио је дошао до даха и показао какво ће појачање да буде за наш тим ове сезоне. Држао је кључеве наше игре, диктирао темпо, знао кад треба да стане, а кад да убрза Звездине нападе. Лопта је била као у сефу када је у његовом поседу, пошто је лако излазио на крај са ривалима када су покушали да му је одузму. На све то, одлично је претио и са дистанце, а једна је завршила у мрежи што представља његов првенац у Звезди. Одиграо је на високом нивоу и заслужио овације стадиона приликом измене.

Да ли ће ово бити сезона Немање Радоњића? „Несташни момак“ српског фудбала најзад је почео да показује вансеријски таленат. Прошла сезона је била наговештај да се буди и да у њему лежи потенцијал без граница, а на почетку ове је експлодирао. Види се да је вихорно крило пуно самопоуздања. Дебитовао је на Светском првенству, уврштен у најбољи тим лиге и решен је да покаже како може још боље. Шпартао је по левом крилу Радоња и доводио до лудила дефанзивце Судуве. Умео је и по тројицу да их пређе, заломи и пошаље у аут, а одличну игру крунисао је са два поготка. Први је дао пред крај првог полувремена. Одлично је испратио напад и натрчао на одбијену лопту, док је други права уметност. Дриблингом се ослободио противника, кренуо ка голу где је прошао још једног играча и послао пројектил у рашље Судувиног гола. Гол какав се не виђа често.