ТАКТИЧКЕ ДИЛЕМЕ: Да ли је боље играти са три или четири играча позади?

У претходном периоду Владан Милојевић је испробавао различите тактичке варијанте, и мада је новитет са три играча у одбрани, а једним екстра у вези резултовао са пар ефикасних утакмица, и даље остаје основна дилема да ли би овај систем требало да постане стандард што се тиче игре Црвене звезде.

Прекоретом на Бановом брду Звезда је не само сачувала, већ и повећала бодовну предност, јер је Партизан киксом на свом терену против суботичког Спартака себи додатно отежао посао у наставку шампионата. Утакмица против Чукаричког, још једна која је обиловала узбуђењима, показала је два лица Црвене звезде и навела љубитеље фудбала  и Црвене звезде на дискусију о томе која је формација најбоља за играчки кадар који поседујемо.

ДА ЛИ ЗВЕЗДИНИ БОЧНИ ИГРАЧИ МОГУ ДА ОДГОВОРЕ ЗАДАТКУ?

Основна ствар у поставци 3-5-2 или 3-4-1-2 јесте што тим добија додатну ширину по боковима, чиме заправо бочни играчи постају једни од најважнијих, те се њихов допринос, или њихове грешке, највише и виде. Бочни играчи су ти који ће небројано пута у току утакмице шпартати напред-назад у пуном спринту, са једне стране покушавајући да учествују у завршници напада, а са друге стране да помогну при одбрани свог гола. Једна од ствари која ће се веома видети је када ова формација дефанзивно „зашкрипи“, односно када противнички тимови који играју повучено против Црвене звезде добију прилику за контранапад и испред себе затекну брисан простор и вишак у завршници. Управо то се десило Звезди на Бановом брду, највише због тога што је Родић углавном каснио са дефанзивним враћањем, што је пример и показатељ да бочним играчима треба више времена да се адаптирају на нове тактичке замисли свог тренера. Тројац позади у виду Бабића, Ле Талека и Стојковића је пристојно одрађивао свој део посла, али целокупна дефанзива у највећој мери зависи од „другог нивоа“, односно везног реда. Како би Звезда могла ефикасно да брани противничке полуконтре и контре, њени бочни играчи морају да буду и тактички дисциплиновани и добро физички припремљени да могу у континуитету да покривају велики део терена. За сада је било и позитивних и негативних запажања, али можда је најважније то да Звезда у овој формацији против озбиљнијег домаћег ривала није успела да успостави своју игру све док се није вратила у традиционалнију поставку са четири играча у последњој линији.

ЗВЕЗДА ВЕРОВАТНО НЕЋЕ ЕКСПЕРИМЕНТИСАТИ У ЕВРОПИ

Домаћа лига Звезди и пружа могућности да испробава разне варијанте и навијачи ће сасвим сигурно поздравити новитете у игри и спремност на имплементацију нових идеја. Европа је, ипак, нешто сасвим друго. Владан Милојевић врло вероватно неће ни са чим ризиковати у последњем мечу групне фазе Лиге Европе против Келна за девет дана који Звезди после 25 година може да донесе пролеће у Европи. Тренутна поставка игре коју је Звезда користила у Европи донела јој је праг европског пролећа, али пре свега, када погледамо ширу слику, донела је прилично велику дефанзивну стабилност. Ни БАТЕ ни Арсенал нису много успевали да шутирају ка голу Борјана, и све сем другог полувремена у Немачкој било је дефанзивно на јако високом нивоу – наши момци су у огромном броју наврата без већих проблема успевали да осујете офанзивне амбиције ривала и да свом голману омогуће мирнију и лакшу утакмицу, што је дефинитивно индикатор квалитетне тимске одбране којом се Милојевић и одликује као тренер.

Звезда, имајући то све у виду, не би требало ништа да ризикује у мечу са Келном који може да јој донесе много са више аспеката (финансијски, резултатски, коефицијент за наредну сезону…), тако да верујемо да ће усавршавање идеје о три играча у последњој линији сачекати неки други тренутак.