Утисци са турнира у Криту – да ли је Звезда спремна за почетак сезоне?

Кошаркаши Црвене звезде овог викенда одиграли су пријатељски турнир на Криту где су одмерили снаге са екипом Олимпијакоса и Уникса. Навијачи Звезде су жељно очекивали ове утакмице желећи да виде нову Звезду са новим тренером, али се може рећи да после два пораза први утисци и нису обећавајући. Међутим, колико ће се проблема у игри пренети на почетак сезоне и шта можемо да очекујемо на првој званичној утакмици? РСБ вам доноси анализу турнира на Криту и наше утиске.

Звезда делује и даље неуиграно

Једна од основних ствари које су навијачи желели да виде јесте офанзивни и дефанзивни систем тренера Душана Алимпијевића који се, за сада, није пренео на паркет. У нападу је наша екипа деловала често безидејно, акције су деловале некако недоречено, играчи нису још најсигурнији где треба да стоје и како треба да се крећу па смо у пар тренутака видели и конфузију на паркету око тога ко и где треба да стоји. Звезда је нападачки најбоље деловала у тренуцима импровизације и брже игре.

Ови проблеми не би требало да чуде – Звезда је ове сезоне склопила потпуно нови тим, играчи су долазили у току сезоне, а сам тренер Алимпијевић је истакао одређене проблеме са уигравањем јер до сада у припремном периоду ни у једном тренутку није имао комплетну екипу на окупу. Треба имати у виду и да је главни носилац игре, Тејлор Рочести, деловао јако пасивно на терену, користећи више прилику да се упозна са својим саиграчима уместо да више гледа ка кошу, као што то воли да ради. Узимајући у обзир да Звезда још чека и Огњена Добрића и Бранка Лазића који би требали да имају значајну улогу ове сезоне, треба имати разумевања.

Оно што смо имали прилике да видимо од нападачке игре јесте доста трчања без лопте и блокове за играче без лопте које се из секундарне опције трансформише у пик. Овакав стил игре би требао да доста одговара Рочестију и Фелдину и њиховом стилу игре. Нема сумње да ће све то боље изгледати што више времена буде пролазило.

Како решити проблеме у одбрани и на скоку?

Ако је и било за очекивати да ће нападачка игра бити рђава, одређени проблеми у одбрани и на скоку су биле непријатно изненађење за навијаче Звезде који су навикли на Звезду доминантну у одбрани и на скоку под тренером Радоњићем.

Један од основних проблема које смо видели јесте одбрана централног пика искакањем. Оваква врста одбране се може са успехом играти са покретном центарском линијом (нпр са Лесором) и може успешно да изненади противнички напад, поготову ако игру организује нешто мање искусан плејмејкер. И заиста, Звезда је успела да украде доста лопти из овакве одбране али још чешће су из грешака произилазили отворени шутеви за противника, а у ситуацијама и када би противничка екипа промашила отворени шут, Звездиним центрима би због силних ротација које се дешавају код овакве одбране било теже да успешно заграде кош. Није реално против врхунских Евролигашких екипа очекивати да оваква врсте одбране константно даје успеха и да је боље да ово буде један од концепта како бранити пик игру противника.

Звезда ове године ће за Евролигашке стандарде бити нешто слабија у одбрани под кошем и на скок. Антић и Бјелица нису играчи познати по свом скоку, а Јанковић и Јовановић се још нису привикли на европски стил игре. Међутим, уз одређене корекције ове мане могу да се ублаже. И прошлих сезона су многи тврдили да је Звезда танка под кошем, поготову на позицији 4 па то на крају није представљало превелики проблем у игри. Повратком Добрића и Лазића, бековска одбрана ће постати још јача и такође донекле побољшати овај сегмент игре.

Како су се појачања показала?

Од свих појачања, највише је импресионирао Матиас Лесор. Својом огромном енергијом и атлетским способностима, Француз је показао да може бити нови љубимац Звездиних навијача. Ипак, ту своју енергију ће морати да каналише и да припази да не улази у превише проблема са фауловима. Потенцијал је ту и нема сумње да је Звезда направила одличан посао довођењем Француза.

Два најзвучнија појачања, Рочести и Фелдин, нису се приказали у најбољем светлу. Тејлор је тек скоро стигао у Звезду и још се упознаје са системом игре у нападу и са саиграчима и физички не може у потпуности да одговори свим захтевима. Фелдин је са екипом дуже и он је већ ушао у систем али он никада није био прва нападачка опција у екипама у којима је играо и њему више одговара улога друге или треће опције. Рочести је играч који би требало да буде тај од кога све почиње и са ким се све завршава и нема сумње да, када он буде био онај прави, да ће и Фелдин пружити најбоље партије.

Треба истаћи и Николу Радичевића који се можда статистички није толико истакао, али је такође одирао одлично на турниру и приказао зрелост у игри и одличне плејмејкерске способности. Нема сумње да је Звезда и овде направила пун погодак и да ће млади плеј бити веома битан шраф наше игре.

Шта радити са Стефаном Лазаревићем?

Лазаревић је увек био један од интересантнијих играча у ФМП-у. Његове физичке предиспозиције и одбрану која је на евролигашком нивоу показао је у оно мало минута које је одиграо, али нажалост његов шут и даље остаје велики проблем. Механика шута му је и даље неправилна и неконстантна, превише спушта лопту кад креће у шут, некад ће погодити, некад ће имати тежак промашај али за бека једноставно је недопустиво да тако лоше шутира из игре. Тренер Алимпијевић је у ФМП-у привремено решио овај проблем пребацивши Лазаревића на позицију 4 али је нереално очекивати да ће му то поћи за руком и у Евролиги. У сваком случају, Лазаревић остаје изузетно занимљив играч, има довољно времена да реши своје проблеме и заслужи место у ротацији.

Закључак

Звезда је ове сезоне ремонтирала своју екипу, довела потпуно нови стручни штаб, пуно нових играча, направила одличан спој искуства и младости и евидентно је да је потребно још времена да легне све на своје време. Тренеру Алимпијевићу је ово до сада највећи изазов у каријери и треба имати то у виду. Ма колико год се понавља флоскула да се у Звезди не сме учити занат, Звезда је на исти начин истрпела тренера Дејана Радоњића, који је дошао из екипе која је била редован учесник на Јадрану и Еврокупу, па је и њему требало времена да успостави свој систем и да још више напредује као тренер. Заузврат, Звезда је постала владар Јадрана и страх и трепет Европе. Да ли ће Звезда у Алимпијевићу добити тренера за будућност, остаје да се види, али свакако се то не може доносити закључак из ових припремних утакмица, посебно због чињенице које смо већ навели а то је да Алимпијевић морао да уиграва ову екипу без доста играча и да и даље није одрадио тренинг са комплетном екипом. Сезона почиње овог викенда и надамо се да ћемо из утакмице у утакмицу видети што бољу Звезду која ће са лакоћом да одбрани све трофеје ове сезоне.