ЗВЕЗДА НИЈЕ РАЗОЧАРАЛА: Главни утисци са спектакла против Арсенала

Упркос минималном поразу, навијачи Звезде имају простора да буду поносни и задовољни партијом својих љубимаца. Ипак, постоје ствари које представљају класичан судар са реалношћу који, нажалост, не иде пуно у прилог Црвеној звезди. Наши момци одиграли су храбру и зрелу партију пред 50 327 навијача, што је био и највећи број људи који се окупио на појединачној утакмици трећег кола Лиге Европе. Објективно говорећи, реми је био најправеднији исход, али је срећа окренула леђа београдским црвено-белима онда када је требало да јој буде савезник. Ипак, то је фудбал, то је спорт и нешто са чим наши момци морају да живе. Срећа је, рецимо, била наш савезник у Краснодару када је поништен чист гол Ристића. Данас ћемо анализирати главне и најупечатљивије утиске са меча против лондонског великана. ПУБЛИКА Стартовати са чисто фудбалским темама, а не ставити највернију публику у Европи на прво место био би грех. Делије су јуче имале феноменално издање и бодриле су наше момке током читавог меча, ниједног секунда не губивши наду. У навијању су учествовале све четири трибине и синергија је давала ефекта, јер су играчи Звезде вођени пакленом атмосфером просто летели по терену. Био је то класичан ветар у леђа за изабранике шефа Милојевића који је још једном показао да је и одличан психолог, јер је успео да објасни својим момцима како паклену атмосферу да каналишу у правом смеру. На крају, час из верности, љубави и пожртвовања одржан је на крају меча када је добрих 45 минута по завршетку утакмице Северна трибина и даље била јако добро попуњена, а из „копа“ су се ориле добро познате песме. Делије знају да цене храбар меч и лавље срце, а атмосфера са јучерашњег спектакла поново ће обићи планету.

ЈОШ МАЛО НАМ ФАЛИ ЗА РЕАЛИЗАЦИЈУ КОНТРИ

Прво полувреме протекло је у знаку контранапада нашег тима. Лондонски тим нам се просто „нудио“ да им постигнемо погодак из контре, али нам је увек фалио тај последњи, реализаторски корак. Боаћи је одлично учествовао у нападима, одлагао је лопту, избацивао крила и феноменално се кретао, али на крају није имао ни среће. Срнић и Радоњић су добро нападали простор, али им је фалио тај последњи дриблинг после којег би ефикасно ушли у казнени простор Чеха и добили прегршт опција које би угрозиле гол Арсенала. Такође, фалио је и стандардни Кангин допринос у виду његових препознатљивих лопти у простор. Да не грешимо душу, било је ту неколико добрих пасова који су могли да буду фатални по одбрану Арсена Венгера, али је свеопшти утисак да је и Канга морао боље. Звезди је ово одлична школа и мотив за додатни рад, јер у Европи и полуприлика мора да се користи.

ДОНАЛД ТЕШКО МОЖЕ ДА ПАРИРА ОВАКВИМ ЕКИПАМА НА СРЕДИНИ

Звездин капитен је храбро и мотивисано ушао у меч, али се његова утакмица, како је време протицало, претварала у борбу са самим собом. Навикла је звездашка јавност да гледа популарног Мича у улози доминатора на средини терена, бескомпромисног борца који снагом тела чисти све пред собом, али за модеран фудбал који се данас игра, и који Арсенал одлично персонификује, Доналд осим снаге мора да има покретљивост, окретност, хитрину и све остале карактеристике које ће убрзати његову кретњу на терену. Мучио се Звездин капитен са Кокеланом, није могао да чува ни Вилшира, али далеко од тога да имамо нешто да му замеримо. Једноставно, његов играчки профил није нешто што тако лако може да одговори супермодерном тиму попут Арсенала, у једној отвореној утакмици са много трчања.

МИЛОЈЕВИЋ ИЗРАСТА У ОЗБИЉНОГ ЕВРОПСКОГ ТРЕНЕРА

Све што Звезда игра, или не игра, полази од клупе и шефа струке. Он је главни архитекта успеха и неко ко је први на удару јавности, или први да покупи ловорике приликом успеха. Звезда је са Милојевићем, од када је на клупи, већ константно на правој страни успеха и то је нешто што нас изузетно радује. Без икакве жеље да занемаримо претходни рад шефа струке Црвене звезде, јучерашњи меч био је највећи у његовој каријери, и што је за нас битно – није пао на испиту. Није дозволио славном Венгеру да га надигра тактички, показао је да одлично парира најмодернијим потребама и карактеристикама данашњег фудбала. Показао је да је друга класа у односу на декадентну српску тренерску школу која подразумева стриктну дефанзиву без нападачких амбиција. Милојевић је хтео да се надиграва, показао је зубе пребогатом премијерлигашу, а за скалп каријере фали још само мало среће. Јуче је, нажалост, није било, неког другог пута сигурно хоће. Милојевић, ако овако настави, сасвим сигурно ће једног дана водити и репрезентацију Србије, што му од срца и желимо.

КАДА СЕ ВРАТИ ЈОВИЧИЋ, ОВО ЋЕ БИТИ ПАКЛЕНА ЕКИПА

Преживела је Звезда без популарног Бакуле и Краснодар и утакмице групе Лиге Европе, али његов профил као играча и дан данас је изузетно тешко заменљив. Јовичић има мотор на леђима, спреман је да трчи и хиљаду минута ако треба, и то је нешто што ће бити ризница блага у наредном периоду, када се буде вратио на терен. Звезда ће са њим на терену потпуно равноправно моћи да се надтрчава са било којим европским ривалом и сама његова појава на терену донеће нову физиономију игре, ону коју смо виђали на старту европских квалификација. Како ће везни ред изгледати у наставку још нисмо сигурни, али Јовичић је неко ко је злата вредан за утакмице попут јучерашње – када он буде на терену, остале екипе ће сасвим сигурно бити у великом проблему.