Звездашки интервју, Дракула: И гробари су певали Звездине песме на нашим свиркама!

Загревање за титулу је право време за интервју са Дракулом, фронтменом култних Директора који су Звезди оставили један део своје дискографије, и вечно им хвала на томе. Чекали смо и ми прави тренутак да обелоданимо разговор који је протекао како и доликује Небојши, без длаке на језику и са препознатљивим храпавим гласом.

Четвртак који жељно ишчекујете, проћи ће баш као и једна песма коју је Дракула отпевао:

Данас је текма опасна, у граду је еуфорија, биће то борба велика, наравно једва чекам и ја, неки ће се напити, многи се нервирати, сви ћемо навијати за наш тим… Идемо, играмо, има да их згазимо, жаримо, палимо, победу да славимо! 

Не чекајте четвртак, одврните Директоре одмах, и уживајте у интервјуу са Дракулом:

Када си почео да навијаш за Звезду?

– Искрено, почео сам да навијам за Звезду много раније од периода откад знам за себе, откад се сећам. Заправо, ја сам навијао за „Зеђу“, нисам знао да кажем Звезда него „Зеђа“, све остало је историја, навијам за Звезду цео живот. Уопште то није случајно, касније сам то скапирао. Да мрзим Партизан и да волим Звезду уопште није случајно, не могу да мрзим Младост из Лучана (смех). Е сад што су ми другари у међувремену били са друге стране, Боже мој. Ко им је крив јебига, пропустили су свашта, мени је било добро увек било, не знам како је њима (смех).

Сећаш ли се прве утакмице?

Сећам се, Звезда – Жељезничар, ћале ме водио одмах на север… био је добар фудбал, то недостаје, али ми рецимо СФРЈ као држава не недостаје. Било је фрке, волим да буде „затегнуто“ мало.

Ко ти је најдражи играч из златне генерације, или генерално?

– Уф, како издвојити неког кад ту нико није лоше играо фудбал, сви су знали с лоптом врхунски, ја не знам једног играча да је тад играо безвезе, а виц је био код сваког на неки начин. Јединствена генерација, али и Дулета Савића сам обожавао јер је безобразно давао голове. И Панчев је то радио безобразно, ако ћемо искрено. Не можеш да га чуваш, не знаш одакле ће казна. Имали су зајебанцију у игри, уживали су, као и ми, ако ћемо право. Ми необавезно одемо у град, одемо у кафану, и онда на текму, не знамо да ли је Борац или ко већ, то је уживање.

До кад си редовно ишао?

– Реално гледано, до ’90. стварно редовно. Да баш нисам размишљао која је текма, противник, само је битно било да игра Звезда. И музика је имала улогу ту, па су се проредили одласци, среда – субота, среда – субота, недеља… свирке се поклапају и са данима кад су утакмице.

А како си поднео одлазак Милка Ђуровског?

То је брука… али боље што је отишао тамо, какав је био. Љаксе тежак који је онако сељачки тресао слине и зато је Партизан био клуб за њега као сељачки, Звезда је била господски клуб и готово, о чему причамо. Није био једини… „Фадиље, Фадиље, ми те вољемо, ко не воли Фадиља ми га кољемо“… зајебавали смо их и за онај Фљамуртари, и стално су бре имали Шиптаре у клубу, стално. Те Фадиљ, те Кујтим, много бре… И фудбал још… пре се знало какав ти је пут, ко зна да игра, у Звезду, ко игра половично добро у Партизан, остали клубови шта добију. Ко је леп, у Звезду, ко је ружан у Партизан, ћао пријатно. Само погледајте њихове играче од раније (смех).

Како памтиш најлуђе утакмице, колико је познато, у Београду је само током меча са Бајерном забележен рекордан број инфаркта?

То није нормално, тад нам се вратило за оно што су нас у Келну покрали. И Менхенгладбах пре тога, пречка, статива, ракље, иди у п… материну, неће те јебига. И онда смешни пенал, али после је зато Бари био слађи. Знао сам да ће Панчев онако да звекне иако су се други плашили, такав је био, безобразан. И шта је после тога могао, могао је само да га боли к… да игра фудбал, узео је клемпавог. Какав је био, нема компликовања.

Колико сад пратиш фудбал?

Не толико, пратим Звезду, али ми је сада привукао пажњу феномен да сви „навијају“ за стране клубове… шта мене боли к… да ли је Кристијано Роналдо звекнуо тамо неком Бетису са 30 метара? Кад ни стадион ниси видео, њега уживо, а најгора су фолирања људи како не смеју на стадион овде јер није безбедно. Али сви моји синови навијају за Звезду, и то се подразумева.

Музика, панк, фудбал, навијање, то је у оно време било уско повезано, сада тога нема толико?

То је мени криво. Па пази, „У срцу моме живиш само ти“ Бебе Селимовић, тад ми није било јасно, сад ми је ОК… навикао сам тада на енглески фудбал и оно што је мене интересовало и оно што сам слушао, било панк или нека подврста. Али после се све то слегне, неког више вуче нешто друго, не може се све свима свидети.

Било је и других који су имали ствари о Звезди, Трафиканти, Хогари…

Хогари су нам другари, захваљујући њима и дружењу је почела и цела прича, са песмом „Мрзим Хајдук и Торциду“… са два микрофона, једним распалим бубњем смо то снимили, и од тога су кренули Директори. И они су били сви другари са Севера и део једног лепог времена кад је могло да се пије пиво на стадиону, да гледаш врхунски фудбал, да буде напето…

А како је настала уопште спрдња са Хајдуком у једном делу песме?

Ја се са њима нисам уопште спрдао, гони их у п**** материну. Добро су им правили форе кад су им мењали табле и правили хаос у Сплиту, па су превртали кола. Све то што се дешавало је најављивало шта ће бити са државом, тако је било и у Љубљани, и тамо су добили к… кад су пандури покушавали да се шире према нама, па хаос на Максимиру, на ком тада ипак нисам био… али Сплићани, они су љацисе, и били су наркомани тешки. Нису знали где су, где иду, све оно што се сада може видети на Јутјубу… сељачине бре. Јесу они аутентични, то не спорим, али су били тотални сељобери.

Која ти је песма о Звезди најдража?

Иде воз, али стварно је воз био авантура, железничке станице, али сад ми је само криво што нема тога баш, овде је све краће да се оде и није „вруће“ као некада. Али и Хаварија би могла да буде означена као тотално Звездина песма, али ето тако је направљена са текстом како звучи. Нема разлога да не буде Звездина. Зна се ко је снимио и то је довољно.

А кад буду свирке, и дођу сви могући навијачи на ваш наступ на ком је незаобилазан и цигански репертоар….

Ух, било је тога обавезно, ма било је и људи чак из Београда који навијају за Хајдук. Кад је била једном свирка у Дому Омладине, запалило се 15 бакљи. Или КСТ, СКЦ, то се подразумевало… Пази, Дом омладине, култно место, КСТ, и никаква фрка не испадне. Било је и доста гробара на свиркама, и видиш их и да певају „И када играш Звездо ти“, мислим да то имам на неким снимцима (смех).

Има ли наде да млађе генерације чују Директоре?

Ма какви, а има гомила разлога због чега. Како је било тако је остало, да се не глупирамо. Треба сад да улажемо своје паре да би били неозбиљни. Треба да издвоје људи време да би свирали, али не можемо да то радимо ‘офрље’, капирамо то нешто што је било лепо док је трајало и све ново је „хлеб преко погаче“… али и даље се чујемо сви, другари смо и к’о фамилија.