Звездин мини АБА циклус је готов, шта смо до сада научили?

Црвена звезда иде на гостовање Жалгирису у мирном и позитивном расположењу након три победе из исто толико мечева у АБА лиги, а занимљиво је анализирати шта су наши момци показали у прва три меча.

Кошаркаши Црвене звезде победили су љубљанску Олимпију на првом АБА гостовању ове сезоне и на тај начин успешно заокружили циклус од три утакмице на отварању регионалне лиге, пре почетка обавеза у Евролиги, најелитнијем европском кошаркашком такмичењу. Под новим тренером, са новим играчима, Звезда је демонстрирала и позитивне и негативне ствари, које ће свакако бити тема данашње анализе.

ЗВЕЗДИН УСПЕХ ПОЧИЊАЋЕ ОД ОДБРАНЕ, У КОЈОЈ ИМА ПРОСТОРА ЗА НАПРЕДАК

Прва ствар коју кошаркашки љубитељи везују за стил игре Црвене звезде је јака тимска одбрана. Стандард који је високо постављен претходних сезона и даље живи у навијачима Звезде као стил којем нису могли да се прилагоде ни највећи европски великани који су редом падали у Арени и Пиониру. Ипак, пре поновног одмеравања снага са тим ривалима, црвено-бели су копља укрштали са абалигашким ривалима, а учинак је, можемо рећи, добар, али би могао бити доста бољи.

Пре свега, једноставним упоређивањем бројки (иако то не мора и не треба ништа да значи) са прошлом сезоном, након три меча ствари стоје овако:

–   Звезда је постигла 260, а примила 230 поена, док је прошле сезоне после три меча и исто толико победа имала кош разлику 282:199
–   У просеку постижемо 86.7 поена по мечу, а примамо 76.7

Црвена звезда до сада ни од једног ривала није примила мање од 70 поена, међутим тај параметар не мора ништа да представља. Важније од тога ће бити да видимо какву идеју је Звезда показала у игри и шта бисмо могли да очекујемо у наставку такмичења.

Свакако, што се одбране тиче за сада је најзапаженија ставка Лесорово високо искакање приликом одбране пика. Према овој одбрамбеној тактици владају подељена мишљења, с обзиром на то да на овај начин веома ризикујемо лаке поене из рекета, што се махом и догађало. Лесор је мобилан и окретан играч, али често оставља превише простора иза себе што су готово сви наши досадашњи противници умели да кажњавају.

Следећа ствар која спада у категорију „може да се побољша“ јесте одбрана противничке транзиције. Било је приметно против Олимпије у првој четвртини да се наши момци муче са транзицијом домаћих, да не могу на адекватан начин да испрате брзе нападе љубљанског тима што је резултирало озбиљнијим резултатским дефицитом. Дешавало нам се то и против Мега Бемакса, али је на крају, у оба случаја, испливао суви квалитет нашег тима, о чему ћемо писати у наставку.

Тренера Алимпијевића вероватно ће забринути и чињеница да су играчи Црвене звезде правили велики број личних грешака. Међутим, можда ни сама та чињеница не изазива пажњу колико то да смо дозволили у претходна два меча прегршт непотребних фаулова у бонусу после којих смо слали противнике на линију пенала. Млади тренер Црвене звезде је сасвим сигурно дијагностификовао овај проблем и нема сумње да ће инсистирати на већој одбрамбеној дисциплини својих пулена, што ћемо, надамо се, видети у наставку првенства.

ЗВЕЗДА ЈЕ ОСЕТНО КВАЛИТЕТНИЈА ОД ОСТАТКА ЛИГЕ, РОЧЕСТИ И ФЕЛДИН СУ ПРАВИ ЛИДЕРИ

Позитивних ствари такође има доста и то је нешто што ће радовати црвено-белу кошаркашку јавност. Звезда је ремонтовала тим, али је добила нападачки изузетно потентну екипу, са разноврсним и талентованим скорерима. Такође, добила је и играче који се апсолутно неће либити да преузму одговорност када то буде било потребно, а то ће се сасвим сигурно догађати, јер ће напоран евролигашки ритам пре или касније узети свој данак што ће резултирати падом форме. Није то ништа необично, виђали смо то и код тренера Радоњића тако да је звездашка јавност спремна на тај сценарио, а на целокупну ситуацију моћи ће да гледа са мирније тачке знајући да ће у Фелдину и Рочестију увек имати два играча који ће радо узети лопту у своје руке када се меч ломи.

Двојица поменутих играча (иако Фелдин није играо у Љубљани) показали су за кратко време, чак и поред чињенице да нису до краја усвојили замисли тренера Алимпијевића (што је и нормално јер период уигравања и даље траје), да су за АБА лигу једноставно – класа. Играчи богатог искуства просто одскачу од јадранске конкуренције и биће способни да бомбардују противничке кошеве онда када други саиграчи не буду имали права офанзивна решења. Нема сумње да ће у појединим моментима притисак бити баш на њима, али они су и доведени да тај притисак реше на адекватан начин, у складу са својом кошаркашком репутацијом.

На ову групу играча надовезују се староседеоци попут Бранка Лазића који ће ове сезоне пробити нове рекорде по броју одиграних утакмица у нашем дресу, што ће га сврстати међу најзначајније кошаркаше у историји Црвене звезде. Ту је Бјелица, ту је и Дангубић од којег поново очекујемо искорак у квалитативном смислу, јер је већ дуго у тиму, и скупио је преко потребно искуство. Миљеник навијача Перо Антић излази из сезоне у којој је освојио Евролигу и својим прекаљеним искуством ће бити од огромне помоћи и тренеру и овом новом тиму, а део свог раскошног арсенала показао је против Меге када је за кратко време убацио три тројке и одушевио халу Пионир.

На крају, младе наде попут Добрића, Лазаревића, Радичевића, Лесора и осталих имаће огроман простор за доказивање и напредак, а то је нешто што одговара и нашем тренеру – у овој екипи постоји огроман таленат и све што је даље потребно је жесток и предан рад. Кокцице се полако слажу, Звезда је прошла инцијацију у АБА лиги и сада је ред да видимо како овај тим делује на највећој европској кошаркашкој позорници.