Звездо, време је да сама узлетиш!

Мало је рећи да је ово што смо до сада гледали од кошаркашког клуба Црвена звезда турбулентна сезона. Мало је рећи да нас права узбуђења тек чекају. Ипак, шта год да се дешавало до сада, једно је сигурно – Звезда има квалитет да освоји трофеј у АБА, и судбина је само у њеним рукама.

Након репрезентативне паузе, играчи Црвене звезде вратиће се редовним обавезама у Евролиги, и АБА лиги. На оба фронта црвено-бели имају за шта да играју, јер су у трци за ТОП8 и плејоф, а наредни мечеви би могли да дају коначан одговор на то да ли ће, и са које позиције, наши кошаркаши наставити своје кључне борбе.

Финале Купа је већ архивирано, и прво изгубљено финале ове сезоне би требало да послужи нашем стручном штабу, и играчима, да анализирају шта би могло боље да се уради у наредним биткама које ће имати далеко већи улог.

Оно што је, ипак, сигурно, јесте да црвено-бели и даље имају изузетан квалитет, и могу да нападну трофеј АБА лиге, чак и без предности домаћег терена. Наравно да тај фактор никако нећемо потценити, али га не би требало ни прецењивати и помислити да је нашем тиму маневарски простор за напад трофеја знатно суженији. Звезда мора да пође од себе, мора да коригује доста ствари у игри, и да сама себи да прилику да буде најбоља, када то највише буде било потребно.

У наредним редовима читаћете наш осврт, и наше предлоге како да доведемо ствари у ред на терену.

ВРЕМЕ ЈЕ ЗА „СМОЛ-БОЛ“

Финале Купа је кренуло да иде на нашу воденицу оног момента када је Драган Шакота кренуо да форсира „смол-бол“ петорку са Дејаном Давидовцем на позицији четири. Правили смо серију, тренер Партизана није имао адекватан одговор, и мада смо били у константном заостатку читавог меча, успели смо да пронађемо добитну комбинацију која је прво истопила предност ривала, а онда довела нас у вођство. Звездини проблеми леже, пре свега, у нападу, и недостатку ширине у нападу, тако да „смол-бол“ петорка представља решење за нешто што нас већ дуго мучи. Све је мање времена за нешто потпуно ново, тако да се треба окренути стварима које су проверено радиле, макар и у мањим сегментима утакмица.

Звездина снага лежи у одличној одбрани, где имамо изражено квалитетне дефанзивце и на бековским, и на високим позицијама. Лоренцо Браун је био у стању да уштопује Корија Волдена у финалу Купа (иако је Волден генерално био у сасвим солидној форми у том периоду), Џенкинс је већ годинама елитни дефанзивац и за евролигашки нвио, а на високим позицијама од круцијалног значаја јесте рехабилитација Гиста. Управо последња четвртина финала Купа може послужити као путоказ – Гист да закључа рекет, Лоренцо и Џенкинс да предводе бековску одбрану. Звезда има изванредне капацитете да парира било ком ривалу у плејофу у том сегменту, и то мора да искористи.

ОЖИВЕТИ ИГРУ „2 НА 2“ ГИСТА И БРАУНА

Многи навијачи Црвене звезде у чуду су гледали утакмице у којима је Џејмс Гист потпуно погрешно коришћен у нападу. Играч који је један од најдоминантнијих и најбољих центара Евролиге у претходној декади у нашем дресу бивао је коришћен на четворци, сам себи креирао шут, лимитирао се у нападу и генерално остављао утисак промашене инвестиције. Са Гистом на четири не постоји ширина у нападу, бекови далеко теже пробијају, и финиширање се своди на једино могуће решење – тежак шут, који је притом лоше искреиран. Играч који „живи“ од пика, у нашем дресу радио је оно што је последњи пут радио на самом почетку своје каријере, када можда и јесте био четворка. Данас, Гист у нашем дресу, у нападу, може бити употребљив само уколико игра пик енд рол са неким од саиграча. У тренутном ростеру Звезде, то најбоље, да не кажемо једино, ради Лоренцо Браун. То аутоматски значи да је апсолутни императив да стручни штаб Црвене звезде успостави 2 на 2 игру у којој ће Браун и Гист из пика тражити решења, и кош противника.

То нас доводи и до новог закључка – Гист не би требало више ништа да тражи на позицији четири. Просто, он данас не игра тако, нема начина да себи креира шут, са дистанце је генерално непоуздан и колико Шакота жели са њим да добије у одбрани, дупло више ће изгубити у нападу.

СМАЊИТИ УЛОГУ МАЈКЛА ОЏА

Мајкл Оџо је несумњиво играч изванредног потенцијала, и нереалних физичких предиспозиција, али ове сезоне је једно од највећих разочарења. Чудна, неартикулисана кретња, немогућност контроле лопте, слабост у одбрани, ствари су које су код нашег доброћудног центра постале, нажалост, хроничне. Позиција пет је од потенцијалне водеће снаге постала велики проблем, који је делимично адресиран довођењем Штимца, на којем се све више и више осећа умор. Ипак, за капиталне мечеве у сезони ротација ће морати да се скрати, и за Звезду би било најбоље да петицу покривају само Гист и Штимац. Колико год били исцрпљени од тешке сезоне, то су играчи који су преискусни у игрању важних мечева, и сасвим сигурно ће пронаћи мотив да издрже до самог краја. Знамо да звучи сурово, али са чисто играчке стране Звезда себи не може више да дозволи „жуте минуте“ горостаса из Нигерије, те је смањење његове улоге неопходно нашем тиму.

ПАНТЕР ЈЕ ДОБАР, АЛИ ПИТАЊЕ И КОЛИКО ПОУЗДАН КАДА БУДЕ БИЛО НАЈВАЖНИЈЕ

Кевин Пантер је, без икакве дилеме, донео нове моменте у напад Црвене звезде, сам преузимао одговорност и од изгубљених мечева доводио црвено-беле до тријумфа. Памтиће се његове чувене „клач“ тројке, од којих прва на памет пада она против Асвела. Међутим, колико год Пантер имао самопоуздања, не можемо, а да не приметимо, да често има погрешну селекцију шута у кључним тренуцима. Ривали ће знати да је он један од ретких који ће сам себи креирати, знаће да морају да се фокусирају на њега, а он ће, како то често бива, више форсирати тежак шут него што ће покушати да се избави из тешке ситуације пасом ка саиграчу. Глад за кошем је генерално позитивна особина, Звезди свакако треба играч који се не плаши да опали у било ком тренутку, али са чисто кошаркашке стране, велико је питање колико можемо веровати Пантеровој селекцији шута на крају меча. С тим у вези, мораћемо да пронађемо алтернативна решења, која корелирају са сегментом изнад овог, који помиње Гиста и Брауна.

ЛУКАС, ШТИМАЦ, КУРИЏА…

Калин Лукас и даље чека на свој деби у црвено-белом дресу, и тренутно није сасвим јасно када би то могло да се догоди. Под претпоставком да он може бити спреман за плејоф АБА лиге, Звезди ће бити потребно његових 15-ак минута на терену, јер сем Брауна, више немамо правих организатора игре. Добро ће доћи и његова могућност креирања шутева за себе, што ће, надамо се, пружити још једну димензију у нападу.

Са друге стране, већ смо имали прилике да упознамо квалитете и Штимца и ЈагодићКуриџе. Утисак је да обојица могу више, и да ће морати више. Штимац је играч који је већ загазио у позне кошаркашке године, и овај ритам утакмица дефинитивно на њега оставља траг. Штимац је ултра борбен играч, енергијом уме да надомести генерално слабу одбрану од пика, тако да ће бити јако, јако важно да он буде што спремнији и свежији могући за април. Са Марком Јагодић-Куриџом Црвена звезда има другу врсту проблема – играч активан на скоку и одбрани, али са јако мало самопоуздања у нападу. Куриџа као да је престао да гледа кош, не одлучује се за шут, уме добро да проследи лопту, али то нама у овом моменту није довољно. Битно нам је да успоставимо ширину на четворци, и битно је да Куриџа нађе нови извор самопоуздања, јер ће свакако имати своју ролу, и свој простор, у срцу борбе за трофеј.

На крају, сумирајући све ове утиске, генерални закуљчак је да судбина игре Црвене звезде зависи само и искључиво од нас самих, и то је позитивна вест. Сами себе можемо да ставимо у позицију да тријумфујемо, и уз подршку публике надамо се да ћемо то и урадити.