Звездо, знаш ти како се играју ове утакмице!

Црвена звезда састаје се данас с екипом ЦСКА у првом мечу 1/16 финала Лига Европе. Утакмица је на програму од 18 часова.
Црвено – бели су последњи пут наступали у Европи након зимских припрема давне 1992. године. Имала је прилику Црвена звезда те сезоне за ново европско финале и одлазак на Вембли, али ју је на том путу зауставила италијанска Сампдорија, па је сан о одбрани трофеја из Барија остао недосањан.

Након тога било је великих утакмица. Кајзерслаутерн, Барселона, Динамо Кијев, Милан, Бајерн, Рома… Гостовали су великани на „Маракани“ и Звезда је играла антологијске мечева, али ниједан није дошао у овако касној фази европског такмичења.

За клуб из Љутице Богдана, европско пролеће није новост или изолован случај. Црвена звезда је 16 пута наступала на међународној сцени након јануара, више него поједини клубови из региона заједно. Што довољно говори о величини нашег клуба и да се гигант са „Маракане“ вратио у друштво којем одавно припада.

Многи ће рећи да је Звезда победила када је требало, у дуелима са Краснодаром и Келном, те да јој дуели с Московљанима представљају „личну“ сатисфакцију и један вид награде за до сада учињено. То би можда био случај код других, али не и за овај тим, пошто није у ДНК коду овог клуба. Црвена звезда не зна да се задовољава мањим стварима и увек „пуца“ на високо. Зна то и Владан Милојевић, који је од малих ногу део Црвене звезде. Прво као играч, потом као тренер у омладинској школи. Данас је дочекао да је предводи са клупе сениорског тима, исписујући нове странице Звездине историје.

О играчима и саставима оба тима, нашироко је писано претходних дана. Све приче о тактици тимова и потенцијалним формацијама, пашће у воду када пољски судија да знак за почетак меча. Након тога, остаје само 11 храбрих момака у црвено – белом, који ће уз хук пуне „Маракане“, покушати да понове оно што су многе генерације радиле пре њих.