Британски фестивал: Црвена звезда је први инострани клуб на Олд Трафорду!

Пре скоро седам деценија, маја 1951. године, Црвена звезда први пут у својој историји прелази Ламанш, где је одмерила снаге са енглеским клубовима Престоном, Манчестер Јунајтедом и Сандерлендом. Било је то на Британском фестивалу, а поред Звезде учесници су били још Партизан и Динамо. То је био својеврсни парадокс: Хладни рат између два блока увелико траје, а клубови из једне комунистичке земље учествују на турниру који се организује на тлу Велике Британије где се такмиче са западноевропским клубовима.

,,Фестивал Британија“ приређен је у више градова Уједињеног краљевства поводом 100 година од ,,Велике изложбе индустријских достигнућа свих народа“ и трајао је од маја до септембра 1951. године. Био је замишљен као аутобиографија Велике Британије с циљем да се, после великих ратних разарања и година оскудице, поврати понос нацији. Широм земље приређени су сајмови, изложбе, приредбе које су требале да испричају причу о достигнућима Велике Британије у науци, технологији, уметности и индустрији. ,,Дух фестивала треба да покрене све писце ове велике аутобиографије да у овој свечаној години и своје традиционалне догађаје организују боље него икада. Све да се претвори у једно велико такмичење, у коме ће сви добити велики, сјајни трофеј – признање осталог света стваралаштву британског генија“, писао је Мирослав Радоичић, први дописник ,,Политике“ из Лондона и Њујорка, голман предратног сарајевског клуба Славије и господин који је први објавио омалдинцима УСАОС-а да се оснива ново фискултурно друштво Црвена звезда. Био је једно време и члан шаковске секције Црвене звезде (играо је против Бобија Фишера 1963. године), у свечаној ложи Вимблдона имао је столицу са својим именом и умало да у историји остане уписан као посредник у ангажовању првог страног тренера у енглеском фудбалу – Миљана Миљанића!

Наравно, како Енглези сматрају да је баш њихова земља колевка фудбала, овај Фестивал није могао да прође без фудбалског турнира који је трајао од  7. до 16. маја 1951. године. ,,Горди Албион“ морао је да докаже своју надмоћ у овом спорту, посебно после фијаска на првом послератном Светском првенству у Бразилу претходне године, где су успели да изгубе од аматера САД-а. Да им та 1950. година буде за заборав побринула се и репрезентација Југославије, која је 22. новембра играла нерешено са њима на Хајберију. То је било први пут за 30 година да Енглеска није успела да победи на свом терену. ,,Фестивал Британије“ је тако постао искупљење Енглеза пред њиховом публиком.

Дакле, због блоковске поделе света, али и сјајног утиска који је национални тим Југославије оставио на Мундијалу и на Хајберију, од клубова са Истока позвани су само југословенски клубови – Црвена звезда, Партизан и Динамо.

Звезда је своју прву утакмицу одиграла 9. маја 1951. године против Престон Норт Енда, клуба који је био један од првих чланова прве лиге када је основана (и то баш у Престону) и првих година били су непобедиви. У тренутку сусрета са Звездом налазили су се на челу Друге енглеске лиге (пет бодова више од другопласираног Манчестер Ситија), и забележили су 25 победа, од којих 10 на гостовању. ,,Утакмица у Престону може бити фудбалски догађај године, јер је овај стари тим са севера недавно поставио рекорд од 14 узастопних победа“, најавио је за ,,Наш спорт“ Џон Робертсон, спортски уредник ,,Сандеј диспеча“ и ,,Спортинг рекорда“. Међутим, од очекиваног спетакла на стадиону Дипдејл није било ништа, јер је Црвена звезда пред 18.000 гледалаца показала једно од својих слабијих игара.

Тим Престона изгледао је овако: Гуч, Канингам, Скот, Докерти, Марстон, Форбс, Андерс, Хортон, Вејмен, Бити, Морисон

Црвена звезда играла је у овом саставу: Ловрић, Станковић, Тадић, Палфи, Дискић, Ђајић, Огњанов, Митић, Језеркић, Живановић, Михајловић

Престон је играо без свог најбољег играча Тома Финија, иако у Танјуговом извештају пише да је управо он био стрелац првог гола за Престон. Међутим, Фини је на овом Фестивалу играо за репрезентацију Енглеске, тако је остало непознато ко је стрелац првог поготка. Знамо да је пао у 14. минуту првог полувремена грешком голмана Ловрића. Свој други гол Престон је постигао у 75. минуту, а звездин голман је опет лоше реаговао.

Цео наш тим једноставно није функционисао добро, али највише је подбацила навала која није реализовала неколико веома повољних шанси. Скоро целу утакмицу звездини играчи су играли лежерно, тек при крају су се тргли и покушали да извуку бар нерешен резултат. Али, било је касно. Успели смо само да смањимо резултат поготком Огњанова у 79. минуту. Исти играч је два минута пре краја утакмице постигао изједначујући гол, али га судија Гибсон није признао на изненађење навијача, који су овај гол поздравили аплаузом. Било како било, наш тим је разочарао бледом и безсадржајном игром.

Међутим, три дана касније Црвена звезда је одушевила све. Београдски црвено-бели играли су против Манчестер Јунајтеда и били су први страни тим који је играо на чувеном Олд Трафорду. О овом мечу се и највише говорило, пошто се радило о једном од најбољих енглеских клубова, који су у послератним првенствима били чак 4 пута вицешампиони Енглеске. Тренер им је био славни Мат Безби, први послератни тренер Манчестера и извео је следећи састав: Ален, Мек Налти,  Редмен, Кокбурн, Чилтон, Мек Глен, Мек Шејн, Пирсон, Астон, Бирч, Раули.

Звезду је с клупе предводио Љубиша Брочић и за меч против Манчестера одредио је ове играче: Ловрић, Станковић, Тадић, Палфи, Дискић, Ђајић, Огњанов, Митић, Живановић, Златковић, Михајловић.

Олд Трафорд је био препун, 42.000 гледалаца је одушевљено посматрала утакмицу која је била пуна драматичних момената пред головима оба тима. Звезда је одмах кренула силовито и већ у 4. минуту повела голом Првослава Михајловића, који је за наш клуб играо као гост из Партизана. ,,Била је то једна од оних игара Црвене звезде која одушевљава“, писали су извештачи, а Манчестер може да се захвали само судији што је напустио терен непобеђен. Седам минута пре краја изједначили су из непостојећег пенала.

,,Центарфор енглеског тима Астон шутирао је из казненог простора и на њега је потрчао Дискић. Оба играча трчала су корак-два упоредо када је судија одједанпут оштро засвирао и показао на белу тачку.“, писао је ,,Наш спорт“. Једанаестерац је извео Раули, који је шутирао оштро и по средини гола. Ако је веровати извештају Танјуга, Ловрић би вероватно одбранио пенал да је остао на месту, уместо што је потрчао пре извођења у жељи да превари Раулија. У тиму Црвене звезде најбољи су били бекови Станковић и Тадић, у халфлинији се истакао Ђајић који је у најкритичнијим моментима успео да смири игру, док је Палфи у потпуности подбацио. У навали се истакао Живановић успешним дељењем лопти, док је Митић обавио главни део посла, помажући одбрани. У тиму Манчестера најбољи су били халф Кокбурн, полутка Пирсон, центархалф Чилтон и лево крило Раули. Најслабија карика био је судија који је често грешио у офсајдима и фауловима, најчешће на штету гостију.

Британска штампа одала је признање звездиним играчима на њиховој одличној игри. Црвена звезда је запрепастила Манчестер, пише лондонски ,,Сандеј кроникл“, док ,,Пипл“ сматра да им је наш клуб ,,дао лекцију у вештини игре“. А колико је Звезда била надмоћна најбоље илуструје извештај из ,,Сандеј диспеча“: ,,Пет играча из тима Црвене звезде играло је прошлог новембра против Енглеске у Хајберију. Али би после јучерашње утакмице неко могао помислити да су Југословени тада погрешили што нису поставили цео тим који је играо у Олд Трафорду. Звезда је пружила чаробан футбал какав смо ретко могли видети и у оно време када је Манчестер јунајтед, пре четири године, освојио куп и био на свом врхунцу. Ни у чему се Звездин тим не би могао критиковати. Били су као прецизна машина и домаћин је често играо подређену улогу“.

Капитени Звезде и Сандерленда: Митић и Вотсон

Последњу утакмицу смо одиграли 14. маја на Рокер парку против Сандерленда, клуба који је до тада био првак 6 пута и једини који су били стално у првој лиги, мада нису ушли у њу у првој години њеног оснивања.

Сандерленд је играо у овом саставу: Мапсон, Хедли, Хуџел, Меклејн, Хол, Рајт, Бингам, Броадис, Дејвис, Шеклтон, Вотсон

Играчи Звезде који су изашли на мегдан Сандерленду били су: Ловрић, Станковић, Тадић, Палфи, Дискић, Ђајић, Огњанов, Митић, Живанонић, Златковић, Михајловић

После сјајне игре против Манчестера, очекивало се да ће Звезда још једном пружити одличну партију и можда чак забележити своју прву победу на турниру. Али, Сандерленд је играо најбоље од свих тимова са којима је Звезда одиграла утакмицу. Изгубили смо 1:0. Највише је подбацила одбрана Звезде, од које се највише очекивало. Домаћи тим је нападао врло брзо, служећи се дугим лоптама, а највећа опасност по звездин гол долазила је са леве стране, од Вотсона који је пружио одличну партију на овој утакмици.

Ловрић брани испред Дејвиса

У Танјуговом извештају, који је пренела ,,Политика“, писало је:

,,Да су навални играчи Црвене звезде били одлучнији пред голом, београђани не би изашли подређени са терена, поготово зато што је Звезда у другом полувремену имала игру у својим рукама и била надмоћнија. Однос корнера 8:1 у корист Звезде најбоље говори да је београдски тим имао много прилика да окрене игру у своју корист. Међутим, многе добре шансе су пропуштене. Сандерленд је, напротив, био врло опасан пред голом и зато је Ловрић примао више лопти него домаћи голман.“

Једини гол постигао је Броадис у 32. минуту и тако обрадовао 24.196 навијача, колико их је било на стадиону и посматрало овај меч. Дискић и Ловрић били су најбољи у одбрани, затим Златковић и донекле Михајловић. Халфови су играли слабо, а и бекови нису били на задовољавајућем нивоу.

Црвена звезда и Сандерленд потписују уговор о пријатељству

Фестивал се завршио и више се никад није организовао, иако је планирано да буде редован. Доласком Винстона Черчила поново на власт, већина објеката створених за овај фестивал убрзо је уништено из идеолошких разлога. Мада, Краљевска фестивалска дворана је преживела, као и такмичење за Мис света (у то време названо Фестивалско такмичење девојака у купаћим костимима). Тад и никад више на Острво је дошло неколико десетина фудбалских клубова са Континента да би играли са Енглезима, који су у 129 утакмица изгубили само 19 пута. Од три југословенска тима, Партизан је био најуспешнији (2 победе и 1 пораз), следио га је Динамо (1 победа, 2 пораза), док је Црвена звезда имала два пораза и један нерешен резултат. После Велике Британије, наш клуб је кренуо на нову турнеју, овог пута по Белгији и Француској, где је играла против Бремена, Аустрије и париског Расинга. Биланс ни овде није био нарочито повољан – у Белгији је претрпела неочекивани пораз од ,,непознатог клуба“ Бремена и играла нерешено против Аустрије, док је у Француској победила париски Расинг.

Ако ништа друго, та победа донела је нашим играчима титулу ,,европских бразилаца“ од стране париских листова.