Дерби као наплата погрешне спортске политике

Највећи меч српског фудбала поново је разочарао, и коначно оголио низ великих грешака које је спортски сектор континуирано правио од оне чудесне победе над Ливерпулом…

Сусрет број 162 вечитих београдских ривала, Црвене звезде и Партизана, окончан је без голова. Мада Звезди то далеко више одговара са резултатског аспекта, и потпуно је фрапантно да тим који заостаје 11 бодова на табели, а то је Партизан, добија жути картон због одуговлачења, остаје горак укус због тога што је победа у дербију поново изостала, и што смо продубили генерално слаб резултатски низ у највећем мечу српског фудбала.

На последњих 15 сусрета са Партизаном имамо мизерне три победе (уз четири пораза, и остатак нерешених). Од тих 15 утакмица, девет смо играли као домаћини, а то је некада значило да вечити ривал и пре почетка дуела зна шта га чека – само пораз. Не улазећи у даљу генезу Звездине огромне кризе резултата у дербијима, можемо само да констатујемо да све ово није ни близу нивоа некадашњег првака света, а сада све редовнијег учесника европских такмичења.

Од недостатка резултатске супериориности у дербију (која нас прати од нашег оснивања), ипак, далеко више боли огољена истина о нашем играчком кадру, који за било какве озбиљне домете на лето захтева жесток ремонт. Дерби, колико год да демонстрира декадентан фудбал, задржао је статус највеће утакмице, и ретке прилике у домаћој лиги да играчи играју виши, и интензивнији ниво фудбала. Том задатку јуче је у нашем дресу одговорио мали број играча, пре свих Гаврић и Николић.

МИНУЛО ЛЕТО НЕКА БУДЕ УПИСАНО ЦРВЕНИМ СЛОВИМА У ЗВЕЗДИНЕ КЊИГЕ

Агресивно и амбициозно је Црвена звезда ушла у летњи прелазни рок 2019. године у жељи да понови историјски успех звани пласман у Лигу Шампиона. Редом су стизала скупа појачања, хвалили су се из клуба историјским капацитетом инвестирања у играчки кадар, да бисмо дочекали да апсолутно нико од плејаде промашених појачања као што су Жандер, Кањас, Гарсија, Ван ла Пара, Томане не буде ни у протоколу за утакмицу. Већ дуго челници нашег вољеног клуба сматрају да се прича завршава констатацијом да смо се пласирали у Лигу Шампиона, те да је то за сиромашан клуб попут Звезде, која живи само од продаје играча, вансеријски успех. Спочитава се навијачима доза дрскости којом сматрају да треба критиковати тим који је на прагу да веже још једну титулу првака, прилично убељдиво, истовремено игноришући да колико је добро да инвестирамо много новца у скупа појачања, толико је и ризично, нарочито када дођемо у тренутну ситуацију у којој се Звезда налази. Нема прецизније констатације од оне да су црвено-бели прошло лето историјски промашили са страним појачањима.

Какав год да је процес селекције играча минулог лета био, мора бити уписан црвеним словима у све релевантне књиге на Маракани, као подсетник да се таква пракса више никада не понови. Здравим разумом је јако тешко објаснити ко је, и како, селектирао играче од којих ниједан није у стању ни да седне на клупу за вечити дерби. То, такође, ствара и додатни баласт, јер неиграњем ти фудбалери не могу ни да одрже тренутну цену, а камоли да кроз продају врате уложено у њих (обештећење, плата, бонус за потпис уговора, бонус за пласман у Лигу Шампиона, бонус за евентуалну титулу првака Србије и Куп Србије).

Уместо тога, као пре само неколико година, Црвена зведа се окреће опробаном плану када ситуација престане да буде ружичаста – форсирању младих играча, који једини имају потенцијал за продају.

БОЛАН ПАД ДОМАЋИХ ПРОТАГОНИСТА ЗВЕЗДИНОГ УСПЕХА

Није тајна да је фудбалско тржиште профилисано на неповољан начин по Звезду, тако да је све мањи скуп домаћих играча који су истовремено:

  • достпуни
  • довољно млади да могу да се продају у скоријој будућности
  • довољно квалитетни да могу бити носиоци

Бивала је Звезда креативна (случај Дегенек), успевала је да привуче ка себи играче које је и раније желела, али је изгубила битку са клубовима из Европе (Милуновић, Иванић…), доводила је све што је сматрала да ваља из домаће лиге (Јованчић, Вулић, Вукановић, Гобељић…), и тај коктел појачања је у почетку сасвим солидно функционисао.

Нажалост, већ више од годину и по дана, сведочимо невероватном тренду пада у квалитету и наступима већине поменутих фудбалера. Најупечатљивији, и најболнији пад у игри види се на примерима Милуновића и Јованчића, који су синоћ подбацили и кандидовали своје играчке позиције као оне које је прво потребно решити у наступајућем летњем прелазном року. Све што је Партизан створио јуче у првом делу игре, створио је преко кардиналних киксева поменута два фудбалера, која у својим ногама већ имају низ далеко тежих и интензивнијих утакмица него што је тренутни квалитет вечитог дербија. И сам дерби су већ довољно пута играли да знају да се изборе са атмосфером и очекивањима јавности и публике. Пад у игри Јованчића посебно тешко пада после чињенице да је он био један од играча који су славодобитном најавом управе продужили верност клубу, по значајно појачаним финансијским условима којима ће било који клуб у Европи тешко желети да парира.

Звезди су домаћи играчи кичма тима, али са све мањим резервоаром расположивих српских фудбалера маргина за овако драматичан пад квалитета постојећих играча постаје све мања. Не очекујемо ми, наравно, да сви играчи константно буду на нивоу достојном Лиге Европе и Лиге Шампиона. Свесни смо да је пад у форми најнормалнија појава у фудбалу, и да се дешава свугде у свету. Ипак, ово што се дешава са Милуновићем и Јованчићем типична је неспособност Црвене звезде да поврати стари сјај играча за које поуздано знамо да могу више.

ЗА ЕВРОПУ НАМ ТРЕБА БАРЕМ ШЕСТ ИГРАЧА, ГРАДИТИ ОКО НИКОЛИЋА И ГАВРИЋА

Истицање негативе, без нуђења конкретних решења, неће помоћи Црвеној звезди да настави са остваривањем својих амбиција. Реално гледано, нашем тиму (из разних разлога) у овом тренутку, за борбу за Лигу Европе фали минмум шест појачања, и то на следећим позицијама:

  • нападач (двојица)
  • штопер (двојица)
  • десно крило
  • везњак

Позицију везњака бисмо можда могли да решимо са Саногом, али због његове тренутне повреде остаје апсолутно нејасно да ли ћемо, и када, имати прилике да га видимо у нашем дресу. Позиција нападача је критична, што смо видели синоћ већ у 32. минуту када је Ричмонд Боаћи поново доживео повреду која ће га удаљити од терена макар на неколико недеља. Сам тренер Станковић је истакао да Павков није способан да игра озбиљнији пресинг, те да се из тактичких разлога одлучио за Вукановића (који јесте раније играо шпица, али тренутно томе не може претерано квалитетно да одговори). Томане је фактички отписан (иако би услед новонастале ситуације могао добити нову прилику), што нас доводи до јасног закључка да су нам овде потребна два играча – један предатор у нападу, и једна поузданија замена.

Под реалном претпоставком да ће Звезда на лето желети да уновчи Дегенека, који је један од ретких играча Црвене звезде који има неку тржишну вредност, нашем тиму ће бити потребна два стартна штопера за квалификације. Овде, такође, не смемо да оманемо, јер су потенцијалне грешке штопера (као синоћ Милуновићеве), нешто што ће се највише видети, и највише ће нас коштати.

Ел Фарду Бен је на прагу новог уговора са Црвеном звездом, али судећи по јучерашњем мечу, он не може да одговори на месту десног крила онако како је Звезди потребно да би нападала по тој страни. Видели смо и синоћ јасну тежњу да наши напади теку по левој страни, где доминира технички поткованији Гаврић, насупрот десној страни на којој ни Гобељић, ни Бен, не могу себи адекватно да креирају без помоћи везног реда, која је изостала. Бен више игра ка средини, него на крилу, чиме ствара гужву и понекад смета Вељку Николићу и нападачима, тако да ће бити јако занимљиво видети шта Звезда планира за њега. Нашем тиму треба брже, и продорније крило, које ће балансирати напад у односу на леву страну, где Гаврић уме и може да игра 1 на 1, и сам дође у ситуацију да центрира или шутне.

На крају, за Звезду је важно да је коначно успела да испрофилише два бисера око којих ваља градити игру – то су Николић и Гаврић, и они ни по коју цену не смеју бити продати ове године. Сасвим довољно времена има за њих да израсту у праве носиоце, те да их Звезда некада у будућности прода за озбиљан новац.