• Welcome to РСБ Форум / RSB Forum. Please login or sign up.

Друштвене мреже

Започео северна страна, Дец 25, 2019, 20:08 поподне

« претходна тема - следећа тема »

Косингас

Ма јок брате, не мислим уопште на Богосављевића...знам ко је он.

Причамо о свештенику који је у СПЦ, погледај снимак код Тегелтије на инстаграму
"Све што видим и чујем около, толико је ужасно, страшно и кошмарно, да бих пао у потпуни очај, ако не бих веровао, знао и видео да последња реч припада Богу."
Старац Пајсије Светогорац

Sektor


Pop Dragan


NNLice

Вероватно једини свештеник који навија за Партизан.

Sektor


rajko.c

Jes' lud k'o struja, ali niko mu još nije dao bolji nadimak od Žeksa Pantića.
На Форуму од 2008.


Pop Dragan

Hvala puno,video sam i sve mi je jasno,svestenik Rad.... iz Pozarevca,ne treba ni siriti takve bolesne stvari.Njima nije bitan danasnji dan,svetinja Vidovdana,nego da se pohvale kako je neki svestenik pevao protiv Zvezde.To nam svima govori ko su i sta su.Ako im je ovo primer i za pohvalu onda tesko njima.

Korto Malteze

Kukaju grobari 'aparthejd' , a zaboravili su kada nam je Uvalin bio trener, da nismo imali ni za deterdzent, pa su igraci sami skupljali kintu... A u Zagrebu smo trazili od domacina bandazere pod izgovorom da su nam ostali u Beogradu... 
Oni nikada nisu bili u bas tolikoj buli!

северна страна

Цитат: Korto Malteze  Јун 30, 2020, 21:31 поподнеKukaju grobari 'aparthejd' , a zaboravili su kada nam je Uvalin bio trener, da nismo imali ni za deterdzent, pa su igraci sami skupljali kintu... A u Zagrebu smo trazili od domacina bandazere pod izgovorom da su nam ostali u Beogradu... 
Oni nikada nisu bili u bas tolikoj buli!
?igshid=taw3vfg1rmz7

Korto Malteze

Цитат: северна страна  Јун 30, 2020, 22:16 поподне
?igshid=taw3vfg1rmz7

Dobro je sto postoji ta ' tabela' zbog mladjih ljudi, i onih neobavestenih...

Ali meni ne treba-mnogo gore je ono cega se secam u vezi naseg kluba, ono je stvarno bio aparthejd-otimanje igraca, onaj dripac koji nam skida table sa Kalisa, to za deterdzent i bandaze... Pa oni nisu osetili ni 5% takvih udaraca...

Nervira me sto im ljudi koji ne prate sport veruju-zato je ok imati takvu ' tabelu' , ali treba pricati i o toj pljacki Zvezde! 

Pa koliko nas je vlast pokrala posle Barija-gde je kinta od tadasnjih transfera!? 

Нешо

Sve to jeste samo što današnji tekst na Espreso sajtu i ne znam gdje još (koji se šeruju na tviteru) imaju najmanje 50 puta veći odjek nego sve što radi RSB (jer je navijački portal) i bilo kakva, bilo čija konferencija za štampu (ko ono kad je država rekla koliko kome daje pa groboši, naravno, rekli -laže Vučić).

Ne znam je li moguće da naši u klubovima to ne znaju ili ne smiju da primjene u praksi...

северна страна

Цитат: Нешо  Јун 30, 2020, 22:43 поподнеSve to jeste samo što današnji tekst na Espreso sajtu i ne znam gdje još (koji se šeruju na tviteru) imaju najmanje 50 puta veći odjek nego sve što radi RSB (jer je navijački portal) i bilo kakva, bilo čija konferencija za štampu (ko ono kad je država rekla koliko kome daje pa groboši, naravno, rekli -laže Vučić).

Ne znam je li moguće da naši u klubovima to ne znaju ili ne smiju da primjene u praksi...
Па нисам баш сигуран. Изненадио би се колику читаност има РСБ. Не верујем да један еспресо има тако нешто. Многи људи не знајју ни који је то портал. О бројкама на друштвеним мрежама да не причам, смешно је поредити.

Шапчанин

Цитат: северна страна  Јун 30, 2020, 22:47 поподнеПа нисам баш сигуран. Изненадио би се колику читаност има РСБ. Не верујем да један еспресо има тако нешто. Многи људи не знајју ни који је то портал. О бројкама на друштвеним мрежама да не причам, смешно је поредити.
Људи често нису свесни ни која је продорност РСБ-а. Било да је то портал или су друштвене мреже које у данашње време све више добијају на важности.

Излишно је говорити дасе новинари често информишу на РСБ-у, али оно што је мени било интересантније у пар ситуација је да новинари између себе наводе нас као извор одређених информација и покушавају у међусобној расправи да поентирају тако што кажу да је то РСБ објавио. Било је у тим тренуцима јако занимљиво стајати по страни и слушати разговор.

Нешо

Drugari, ja sam na RSB više od 10 godina. Vjerujte da znam o čemu pričam, što pritom nije nikakva negativna kritika. Prosto, navijački portal kakav mi jesmo, u pojedinim segmentima ne može da se mjeri sa novinama ili ozbiljnim sajtovima.

Zašto? Zato što te novine i sajtovi nastupaju sa pozicije neutralnosti a RSB kao takav kod ogromne većine ljudi ne može biti prihvaćen, po prirodi stvari.
Druga je stvar imati ekskluzivne informacije i analize, to ok.

Takođe, jedan ogroman broj ljudi koji su takođe javno mnjenje, mahom srednjih i starijih godina, nema pojma ni da postoji ovakav portal ali zato svaki dan čita sva štampana dnevna izdanja u kafiću, kafani.

Drugim riječima, najjednostavnije: kada npr u Novostima, Blicu, Kuriru izađe da je budžet KKCZ u basketu 4,5-5 puta veći od KKP, 90% ljudi to usvaja kao takvo. Kada na istu temu nešto napiše RSB to se mnogo manje vidi i a ljudi to poistovjećuju sa navijačkim stavom koji, samim tim nije objektivan.


vinicius

Јул 01, 2020, 16:18 поподне #54 Last Edit: Јул 01, 2020, 16:31 поподне by vinicius
Skoro sam na nekom drugom forumu iznosio argumentaciju oko tih njihovih kradja i otimacina pa cu samo da prekopiram to, jer sam siguran da ima ovde mnogo mladjarije koja ne zna bas tacno kako je bilo>
(ako moze svi ovi postovi da se spoje u jedan bilo bi odlicno)...

ПРАВНА ПРИРОДА УГОВОРА У СПОРТУ - СТУДИЈА СЛУЧАЈА∗

1. УВОД


Fiat iustitia pereat mundus, сентенца је римског права, али до данас и тежња и идеал не само људи који се баве правом, већ и свих оних који су склони истини и који придржавање правних норми не схватају као обавезу, већ као нешто много више од обавезе, као морални узор и као bona fides. Pacta sunt servanda је и у правном и у логичком смислу последица, али и потврда једног таквог схватања.
У данашње време закључење уговора је не само потреба, већ и неминовност којој правни субјекти услед потреба брзог и ефикасног правног промета у већини случајева прилазе као и другим пословима које свакодневно предузимају, не придајући им, а углавном и не схватајући, њихов правни значај и правна дејства. Брзина којом се развија модерно друштво не може чекати на спорост која карактерише формализам и свечаност који су некада у великој мери карактерисали склапање уговора. У том смислу данас је у односу на укупни број правних послова сразмерно мали број оних који привлаче пажњу стручне јавности, а нарочито оне шире, која се не бави правом. Међу такве свакако спадају уговори у области спорта, које медијски интересантним не чини само атрактивност спортских активности, већ и
чињеница да су услед све веће професионализације, али и комерцијализације спорта неретко обавијени велом тајне. Додатну тешкоћу у њиховоj правној квалификацији представља и недостатак Закона о спорту који Република Србија тек треба да донесе, те последица тога да се на ову област, иако она представља специфичну и засебну област у уговорном праву, још увек примењују у потпуности Закон о облигационим односима и Закон о раду. Имајући све то у виду, чини се да је одговорност правника приликом оцене правног домашаја уговора у спорту још већа и значајнија. Прелазак Луке Богдановића из КК Црвена Звезда у КК Партизан је изазвао нарочито интересовање, многе полемике и изношење често контрадикторних аргумената у кошаркашкој, али и у правној јавности. Са спортског аспекта, ситуација је специфична јер је реч о једном од најталентованијих младих кошаркаша у Европи који је прешао у клуб највећег спортског ривала клуба за који је до тада наступао. Са правног аспекта, случај је занимљив, али и сложен због недостатка Закона о спорту, те неопходности примене и тумачења Закона о облигационим односима и Статута Кошаркашког савеза Србије, односно Регистрационог правилника Кошаркашког савеза Србије као меродавних општих правних прописа у овој области. Жеља аутора је да, руководећи се идејом Pacta sunt servanda, покуша да изнесе објективну правну анализу
овог случаја, имајући у виду Аристотелову опаску ,,Драг ми је Платон, али ми је истина дража" или, језиком права речено, Fiat iustitia pereat mundus!

2. ЧИЊЕНИЦЕ

Лука Богдановић рођен је 11. 2. 1985. године у Београду. Кошарком је почео да се бави у Радничком из Београда. Са кадетском репрезентацијом Југославије је 1999. године на Европском првенству освојио златну медаљу, а изабран је и за најбољег играча шампионата. 3. 2. 2002. године је у Београду закључио Анекс уговора са Кошаркашким клубом Црвена звезда из Београда, у којим је предвиђено да ће служити као уговор између две стране. 18. 9. 2002. године у
Београду Богдановић је закључио Уговор о професионалном ангажовању играча са Кошаркашким клубом Црвена звезда из Београда. Незадовољан статусом у клубу, играч је најпре затражио раскид уговора са клубом, а потом је 13. 6. 2003. године у Београду закључио Анекс II уговора са Кошаркашким клубом Црвена звезда, којим се уједно обавезао и да ће повући захтев за раскид уговора. Потом је 6. 7. 2004. године у Београду је у просторијама Кошаркашког савеза Србије и
Црне Горе потписао Приступницу за Кошаркашки клуб Партизан из Београда.

3. АНЕКС УГОВОРА

3.1. Опште одредбе, услови и међусобна права и обавезе

Анекс уговора (у којем се наводи да ће служити као уговор између две стране) су закључили 3. 2. 2002. године у Београду Живорад Анђелковић у име КК Црвена звезда, као Председник Управног одбора клуба, и Лука Богдановић, кога је заступао отац Драгиша Богдановић, као законски заступник. С обзиром да је Лука Богдановић у време закључења уговора имао непуних 17 година, те је био релативно пословно неспособан, он према чл. 56, ст. 1 Закона о облигационим односима није могао самостално да закључи уговор, али га закључени уговор на основу чл. 85, ст. 1 Закона о облигационим односима непосредно обавезује.
Члан 1. Анекса уговора прописује да је Анекс уговора документ којим се регулишу међусобна права и обавезе играча у вези са професионалним ангажовањем од стране клуба. Њиме су предвиђени Услови уговора, Обавезе клуба и Обавезе играча.

а) Условима уговора је предвиђено да се уговор закључује на период од 8 година, те да истиче након последње утакмице у првенству или play-off-у у сезони 2008/2009. Период на који је закључен овај уговор има природу раскидног рока, али се на њега не примењује чл. 77, ст. 2 ЗОО о рачунању времена у вези са роком,3 већ општи акти Кошаркашког савеза Србије којима је одређен календарски распоред одигравања утакмица у првенству, односно у play-off-у.

б) Обавезе клуба се превасходно односе на исплату играча (плате и премије), а затим и на обезбеђивање адекватне спортске опреме играчу, на подмиривање трошкова лечења и на накнаду штете у случају болести, повреде, инвалидности или смрти у било које време за време трајања уговора. У односу на поменуте, специфична је обавеза клуба да играчу обезбеди стан у власништву, јер је та обавеза предвиђена под одложним условом, тј. у случају да играч постане сениорски репрезентативац А репрезентације Југославије, тј. Србије и Црне Горе и учествује на Олимпијским играма, Светском првенству или Европском првенству. Чланом 3 Анекса стране уговорнице су предвиделе висину средстава која би играч требало да прима почевши од сезоне 2001/2002, закључно са сезоном 2005/2006, а при
томе тачком ц) у чл. 3 Анекса су одредили и динамику исплате, почевши од сезоне 2002/2003, па закључно са сезоном 2005/2006. Тачка ц) члана 3. Анекса предвиђа да ће ,,исплата за такмичарске сезоне 2002/2003, 2003/2004, 2004/2005. и 2005/2006. биће исплаћене у 10 једнаких месечних рата и то сваког 1-10 у месецу почев од јула месеца текуће године, закључно са априлом следеће године".

в) Обавезе играча се могу поделити у две категорије. Прва група тих обавеза се тиче обавеза које имају сви играчи клуба, а која се тиче редовног извршавања спортских обавеза (тренирање и одигравање утакмица) и придржавању нормативних аката и упутстава клуба. Друга група обавеза односи се на конкретног играча, у овом случају на Луку Богдановића, а исказује његову сагласност да у прве три године трајања уговора оде у други клуб као уступљен или позајмљен играч, као и сагласност играча у вези са правилима око пријављивања на драфт за НБА, односно наступања у НБА. Најзад, у чл. 21 Анекса уговорне стране су предвиделе да Анекс има приоритет у
односу на друга документа накнадно потписана између клуба и играча у случају њихове несагласности.

3.2. Правна природа Анекса уговора

Анекс уговора који су закључили Лука Богдановић и КК Црвена звезда је према постојећој законској регулативи неименовани уговор. Неименовани су они уговори који, иако по својим својствима и садржини одговарају општим правилима уговорног права, нису посебно законом регулисани нити названи посебним именом, јер се ређе јављају у правном промету.
Према условима за настанак, Анекс уговора је формални уговор, и то двострано формалан, јер су обе уговорне стране испуниле одређену форму која је у овом случају писмена. Играч се и у чл. 19, ст. 2 Анекса обавезује да потпише формуларни уговор који ће касније бити оверен од стране Кошаркашког савеза Југославије.
Према односу права и обавеза уговорних страна, Анекс уговора је двострано обавезујући уговор, јер на основу сагласности воља ствара права и обавезе за обе уговорне стране. Обзиром да КК Црвена звезда даје одређену накнаду (плате и премије) играчу за корист (услуге које он ставља на располагање клубу) коју од њега добија, Анекс је теретни уговор. Коначно, Анекс је комутативан уговор, јер је у тренутку његовог закључења била позната висина и узајамни однос престација, те се тачно знало шта ко прима и шта ко по уговору дугује (права и обавезе клуба и права и обавезе играча).
Према дужини трајања престације, Анекс је уговор са трајним извршењем обавеза, тј. уговор чије се извршење обавеза простире у времену и састоји се из више аката чињења. То се види како из чињенице рока на који је уговор склопљен (8 година), тако и из начина и динамике исплате играча за време трајања уговора (посебно регулисана исплата играча за сваку од сезона).
Према карактеру престације, Анекс уговора је мешовити уговор. Мешовити уговор се састоји од елемената два или више једноставна уговора (елемената карактеристичних за само један одређени, по правилу именовани уговор) који задржавају своје правне особине, али који су тако сједињени да представљају један јединствен уговор.
Ово је пре свега карактеристика неименованих уговора, а Анекс уговора је управо неименовани уговор. Идеја је да се странкама у оквиру општих правила уговорног права пружи што већа слобода и омогући разноврсност у уређивању међусобних права и обавеза које захтевају одређене области уговорног права, а уговори у области спорта то свакако јесу.
Према техници и начину закључења, Анекс има обележја како уговора са споразумно одређеном садржином, тако и уговора по приступу, и по тој особини су уговори у области спорта иначе специфични. Елементи уговора по приступу огледају се у томе што је Анекс, попут доброг дела спортских уговора, типски уговор са одређеним
бројем каучук клаузула код обавеза клуба (обезбеђивање адекватне спортске опреме играчу, на подмиривање трошкова лечења и на накнаду штете у случају болести, повреде, инвалидности или смрти у било које време за време трајања уговора) које се према томе појављују код уговора са свим играчима и исто тако једним бројем јасно дефинисаних обавеза за све играче (тренирање и одигравање утакмица и придржавање нормативних аката и упутстава клуба).
Елементи уговора са споразумно одређеном садржином односе се на његово трајање у погледу обавеза клуба на постигнуту сагласност воља са играчем око висине накнаде коју клуб даје играчу или неких посебних обавеза клуба (обезбеђивање стана у власништво према чл. 9), док су обавезе оне које се односе на сваког играча понаособ (могућност позајмице другом клубу, односно тренирање између две сезоне и могућност одласка у НБА лигу, предвићене у чл. 16 и чл. 17).
Стога би можда било најправилније рећи да је Анекс, као спортски уговор, типски уговор са елементима специфичним за ове типске уговоре, који се састоје у временски ограниченом трајању сваког појединачног уговора, одговарајућим новчаним обавезама и споменутим каучук клаузулама. То је уједно карактеристика и свих спортских уговора из ове области. С обзиром на то да Анекс у смислу права и обавеза важи, тј. обавезује само она лица која су изразила своју сагласност, тј. клуб и играча, он је индивидуални уговор.
Имајући у виду чињеницу да Анекс предвиђа извршење престација у периоду од 8 година (на колико је уговор закључен), а њиме странке утврђују опште елементе и услове уговора (са одређеним бројем каучук уговора), он се може сматрати генералним уговором.
Посматрајући зависност Анекса према другим уговорима, јасно је да је он самосталан уговор, јер производи правна дејства независно од неког другог уговора.
Према критеријуму личности уговорника, Анекс је уговор закључен intuitu personae, јер у овом случају лична својства једног уговорника, играча Луке Богдановића, представља одлучујући елемент сагласности воља уговорних страна. То је видљиво и у Уводним напоменама уговора, где се истиче да је ,,играч - професионални кошаркаш са великим талентом и способношћу, високог нивоа знања", као и ,,жеља Клуба да располаже услугама таквог играча".
Према видљивости каузе, Анекс је каузалан уговор јер је тачно и непосредно јасно и видљиво због чега се странке обавезују (стављање услуга играча на располагање клубу уз одговарајућу накнаду), дакле циљ правног обвезивања, тј. causa видно је означена.
Основ обавезности једне стране је извршење обавезе друге стране(међусобна права и обавезе клуба и играча су као што је речено предвиђена уговором).

3.3. Могућности престанка Анекса уговора

Када је реч о престанку дејстава уговора, Анексом је предвиђена могућност како споразумног, тако и једностраног раскида уговора. Споразумни раскид уговора је уговор којим странке одустају од свог раније закљученог уговора, све док тај првобитни уговор није потпуно извршен. У Анексу је таква опција предвиђена у вези са начином и динамиком исплате играча. Чланом 3, тачкама 3.1. - 3.5. одређени су тачни износи које ће играч као накнаду примати за период од сезоне 2001/2002. до сезоне 2005/2006.
У тачки 3.6. се каже да се играч и клуб обавезују да након сезоне 2004/2005 уговоре услове и висину исплате за период од сезоне 2006/2007. до краја сезоне 2008/2009 (до ког тренутка је уговор на снази). Међутим, уколико Клуб и играч не постигну споразум играч је слободан да промени Клуб по завршетку сезоне 2005/2006. уз обештећење Клубу у висини до тада номинално уложених средстава из чл. 3. Анекса, увећаних за 30%. У тачки 3.7. предвиђена је још једна могућност раскида, па се каже да уколико у сезони 2006/2007, 2007/2008. или 2008/2009. Клуб или играч имају интерес да раскину Уговор, играч је слободан да промени клуб уз обештећење Клубу у висини до тада номинално уложених средстава из чл. 3 овог Уговора, увећаних за 25%. Најзад, од посебне важности за поменуте одредбе је тачка ц) чл. 3, где се прецизира да ће исплата за такмичарске сезоне 2002/2003, 2003/2004, 2004/2005. и 2005/2006. бити вршена у 10 једнаких месечних рата и то сваког 01-10. у месецу, почев од јула месеца текуће године, закључно са априлом следеће године.
Једнострани раскид уговора је према Анексу могућ у три случаја. Најпре је у чл. 12, ст. 1 стипулисано да у случају да Клуб закасни са испуњењем новчане обавезе више од 30 дана, играч има право да једнострано писменим обавештењем раскине Уговор са Клубом, с тим да при томе задржава право да му се исплате доспеле и неисплаћене рате. Као што се види, до раскида би дошло у случају неиспуњења обавеза једне стране (Клуба) на предвиђен начин, па се ради о једностраном раскиду уговора због неиспуњења, али не у класичном смислу који предвиђа ЗОО, пошто су га предвиделе саме уговорне стране. Стога се могућност раскида уговора применом ове одредбе може подвести под институт који је у француској литератури познат као раскидна клаузула.
Уговорне стране могу у свој уговор унети клаузулу којом ће у случају неизвршења обавезе једне од њих раскид уговора бити исходован мање-више аутоматски, без спровођења поступка пред судом.
Назване раскидним клаузулама, ове клаузуле се јављају међу уговорним странама да би предвиделе санкције за неизвршење уговорне обавезе и предвиђају да ће у случају неиспуњења уговорне обавезе раскид у потпуности бити пуноважан.
На исти начин уговорне стране могу уговорити да ће уговор бити пуноважно раскинут и без опомене упућене дужнику, уколико обавеза није извршена у предвиђеном року. Улога судије је овде у суштини ограничена: на њему није да
даље испитује да ли значај неиспуњене обавезе оправдава или не наступање раскида. Све што му преостаје јесте да након што испита да ли су услови предвиђени раскидном клаузулом испуњени, констатује да је раскид наступио аутоматски. Разлог томе је чињеница да циљ раскидних клаузула и јесте то да уговорну страну ослободи обавезе да
се обрати суду уколико јој потраживање није извршено, што је изузетак од правила да је за раскид уговора неопходно постављање тужбеног захтева суду.12 Да би раскид произвео правно дејство, потребно је још и да се на раскидну клаузулу позове поверилац неизвршене облигације. То му, у ствари, оставља слободу да начини избор између
раскида и принудног извршења, као и избор између примене раскидне клаузуле и судског раскида уговора. У супротном, до раскида не би могло доћи, па тако ни дужник из облигације не би могао да се позове на раскидну клаузулу да би избегао извршење своје обавезе.
У чл. 13 се затим наводи да играч може једностраном изјавом воље раскинути Уговор са Клубом уз обештећење Клубу у висини до тада номинално уложених средстава из чл. 3 Анекса, увећаних за 25%. И овде су раскид предвиделе странке, као једно преображајно право играча и по свој прилици као пандан чињеници да се статус играча (припадност клубу) код Уговора у спорту углавном стиче једностраном изјавом воље играча - приступницом. Коначно, у чл. 17, ст. 5 играчу се пружа могућност да једностраном изјавом раскине Уговор и да уз сагласност КСЈ буде слободан и потпише Уговор са
клубом из НБА, уколико буде драфтован и ангажован у првом кругу Драфта за НБА лигу.
"Ponekad nakon razgovora sa nekim ljudima čovek oseti potrebu da prijateljski pomiluje kamen, osmehne se drvetu i sa puno poštovanja skine kapu pred magarcem"

vinicius

4. УГОВОР О ПРОФЕСИОНАЛНОМ АНГАЖОВАЊУ ИГРАЧА

4.1. Опште одредбе, услови и међусобна права и обавезе

Уговор о професионалном ангажовању играча је закључен 18. 09. 2002. године у Београду између КК Црвена звезда, коју је заступао Директор клуба Игор Жежељ и играча Луке Богдановића. Играч се на потписивање овог уговора обавезао и у чл. 19, ст. 2 Анекса, где је речено да је дужан да потпише формуларни уговор који ће оверити
Кошаркашки савез Југославије. Формуларни су они уговори који се закључују по унапред припремљеном формулару којим се једна страна (у овом случају КСЈ) редовно служи. Унапред припремљени текст се налази или у контексту уговора или на полеђини уговорног писмена или се уговорне стране позивају на опште услове пословања који су им унапред познати. Њихова је карактеристика да лице коме је стављена понуда може или да прихвати све услове или да уопште не прихвати посао (take it or leave it). Обзиром на реалну опасност да једна уговорна страна у оваквом односу буде у подређеном положају, овакви уговори морају напред бити одобрени од стране надлежних органа.
На основу општих одредаба Уговор је потписан у присуству овлашћеног представника Кошаркашког савеза Југославије, а у складу са процедуром коју прописује надлежни орган Кошаркашког савеза Југославије. Клуб и Играч су се такође обавезали да ће поштовати све одредбе из нормативних аката КСЈ и одлуке надлежних органа КСЈ, односно да је за евентуалне спорове у вези са применом и тумачењем одредаба Уговора, као и за евентуални једнострани раскид
Уговора надлежна арбитража КСЈ. Обавезе клуба према играчу сличне су по својој природи обавезама које предвиђа Анекс уговора. То се нарочито види из чл. 4, ст. 3 Уговора, где се каже да се динамика извршења обавеза из ст. 2 истог члана (обавезе по основу надокнаде за закључење уговора) утврђује Анексом који је саставни део овог уговора! Осим надокнаде за закључење уговора, клуб је дужан да играчу изврши и сва плаћања везана за зараду и друга примања из
радног односа. Клуб се такође обавезује да омогући учешће играчу у свим активностима (припреме, такмичења, учешће у селекцијама) које организују КСЈ или ФИБА, затим обавезује се да му обезбеди и сноси трошкове здравствене заштите и медицинске неге, као и да му омогући адекватне реквизите и услове за тренирање и одржавање физичке спремности. КК Црвена звезда је такође преузела обавезу да, истовремено са закључењем овог уговора, закључи са Луком Богдановићем и уговор о раду у складу са законом, чиме би са њим засновала радни однос, уз ограду да уговор о раду не би могао бити једнострано раскинут пре рока на који је закључен и Уговор о професионалном ангажовању играча. Стога је за ту одредбу, али и за цео уговор и за целу правну судбину случаја Луке Богдановића, важан чл. 2 Уговора у коме се изричито каже: ,,Клуб и играч су закључили овај Уговор са важношћу од дана његовог закључења до 01. 07. 2009. године". Имајући у виду да је у чл. 2, ст. 1 Анекса (за који је већ казано да је саставни део овог уговора на чл. 4, ст. 3 Уговора) речено: ,,Уговор се закључује на период од осам година тако да исти истиче након одигравања последње утакмице у првенству или play-off-у у сезони 2008/2009", а да се опет у чл. 3. тачка ц) Анекса предвиђа:
,,Исплата за такмичарске сезоне 2002/2003, 2003/2004, 2004/2005 и 2005/2006 биће исплаћене у 10 једнаких месечних рата и то сваког 01-10. у месецу почев од јула месеца текуће године, закључно са априлом следеће године", може се извести следећи закључак: уговорне стране, тј. КК Црвена звезда и Лука Богдановић су у смислу извршавања и поштовања међусобних права и обавеза из уговора са трајним извршавањем обавеза одредили 01. јул као дан од кога почиње свака нова сезона у смислу поновног међусобног предузимања аката чињења у новој сезони која чини целину како у спортском, тако и у правном смислу.
Обавезе играча се деле на обавезе према клубу и на обавезе према КСЈ, као надлежном органу. Обавезе према клубу се односе на редовно и савесно испуњавање спортских обавеза према клубу, придржавање клупске дисциплине, извршавања дужности према спонзорима клуба и дужности да са клубом истовремено закључи уговор о раду у складу са законом, а којим ће засновати радни однос у клубу, који неће отказати пре рока на који је уговор закључен. Обавезе према КСЈ тичу се прихватања позива за учешће у свим селекцијама, на припремама и такмичењима које организују КСЈ или ФИБА.

4.2. Правна природа Уговора о професионалном ангажовању играча

Када је реч о правној природи Уговора о професионалном ангажовању играча, важи углавном све што је речено и за правну природу Анекса уговора. Дакле овај уговор је неименован, формалан, двостран, теретан, комутативан, уговор са трајним извршењем обавеза, типски са специфичностима које се тичу онога што су одредиле и прецизирале уговорне стране, сложен, генерални, самосталан, закључен intuitu personae и каузалан. Овде се још једном ваља истаћи карактеристику овог уговора по критеријуму технике и начина закључења, тј. да је он типски. Одлика типских уговора је да њихове елементе и услове за њихово закључење унапред одређује нека организација као једна уговорна страна, а друга уговорна страна им ,,приступа", тј. потписује их без могућности да утиче на њихову садржину. У овом случају је организација која одређује садржину уговора Кошаркашки савез Србије, односно Кошаркашки савез Србије и Црне Горе (раније Кошаркашки савез Југославије) и такви су сви уговори које сви кошаркаши потписују са овим органима. То су формуларни уговори Савеза који садрже само битне елементе, предвиђене као обавезне прописима Кошаркашког савеза. Управо ту се и крију специфични елементи ових типских уговора, који се тичу различитог рока њиховог трајања и одговарајућих новчаних обавеза, као и одређен број каучук клаузула у вези са условима за обављање спортских активности, односно лечењем и пружањем медицинске заштите.
Што се тиче статуса играча, у смислу припадности клубу, он се стиче типском приступницом, која по својој природи представља једнострану изјаву воље. Тако и Регистрациони правилник КСС у чл. 11, ст. 1 и ст. 2 прописује да играч својом вољом бира клуб у коме ће играти, а да своју вољу изражава потписивањем типске приступнице.
Имајући у виду актуелну одредбу Закона о раду којом је прописано да се радни однос заснива уговором о раду, те да садржину Уговора о професионалном ангажовању играча као типског уговора одређује КСС, а којим се ближе одређују међусобна права и обавезе клуба и играча, поставља се питање потребе постојања овакве приступнице, која очигледно представља специфичност спортског права.
Коначно, услови за раскид уговора, односно за споразумни раскид предвиђени су члановима 25 и 26 Регистрационог правилника, уз одређивање надлежности регистрационе комисије КСС као органа коме се подноси захтев за раскид уговора. У сваком случају,ове одредбе за раскид уговора с обзиром да се налазе у општем нормативном акту су lex generalis у односу на одредбе за раскид предвиђене Анексом (у чл. 4, ст. 3 Уговора одређено је да се Анекс третира као део Уговора) које су lex specialis.

5. АНЕКС II УГОВОРА

Разлози настанка, права играча, дејства и правна природа

Анекс II уговора су 13. 06. 2003. године у Београду закључили играч Лука Богдановић и КК Црвена звезда, коју је заступао директор Игор Жежељ. Анекс II уговора је потписан у циљу превазилажења проблема и неспоразума између клуба и играча, који су проузроковали жељу играча да раскине уговор са клубом. Анексом II су ти проблеми изглађени, играч се у чл. 4 Анекса II сагласио да ће даном потписивања овог Анекса захтев за раскид уговора бити повучен, а
играчу је гарантовано да ће бити један од носилаца младог тима КК Црвена звезда и да ће добити адекватну шансу на позицији 3 (ниског крила) у тиму. Повлашћен статус који је играч добио овим Анексом јасно се види из чл. 1 Анекса II, којим се клуб обавезао да играчу обезбеди да у сезони 2003/2004 на терену проведе просечно дуже од
30 минута на утакмицама Јадранске лиге, односно дуже од 25 минута на утакмицама домаћег првенства и купа и УЛЕБ купа, с тим што је Играч задржао право на једнострани раскид Уговора на штету Клуба у случају када Клуб не би испунио ову своју обавезу. Одредбе којима је играчу гарантована минимална минутажа, као и позиција у тиму, су готово јединствене у материји уговора у спорту. Оне не само да се унеколико противе идеји равноправног спортског надметања са саиграчима за место у тиму, односно пруженом учинку као једином мерилу приликом састављања тима (што би се све заједно могло подвести под начело савесности и поштења и појам правичности у спортским уговорима), већ и имплицирају да је КК Црвена звезда изгледа била принуђена на подређени положај уколико је намеравала да задржи Луку Богдановића, те да га убеди да повуче захтев за раскид уговора.
Основно и најважније правно дејство Анекса II састоји се у мењању чл. 3 и чл. 13 Анекса уговора закљученог 03. 02. 2002. у Београду. Чланом 2, ст. 2 Анекса II уговора, мења се чл. 3 Анекса уговора под а), алинеја 3.6. Одредба из Анекса је промењена утолико што је раније предвиђено обештећење Клубу било једнако висини до тада номинално уложених средстава из чл. 3 Анекса увећаних за 25%. Такође, чланом 2, ст. 3 Анекса II уговора, промењен је чл. 3
Анекса уговора под а), алинеја 3.7. У односу на одредбу Анекса промена се огледа у чињеници да је према Анексу играч могао да промени клуб уз обештећење клубу у висини до тада номинално уложених средстава из чл. 3 Анекса, увећаних за 25%. Најзад, за овај случај је најважнији чл. 3 Анекса II уговора, којим се мења чл. 13, ст. 2 Анекса уговора и који гласи: ,,По завршетку такмичарске сезоне 2003/2004, играч може једностраном вољом раскинути уговор са
Клубом уз обештећење Клубу у висини до тада номинално уложених средстава из чл. 3 овог Уговора умањених за 25%". Исто право играчу је давао и чл. 13, ст. 2 Анекса уговора, с тим што је по њему неопходно обештећење Клубу било у висини до тада номинално уложених средстава из чл. 3 Анекса увећаних за 25%.
Могло би се рећи да се ове промене предвиђене Анексом II уговора могу подвести под институт rebus sic stantibus, који подразумева да уколико после закључења уговора наступе околности које отежавају испуњење обавезе једне стране, или се због тих околности не може остварити сврха уговора, а све у тој мери да је очигледно да уговор више не одговара очекивањима уговорних страна и да би га, по општем мишљењу било неправично одржати, страна којој је отежано испуњење, односно страна која не може да испуни сврху овог уговора, може захтевати раскид таквог уговора. Ипак, уговор се неће раскинути уколико друга страна понуди или пристане да се уговор правично измени.
Чланом 5. Анекса II уговора је предвиђено да у свему осталом Анекс уговора закључен 03. 02. 2003. године остаје на снази, па стога нема потребе поново посебно испитивати правну природу и могућности раскида овог уговора.
"Ponekad nakon razgovora sa nekim ljudima čovek oseti potrebu da prijateljski pomiluje kamen, osmehne se drvetu i sa puno poštovanja skine kapu pred magarcem"


vinicius

6. СПОР

6.1. Чињенице

Лука Богдановић је 06. 07. 2004. године послао допис КК Црвена звезда у коме је обавестио клуб да користи право из Анекса II уговора, те да једнострано раскида уговор о професионалном ангажовању. Јасно је да је при томе мислио на чл. 3 Анекса II уговора: ,,По завршетку такмичарске сезоне 2003/2004, играч може једностраном вољом раскинути уговор са Клубом уз обештећење Клубу у висини до тада номинално уложених средстава из чл. 3 овог Уговора умањених за 25%". Истог дана, Богдановић је обавестио КК Партизан из Београда о висини новчаних средстава која је примио од КК Црвена звезда и, на основу тога, висини трансфера за прелазак из КК Црвена звезда у КК Партизан. Такође, 06. 07. 2004. године Лука Богдановић је потписао приступницу за КК Партизан из Београда, и то на основу већ спомињаног чл. 11, ст. 1 и 2 Регистрационог правилника Кошаркашког савеза Србије, где се каже: ,,Играч својом вољом бира клуб у коме ће наступати. Своју вољу играч изражава потписивањем типске приступнице". Правилник у чл. 32 наводи да право преласка из једног у други клуб има играч који нема важећи уговор
са клубом; који је споразумно раскинуо уговор са дотадашњим клубом; чији је уговор са дотадашњим клубом раскинут правоснажном одлуком надлежног органа. Пошто је Лука Богдановић имао важећи уговор са КК Црвена звезда до 01. 07. 2009. године, а није тражио споразумни раскид уговора са КК Црвена звезда, он се могао ослонити једино на то да ће надлежни орган, односно Регистрациона комисија, према чл. 25, ст. 3 Правилника раскинути уговор на основу чл. 3 Анекса II уговора, који је он склопио са КК Црвена звезда.

6.2. Да ли је Лука Богдановић имао право на раскид уговора
са КК Црвена звезда?

Право Луке Богдановића да једностраном изјавом воље раскине уговор са КК Црвена звезда није спорно. По својој правној природи то је правна моћ (преображајно право), тј. конкретна правна могућност да се изјавом воље измени постојећа или створи нова правна ситуација, а у овом случају да се укине постојеће правно стање, односно уговорни однос. Оно се најчешће и јавља код уговора са трајним извршењем као што је овде случај. Није спорна ни висина обештећења коју је било неопходно уплатити КК Црвена звезда као неопходан услов да би играч променио клуб. Ту накнаду је КК Партизан био спреман да уплати КК Црвеној звезди и о томе ју је и обавестио 07. 07. 2004. године. Спорнo је питање да ли је Лука Богдановић благовремено затражио раскид уговора. У чл. 3. Анекса II уговора играчу се даје та могућност по завршетку такмичарске сезоне 2003/2004. Нејасно је који тренутак се иначе има узети као завршетак такмичарске сезоне.
По логици ствари, завршетак такмичарске сезоне поклапа се са тренутком одигравања последње утакмице у првенству, тј. плеј-оф такмичењу. Уосталом, до таквог закључка се може доћи и аналогијом, јер је уговором клуба и играча иначе било предвиђено да он ,,истиче након последње утакмице у првенству или play-off-у у сезони 2008/2009", па нема разлога да се за завршетак сезоне 2003/2004 узима други тренутак од тренутка у коме би се завршила сезона 2008/2009, тим пре што се, као што је речено, на уговоре између професионалних кошаркаша и клубова не примењује чл. 77, ст. 2 ЗОО о рачунању времена у вези са роком, већ општи акти Кошаркашког савеза Србије.
Даље, с тим у вези се може поставити питање да ли завршетак сезоне настаје у истом тренутку за све клубове? Ако би се као критеријум узела последња такмичарска утакмица у првенству, тј. плеј-оф такмичењу (практично, финална утакмица), онда би за крај такмичарске сезоне ваљало узети 18. 06. 2004. године, јер је за тај датум
била заказана евентуална пета, одлучујућа утакмица за победника
плеј-оф такмичења. Међутим, пошто је КК Партизан победио у плејоф серији екипу Хемофарма након четири међусобно одигране утакмице, то се сезона фактички завршила два дана раније. Ако би се пак, као критеријум узела последња одиграна утакмица у сезони сваког клуба понаособ, онда је за Црвену звезду, чији је Лука Богдановић био члан у сезони 2003/2004, сезона завршена већ поразом од екипе Хемофарма и испадањем из даљег тока плеј-оф такмичења, већ 04. 06. 2004. године. На основу изложеног, а у зависности од поимања тренутка завршетка сезоне, Лука Богдановић је својим правом могао у најбољем случају да се користи већ од 05. 06. 2004. године, а у најмање повољном почевши од 19. 06. 2004. године. Завршетак такмичарске сезоне је широк и неодређен спортски појам, али га никако не треба мешати са прелазним роком као периодом у коме играчи могу прелазити из једног у други клуб, јер иако Председништво Кошаркашког савеза Србије према Правилнику КСС и Статуту КСС одређује и календар такмичења и термин прелазног рока, оно то чини одвојено. Стога право Богдановића да једностраном изјавом раскине уговор након завршетка сезоне 2003/2004 нема никакве везе са почињањем и трајањем прелазног рока, посебно што према чл. 30, ст. 1 Председништво КСС може утврдити термин и правила прелазног рока и у току такмичарске сезоне (ванредни прелазни рок).
Међутим, јасно је да се правни стандард завршетка такмичарске сезоне 2003/2004 не може тумачити ни сувише широко, нарочито због начела савесности и поштења и захтева правне сигурности у правном промету, те се мора ограничити. У супротном, играч би могао да напусти клуб у било ком тренутку након завршетка сезоне
2003/2004, а то би опет било супротно и начелу еквивалентности међусобних престација, јер је реч о теретном уговору, али и супротно начелу правичности. Из тога следи да је рок у коме је Богдановић имао право да једнострано раскине уговор са Црвеном звездом раскидни, а његово право преклузивно. Његово право је преклузивно
баш из разлога што је отказ уговора једностраном изјавом воље преображајно право, а као такво је временски ограничено, с обзиром да једну уговорну страну ставља у повољнији правни положај. Најлогичније је тај раскидни рок везати за почетак наредне сезоне 2004/2005. За одређивање тачног тренутка отпочињања сезоне 2004/2005, од користи су следеће одредбе: у чл. 2, ст. 1 Анекса је речено: ,,Уговор се закључује на период од осам година тако да исти
истиче након одигравања последње утакмице у првенству или playoff-у у сезони 2008/2009", а у чл. 2 Уговора о професионалном ангажовању играча се каже: ,,Клуб и играч су закључили овај Уговор са важношћу од дана његовог закључења до 01. 07. 2009. године". Опет чл. 3, тач. ц) Анекса предвиђа: ,,Исплате за такмичарске сезоне 2002/2003, 2003/2004, 2004/2005 и 2005/2006 биће исплаћене у 10 једнаких месечних рата и то сваког 01-10. у месецу почев од јула месеца текуће године, закључно са априлом следеће године". Може се извести следећи закључак: Уговорне стране, тј. КК Црвена звезда и Лука Богдановић су у смислу извршавања и поштовања међусобних права и обавеза из уговора са трајним извршавањем обавеза одредили 01. јули као дан од кога почиње свака нова сезона у смислу поновног међусобног предузимања аката чињења у новој сезони која чини целину како у спортском, тако и у правном смислу. То значи да КК Црвена звезда и Лука Богдановић изнова ступају у међусобна права и обавезе за наредну сезону почевши од 01. јула. Аналогија по којој би се онда завршетак сезоне везивао за 01. април сваке године је неприхватљива, јер се у Анексима изричито помиње завршетак такмичарске сезоне, а не завршетак периода у испуњавању новчаних уговора према клубу у уговору са трајним извршењем. Имајући све то виду, може се рећи да је Лука Богдановић пропустио прилику да раскине уговор једностраном изјавом воље, јер је изјаву датирану на 06. 07. 2004. године факсом упутио клубу 07. 07. 2004. године. Аргументи више су и чињенице да је играч тренирао у КК Црвена звезда све до 05. 07. 2004. године, односно да је КК Црвена звезда исплатила прву месечну рату Богдановићу за сезону 2004/2005, чиме је клуб са своје стране уредно испуњавао уговорне обавезе.
Лука Богдановић није имао право на раскид уговорних односа са Црвеном звездом ни према правилима радног права, јер је Уговором о професионалном ангажовању играча предвиђено да уговор о раду између КК Црвена звезда и Богдановића не би могао бити једнострано раскинут пре рока на који је закључен и Уговор о професионалном ангажовању играча.

6.3. Епилог

КК Партизан је 12. 07. 2004. године доставио Регистрационој комисији документацију којом је располагао за регистровање Луке Богдановића као члана КК Партизан. Регистрациона комисија је 26. 07. 2004. године одбила захтев КК Партизан, на шта је КК Партизан уложио жалбу Председништву КСС. Жалба КК Партизан је усвојена, а одлука Председништва КСС по жалби је постала коначна и правоснажна. Лука Богдановић је био кошаркаш КК Партизан до сезоне 2007/2008, а тренутно наступа у Шпанији. Не улазећи овом приликом у питања навијачке опредељености људи који су одлучивали о овом случају, као и не разматрајући одређене притиске и коришћење утицаја челника два клуба, мишљења смо да је председништво КСС донело погрешну одлуку. Ову тврдњу аргументујем образложењем спора који сам навео, као и образложењем Председника Регестрационе комисије, господина Дајовића, која је решавала у првостепеном поступку. Суштина је да Лука Богдановић није могао да постане играч КК Партизан, јер је имао важећи уговор са КК Црвена звезда, који је пак пропустио да раскине једностраном изјавом воље у предвиђеном року.

7. ЗАКЉУЧАК

На уговоре у спорту у Републици Србији се примењују општа правила облигационог права, општа правила радног права и посебна правила одређена нормативним актима сваког појединог спортског савеза. Због своје непрецизности и широких формулација, одредбе Закона о спорту нису од велике користи у овој области.
Одредбе уговора у спорту по правилу садрже одредбе које се тичу услова уговора, обавеза клуба и обавеза играча. Условима уговора се одређује дужина трајања уговора, обавезе клуба се односе на исплату играча и услове за тренинг и лечење које је дужан да му пружи, док су обавезе играча оне које се тичу свих играча (тренирање и одигравања утакмица) и оне које се односе на сваког играча посебно а које он уговара са клубом. По својој природи, уговори у
спорту су неименовани, формални, двострано обавезујући, теретни, комутативни, уговори са трајним извршењем обавеза, сложени, генерални, типски, самостални, intuitu personae и каузални. Карактеристике ових уговора су да садрже одређени број каучук клаузула. Специфичности карактеристичне за спортско право су да се уместо основним уговором међусобна права и обавезе клубова и играча заиста, стварно и суштински одређују Анексима уговора, а да играч постаје члан клуба тек потписивањем приступнице. Могућности престанка уговора су споразумни раскид, једнострани раскид на који су примењива правила о раскидној клаузули и раскид вољом играча који по
својој правној природи представља једно преображајно право. Са играчима клубови истовремено закључују и уговоре о раду.
Приликом преласка из КК Црвена звезда у КК Партизан Лука Богдановић у конкретним околностима није могао да се користи својим преображајним правом и затражи раскид уговора са КК Црвена звезда, јер је у том свом праву био преклудиран.

"Ponekad nakon razgovora sa nekim ljudima čovek oseti potrebu da prijateljski pomiluje kamen, osmehne se drvetu i sa puno poštovanja skine kapu pred magarcem"

vinicius

Јул 01, 2020, 16:24 поподне #57 Last Edit: Јул 01, 2020, 16:50 поподне by vinicius
Evo AUTENTICNE odluke Registracione komisije KSS-a u "slucaju" Bogdanovic:

Košarkaški savez Srbije
Registraciona komisija
Beograd
26.7.2004.

Na sednici koja je održana 26.7.2004. u Kući košarke u Beogradu, povodom zahteva KK"Partizan" i igrača Luke Bogdanovića za prelazak iz "Crvene Zvezde" u "Partizan" Registraciona komisija KSS u sastavu: Goran Dajović, predsednik i Dragana Milićević, Ljubiša Janić i Milan Mišković kao članovi, donela je sledeću:

Odluku

NE ODOBRAVA se prelazak igrača Luke Bogdanovića iz "Crvene Zvezde" u "Partizan", jer ima važeći ugovor sa "Crvenom Zvezdom".

Obrazloženje:

KK "Partizan" - Beograd podneo je 12.7.2004. Registracionoj komisiji KSS (u daljem tekstu Komisija) zahtev za prelazak iz KK "Crvene Zvezde" igrača Luke Bogdanovića (PC broj 0439898007). U zahtevu se navodi i iznos obeštećenja koji, po mišljenju podnosioca zahteva, pripada KK "Crvena Zvezda". Uz zahtev je priložena i pristupnica koju je Luka Bogdanović potpisao za "Partizan" 6.7.2004. Dokumenti koji su Komisiji takođe bili dostupni su i:
- dopis igrača Luke Bogdanovića upućen "Crvenoj Zvezdi" 7.7. kojim obaveštava klub da "se koristi pravom iz Aneksa, te da jednostrano raskida ugovor", kao i da će "u kraćem vremenskom periodu odabrati klub" koji će se "Crvenoj Zvezdi" obratiti radi uplate ugovorenog obeštećenja;
- Ugovor o profesionalnom angažovanju igrača i dva aneksa ugovora između KK "Crvena Zvezda" i igrača Luke Bogdanovića. I ugovor i aneksi su u skladu sa odredbama Registracionog pravilnika KSSCG deponovani u košarkaškom savezu;
- korespodencija između zainteresovanih strana (dopis KK "Partizan" upućen KK "Crvenoj zvezdi" i odgovor direktora "Crvene Zvezde" na upućeni dopis, kao i dopis KK "Crvena Zvezda" upućen igraču, odnosno njegovom punomoćniku).
Iz priložene prepiske koja je usledila između zainteresovanih klubova vidi se da "Crvena Zvezda" obaveštava KK "Partizan" kako sa Lukom Bogdanovićem ima važeći ugovor i da do kraja sezone 2004/5 on nije slobodan igrač. Ukoliko pak igrač ostaje pri želji da napusti klub, "Crvena Zvezda" je spremna na sporazumni raskid ugovora pod uslovom da se isplati obeštećenje od 450.000 EUR u dinarskoj protivrednosti. KK "Partizan" je svoj stav o visini obeštećenja (131.350 EUR) formirao na osnovu mišljenja da je takvo obeštećenje zapravo određeno aneksima ugovora između "Crvene Zvezde" i Luke Bogdanovića i njegovog prava, ugovorenog tim aneksima, da po završetku takmičarske sezone 2003/4 jednostrano raskine ugovor uz uplatu obeštećenja u visini "nominalno uloženih sredstava (u igrača) ... umanjenih za 25%". KK "Crvena Zvezda" u dopisu upućenom igraču i njegovom punomoćniku naglašava da je ugovor zaključen do 1.7.2009., da je klub, shodno aneksu ugovora, već uplatio prvu mesečnu ratu obaveze za narednu sezonu, tako da je za igrača počela nova takmičarska sezona i da je, zbog te činjenice, igrač zakasnio sa zahtevom za raskid ugovora (koji je podnet 7.7.2004.), te da jednostrani raskid ugovora može tražiti tek po završetku sezone 2004/2005.
Prema tome, spor oko visine obeštećenja zapravo samo je odraz suštinskog spora oko tumačenja odredbi ugovora koje se tiču prava igrača na jednostrani raskid ugovora od čijeg rešenja zavisi i odluka o tome da li igraču i pod kojim uslovima može da se odobri prelazak.

2. Pravno pitanje u ovom sporu prema shvatanju Komisije može se formulisati u dve tačke:
1). postojanje prekluzivnog roka za korišćenje tzv. preobražajnog prava igrača prema čl. 13. st.2. Aneksa ugovora od 3.02.2002.
2). ukoliko takav rok postoji kada on ističe.


Prvo pitanje.

Pravo na jednostrani raskid ugovora od strane igrača, predviđeno Aneksom je tipično preobražajno pravo (pravna moć). Jedan od karakterističnih slučajeva korišćenja preobražajnog prava jeste upravo kod otkaza ugovora sa trajnim izvršenjem (npr. ugovori o zakupu ili ugovori o radu, službi i tsl), kada se (obično na osnovu samog ugovora) utvrđuje pravo jedne ugovorne strane da jednostranom izjavom volje otkaže ugovor. U konkretnom slučaju postojanje ovog prava je nesumnjivo (utvrđeno je članom 13, st. 2. Aneksa) i ono se vezuje za ispunjavanje dva uslova: postojanje jednostrane izjave volje i isplatu obeštećenja u visini nominalno uloženih sredstava u igrača. Međutim, prema mišljenju Komisije, iako Aneksom nije eksplicitno utvrđen, nesumnjivo je da postoji i rok u kojem ovo pravo može biti vršeno.
Tri su razloga u prilog ovakvom zaključku. Prvi je sama pravna priroda preobražajnog prava, čije je konzumiranje uvek vremenski ograničeno i to je jedan čisto teorijski razlog. Naime, preobražajno pravo je veoma moćno pravno sredstvo (zato se često naziva i pravna moć) u rukama njegovog nosioca da jednostranom izjavom volje stvara ili menja određene pravne odnose. Kada se ono ustanovi ugovorom, onda u takvom ugovornom odnosu dolazi do očite neravnoteže ugovornih prava i obaveza, jer jedna strana zadobija jedno veoma važno pravo koje druga nema, a korišćenje takvog prava itekako pogađa i tu drugu stranu. Stoga se u teoriji, ali i u pozitivnom pravu utvrđuje da kada ovakva neravnoteža, tj. ovo pravo nastane (bilo na osnovu ugovora bilo na osnovu zakona) ono mora biti kratkotrajno, tj. omeđeno prekluzivnim rokom. Drugo, sa aspekta logike ugovaranja u sportu apsurdno je tumačenje bilo koje ugovorne odredbe na osnovu kojeg klub dolazi u poziciju da pouzdano ne zna kojim igračima sigurno raspolaže. Sasvim je očigledno da bi tumačenje prema kojem je pravo igrača na jednostrani raskid vremenski neograničeno dovelo klub upravo u takvu situaciju, tj. ni u jednom periodu vremena klub, počev od završetka sezone 2003/2004, ne bi mogao da računa da će koliko sutra dotični igrač biti i dalje član kluba. I treće, sam rok na koji je ugovor zaključen i takmičarska sezona kao vremenski element ugovornih prava i obaveza izgubili bi svaki smisao i naročito doveli ugovorne strane u neravnopravan položaj ukoliko bi se preobražajno pravo na jednostrani raskid smatralo trajnim. Naprotiv, ugovorom je predviđeno njegovo periodično pojavljivanje (i "nestajanje") a u skladu sa vremenskom dinamikom primerenom košarkaškom takmičenju. Tačnije bi bilo reći da ugovor predviđa, ne jedno, već više takvih prava, i da je početak i kraj trajanja svakog od njih određen ili odrediv. Tako se, na primer, u čl. 2 Aneksa II ugovora pominje pravo igrača da "promeni klub po završetku sezone 2005/2006 uz obeštećenje Kluba", a i član 17 Aneksa pominje ovo pravo kao pravo odlaska u NBA ligu "nakon završetka sezone 2004/5, 2005/6, 2006/7, 2007/8, 2008/9..."

Drugo pitanje.

Nakon što je Komisija konstatovala da je pravo igrača na jednostrani raskid ugovora vremenski ograničeno, bilo je potrebno utvrditi u kojem roku, prema odredbama i duhu ugovora i priloženih aneksa ono može biti punovažno iskorišćeno. U tom smislu, naročitu pažnju Komisija je posvetila tumačenju člana 13, st. 2. Aneksa ugovora u kojem stoji da "po završetku takmičarske sezone 2003/4 igrač može jednostranom voljom raskinuti Ugovor sa klubom, uz obeštećenje" koje je predviđeno već pomenutim članom 2. Aneksa II.
Komisija se najpre u vezi sa ovim problemom bavila pitanjem uticaja termina prelaznih rokova na prekluzivnost roka za ostvarenje prava na jednostrani raskid ugovora. Moguće je, naime, rezonovati da pravo na jednostrani raskid mora trajati barem do prilike kada ono može da bude "okončano", "valorizovano", prelaskom u drugi klub . Međutim, ovakvo gledište Komisija je odbacila iz tri razloga.
Prvo, hipotetički gledano, igrač je mogao svoje preobražajno pravo da iskoristi i da na taj način raskine ugovor, a da prelazak u drugi klub ne ostvari u tekućem prelaznom roku, već u narednim uobičajenim prelaznim rokovima KSSCG (bilo redovnom bilo vanrednom), ali svakako i tada samo uz ispunjenje drugog uslova za punovažno dejstvo jednostranog raskida, a to je uplata adekvatnog obeštećenja. Ako su ova dva uslova ispunjena ugovor je raskinut, bez obzira na to da li i kada će igrač postati član drugog kluba. Raskid ugovora je jedna stvar, a prelazak druga. Drugo, u Aneksu je predviđena mogućnost odlaska igrača "po isteku sezone" u NBA (uz odgovarajuće uvećano obeštećenje). Mogućnost angažmana u NBA nije vezana za prelazne rokove niti je moguće povući bilo kakvu analogiju sa našim propisima u ovoj materiji. Ako bi, dakle, kraj roka za korišćenje preobražajnog prava vezali za momenat prelaznog roka, onda bi u slučaju da igrač odluči da ode u klub NBA lige, ovaj kraj roka ostao neodređen, ili preciznije ne bi ni postojao, što je u direktnoj protivrečnosti sa napred navedenim stavom da pravo na jednostrani raskid podrazumeva odrediv prekluzivni rok za njegovo korišćenje. I treće, igrač u dopisu kojim obaveštava klub o jednostranom raskidu ugovora navodi da će "u kraćem vremenskom periodu odabrati klub" u koji će preći, što implicira da i on sam jasno razdvaja pravo na raskid od prava na prelazak u drugi klub.
Prema tome, Komisija je izvela zaključak da prelazni rokovi i njihovi termini nemaju neposredno dejstvo na utvrđivanje prekluzivnosti roka za korišćenje preobražajnog prava.

Nadalje, Komisija je naročito razmatrala značenje sintagme "takmičarska sezona" u smislu ugovornih odredbi i njen eventualni uticaj na rok za korišćenja preobražajnog prava. U Aneksu stoji (čl.17.) da igrač posle završene sezone (a to se može vezati za poslednju utakmicu u prvenstvu ili play-off-u, shodno članu 2 Aneksa), a pre početka priprema za sledeću takmičarsku sezonu može da ide na kampove i tsl. u SAD i Evropi. Jezičkim i logičkim tumačenjem ove odredbe moglo bi se zaključiti da sledeća takmičarska sezona za igrača, u smislu ovog ugovora, počinje početkom zvaničnih priprema. Iz ovoga se vidi da se ispunjavanje finansijskih obaveza kluba prema igraču za odnosnu sezonu (a ono se, shodno čl. 3, tačka c Aneksa ugovora vezuje za 1.juli) i sam početak sezone za igarača vremenski ne podudaraju. Uostalom, ni sam kraj sezone kao trenutak od kojeg teče pravo na jednostrani raskid nije vezan za termin izvršenja poslednje rate obaveze kluba prema igraču za tekuću sezonu (1-10.4.), jer se ne podudara sa krajem sezone kako je on definisan ugovorom i aneksima (poslednja zvanična odigrana utakmica u takmičenju).
Pred Komisijom su, povodom ovoga, iskrsle sledeće dileme:
- da li je rok za otkaz ugovora prekludiran faktičkim početkom same takmičarske sezone (a koji se tumačenjem samog teksta ugovora može vezati za početak zvaničnih priprema) ili početkom nastupanja finansijske obaveze kluba prema igraču (kao najvažnije ugovorne obaveze kluba) za tu novu sezonu? Već je naglašeno da je Aneksom ugovora nastanak preobražajnog prava vezan za fenomen takmičarske sezone, odnosno njenog isteka, a ne za rok u kojem klub ispunjava svoju finansijsku obavezu za tekuću sezonu (1-10.4.). Dakle, igrač stiče pravo na jednostrani raskid 19.6, a ne recimo 1.5., tj. od trenutka kada klub nema nikakvih obaveza prema igraču za sezonu (koja je još u toku). Da li se, analogno tome, prestanak prava na jednostrani raskid vezuje za nastanak obaveze igrača u novoj sezoni, a ne za rok dospelosti obaveze kluba za novu sezonu?
- nije li možda primena ovakve analogije suprotna odredbama i duhu ugovora i neopravdana, jer kao početak nove sezone - u smislu prava i obaveza ugovornih strana treba zapravo uzeti ispunjenje, u skladu sa aneksom, ugovorne obaveze od strane kluba, a koje je vezano za 1.juli tekuće godine? I da li u skladu sa tim, nova sezona, a time i prekluzija roka za jednostrani raskid pada u trenutku kada klub, u skladu sa rokovima iz ugovora, ispuni tu svoju obavezu?
- Najzad, da li je uopšte sa aspekta ugovorenog termina za korišćenje preobražajnog prava bitno odrediti kada počinje nova sezona, jer upotrebljena sintagma - "završetak takmičarske sezone" - ničim ne nagoveštava volju ugovornih strana da se dato pravo može koristiti do početka nove sezone, ma kako da se odredi njen početak?

Komisija je po ovim pitanjima zauzela sledeći stav. Dinamika izvršavanja najznačajnije obaveze kluba (da plaća igrača) i igrača (da igra za klub) je različita. Finansijske obaveze za odgovarajuću sezonu - kao bitnu vremensku determinantu izvršavanja ugovornih obaveza obe strane - klub izvršava od 1.jula tekuće do 1.aprila naredne godine u deset jednakih mesečnih rata. Svoje najvažnije obaveze (da nastupa na svim utakmicama kluba i da savesno i redovno trenira - čl. 14 Aneksa) igrač ispunjava od početka zvaničnih priprema za sledeću takmičarsku sezonu pa do kraja te takmičarske sezone definisanog čl. 2. st.1 Aneksa ugovora. Jasno, je, dakle da se obaveze kluba i igrača - iako determinisane istom vremenskom odrednicom - realno vremenski ne podudaraju. Ali je takođe jasno, da postoji jedan period vremena, jedan vremenski vakum, između završetka jedne sezone (koji koincidira sa prestankom glavne obaveze igrača) i početka druge sezone (koji koincidira sa dospećem finansijske obaveze kluba za narednu sezonu). Ovaj period vremena se u konkretnom slučaju desio između 19.juna (najkasnije) i 1.jula 2004. Ovaj je vremenski period i Komisija posmatrala kao rok za korišćenje prava na jednostrani raskid po osnovu odredbe iz Aneksa. Ovo je tumačenje, prema stavu Komisije, najviše usklađeno sa odredbama samog ugovora i zasnovano na značenju formulacije "po završetku sezone", na značenju koje ukazuje na jedini period u godini kada i jednoj i drugoj ugovornoj strani glavne ugovorne obaveze (mogu da) "miruju". Ukoliko bi se pak prihvatila gore pomenuta analogija, onda bi sintagma "po završetku sezone" značila zapravo "do početka naredne takmičarske sezone" i to shvaćenog kao početak zvaničnih priprema kluba za narednu sezonu, tj. kao početak izvršavanja obaveza samo jedne ugovorne strane - igrača. Nema, međutim, nijednog razloga za ovako ekstenzivno tumačenje, jer bi u suprotnom ugovorne strane izričito i ugovorile takvu klauzulu, kao što nema razloga ni da se za momenat početka nove sezone u smislu ugovora uzme baš momenat kada igrač počinje da ispunjava svoje obaveze, a ne momenat kada klub to počne da čini. Pristup koji je Komisija imala, uisitnu eliminiše potrebu da se ispituje šta je početak nove sezone i da se opredeljuje između toga šta je u tom smislu važnije: dospelost glavne obaveze kluba ili igrača u novom ugovornom ciklusu. Bitno je da novi ugovorni ciklus prava i obaveza uistinu započinje 1. jula i da on prekludira rok za korišćenje prava na jednostrani raskid, a da li će se taj ciklus zvati "sezona", "takmičarska sezona" ili nekako drugačije je terminološko pitanje.

Najzad, Komisija je analizirala i gledište koje je u usmenoj raspravi pred Komisijom izneo punomoćnik igrača, a naime da rok za korišćenje prava na jednostrani raskid teče od 1. jula i traje do kraja prelaznog roka za igrače prve savezne lige (tj. do 72 sata pred početak takmičenja). Kada je reč o predloženom kraju roka, već je pomenut stav Komisije da termini prelaznih rokova nemaju uticaja na prekluziju spornog roka. A što se tiče argumentacije punomoćnika da ugovornu klauzulu o pravu na jednostrani raskid ("završetak takmičarske sezone) treba tumačiti shodno terminu iz tipskog ugovora KSSCG (gde je 1. juli predviđen kao dan do kojeg se ugovori zaključuju) Komisija je zaključila sledeće. Aneksima ugovora, jasno je određeno da se pod završetkom sezone smatra poslednja utakmica u prvenstvu ili play-off-u (čl.2 st.1. Aneksa). Može se prihvatiti da se Aneksom, sporazumno skraćuje trajanje ugovora i da to ne protivureči glavnom ugovoru, baš kao što mu ne protuvureči ni samo preobražajno pravo jedne strane da ga u određenom momentu može raskinuti iako taj jednostrani raskid bitno skraćuje trajanje ugovornih obaveza i prava utvrđeno glavnim ugovorom. Dakle, strane su ovlašćene da ova pitanja uređuju sporazumno i treba prihvatiti da su takvi njihovi sporazumi validni i u konkretnom slučaju zaključiti da su strane same odredile šta se ima podrazumevati pod klauzulom "završetak takmičarske sezone", samim tim što su prestanak dejstva ugovora vezali za faktički završetak takmičenja.

Rešenje dileme koju je punomoćnik igrača otvorio tvrdnjom da je prema tipskom ugovoru KSSCG zapravo 1. juli kraj takmičarske sezone, postaje nebitno, ukoliko se voljom ugovornih strana to definiše drugačije. Ali Komisija je razmotrila i ovu tvrdnju, zaključujući da je 1. juli iz tipskog ugovora samo opšti vremenski okvir u kojem ugovor proizvodi pravno dejstvo, tj. u kojem se smatra važećim, nezavisno od toga da li se konkretna ugovorna prava i obaveze izvršavaju svake sezone do tog dana, tj. da li takmičarska sezona (kao vremenski ciklus u kojem se ispunjavaju najvažnije ugovorne obaveze) zaista i traje do toga dana.
Dakle, nakon opsežnih razmatranja Komisija je u ovom pitanju došla do zaključka da je rok za korišćenje prava na jednostrani raskid trajao od 19. juna do 1. jula, da je igrač svoje pravo iskoristio izvan toga roka, da se stoga ima smatrati kako je ugovor između KK "Crvena Zvezda" i igrača i dalje na snazi, te da prema tome igrač ne ispunjava nijedan od uslova iz čl. 20 Registracionog pravilnika KSS neophodnih za prelazak u drugi klub.

3. Na kraju, Komisija naglašava da se, kao i uvek do sada, prilikom rešavanja ovog složenog spora rukovodila isključivo pravnim razlozima (propisi KSS i KSSCG, kao i pozitivni zakonski propisi u materiji obligacionog prava). Međutim, to ne znači da u obzir nisu uzeti i načela pravičnosti i jednakosti ugovornih strana. Naime, u konkretnom slučaju obe strane su imale i imaju svoja prava i obaveze. Njihova ravnoteža, kako u pravnom, tako još više u faktičkom smislu, suštinski je nalog pravičnosti. Komisija smatra da bi drugačijom odlukom, osim što bi povredila pravna pravila i principe, narušila i tu ravnotežu. Jer, pravo igrača na jednostrani raskid kojim se Komisija najviše bavila, nije ostalo neiskorišćeno zahvaljujući odluci Komisije, već zahvaljujući nepažnji i nemaru igrača. Sasvim dovoljan i razuman period vremena stajao je igraču na raspolaganju kako bi on to pravo iskoristio (dakle od 19.6. pa do 1.7.). Bilo bi protivno pomenutoj ravnoteži ovaj rok produžavati u nedogled, ili ga produžiti i nakon trenutka kada druga strana, u čvrstom uverenju da ugovor ostaje na snazi (Komisija je ovde uzela u obzir i činjenicu da je igrač trenirao sa klubom sve do 5.7.), počinje da ispunjava svoje obaveze za naredni ugovoreni period (za sezonu 2004/5). Bilo bi nepravično prema drugoj ugovornoj strani da propust igrača Komisija konvalidira sopstvenim propustom da spor presudi u skladu sa, na zakonu zasnovanom, tumačenju ugovornih odredbi.

4. Pouka o pravnom leku: Na ovu odluku može se izjaviti žalba Predsedništvu KSS u roku od tri dana od dana prijema odluke, ličnom dostavom u kancelariju KSS ili preporučenom pošiljkom na adresu KSS, Sazonova 83, Beograd. Odluka Predsedništva KSS povodom žalbe je konačna i pravosnažna.

U Beogradu, 26.7.2004. Predsednik Registracione komisije KSS

Mr Goran Dajović

E sad...par dana posle ove odluke Divac,u tom trenutku predsednik kluba, i Danilovic,u tom trenutku potpredsednik kluba, podnose ostavke i tako vrse pritisak na KSS(u fazonu koji cemo moj mi u srpskoj kosarci kad nas vucete za nos i ne date nam da otimamo igrace).

Potom Predsedništvo KSS je donelo odluku da Bogdanović može da predje u Partizan, ukoliko "crno-beli" uplate Zvezdi do petka, 13. avgusta obeštećenje od 131.250 evra.

***PS***
Slična situacija u slučaju Luke Bogdanovića dogodila se i 2001. godine, kada je posle kadetskog prvenstva Evrope, gde je bio proglašen za najboljeg igrača, potpisao ugovor sa Beovukom, iako je bio član beogradskog Radničkog. Tada ga je Košarkaški savez SCG suspendovao na godinu dana.
"Ponekad nakon razgovora sa nekim ljudima čovek oseti potrebu da prijateljski pomiluje kamen, osmehne se drvetu i sa puno poštovanja skine kapu pred magarcem"

vinicius

Јул 01, 2020, 16:25 поподне #58 Last Edit: Јул 01, 2020, 17:00 поподне by vinicius
1)***Posle odluke registracione komisije iz Partizana su išle priče da odluka politička, a ista komisija je već 2 puta pre toga donosila odluke protiv Zvezde, koje je Predsedništvo KSS potvrđivalo. O tome:

Ivan Šebek, pravni zastupnik kluba s Malog Kalemegdana, o slučaju Luke Bogdanovića

Saga o Luki Bogdanoviću se nastavlja. Registraciona komisija nije odobrila prelazak mladog reprezentativca iz redova Crvene zvezde u Partizan, a Bogdanović je podneo žalbu Predsedništvu Košarkaškog saveza Srbije. Isti organ je za ponedeljak zakazao sednicu, a reakcije iz oba tabora su, naravno, potpuno kontradiktorne.

Dok Partizan, kao i agencija "Beobasket" kao zastupnik Bogdanovića odluku registracione komisije smatraju potpuno nepravilnom, Crvena zvezda je ubeđena da su članovi rešenje doneli u skladu sa propisima.

- Zvezda je ispunila svoju ugovornu obavezu i, prema tome, Luka Bogdanović je njen košarkaš - kaže za "Glas" pravni zastupnik crveno-belih u ovom predmetu Ivan Šebek. - Tačno je da Luka po ugovoru ima pravo da po završetku svake sezone, do 2009. godine, zatraži jednostrani raskid ugovora. Ali samo do 1. jula, što on nije uradio. Zvezda mu je istog dana uplatila novac na račun koji je on podigao i tako ispunila svoje obaveze predviđene ugovorom, čime je Bogdanović automatski ostao njen igrač i u sledećoj sezoni. Prema tome, priča gospodina Todorića da je Bogdanoviću neko oduzeo pravo na prelazni rok nije tačna.

Advokat Ivan Šebek zamerio je sportskom direktoru Partizana Draganu Todoriću što je, u izjavi za "Glas" pre dva dana, odluku komisije nazvao političkom, odnosno doveo u vezu činjenicu da predsednik Registracione komisije Goran Dajović pripada istoj političkoj partiji kao i rukovodstvo Zvezde.

- To je krajnje nekorektna interpretacija. Prvo i osnovno, gospodin Todorić nije pravnik i to što mu priča pravni zastupnik Luke Bogdanovića ili neko drugi, teško da može da razume. Očigledno je da se rukovodi interesima svog kluba, a ne pravnim pitanjima i da mu je želja da napravi aferu. Podsetiću da je ovo prvi put da Registraciona komisija donosi odluku u korist Zvezde. Dva puta pre toga ova komisija, u istom ovom sastavu, odlučila je da Milutin Aleksić ima pravo da napusti klub sa Malog Kalemegdana. Isto je bilo i u slučaju prelaska Stefana Đorđevića iz Kruševca, kada je Zvezda morala da plati zahtevano obeštećenje.

Kako kaže Šebek, Zvezda i on kao njen pravni zastupnik očekuju da Predsedništvo Košarkaškog saveza Srbije u ponedeljak potvrdi odluku Registracione komisije.

- U Komisiji sede pravnici, dok u Savezu sede košarkaški stručnjaci. Želim još jednom da podsetim na slučaj Milutina Aleksića kada se Zvezda žalila na odluku Komisije, a tadašnji Savez potvrdio njenu odluku. Predrag Danilović, koji je tada bio član Predsedništva, izjavio je da oni kao laici ne mogu da menjaju odluku stručnjaka. Između ostalog i zbog toga očekujemo istu odluku - zaključio je Šebek.

2)***Ovoj odluci Predsedništva kao sto sam vec rekao prethodile su ostavke Divca i Danilovica podnete 04.avgusta 2004.godine:

SAOPSTENJE ZA JAVNOST DIVCA I DANILOVICA

Obavestavamo javnost da se povlacimo sa svih funkcija u Kosarkaskom klubu Partizan. Razlozi za ovakvu, neopozivu, odluku su sledeci:

1. Sveukupno stanje u nasoj kosarci: vec duzi vremenski period nasa kosarka je na stranputici. Vodeci ljudi pojedinih klubova, bilo u svojim klubovima, bilo kada su funkcioneri Saveza, pri donosenju strateskih odluka, ne rukovode se Statutom, pravilnicima i interesima kosarke, vec trenutnim usko klupskim i licnim interesima. Mehanizmi i metodika "igranja igara" je prenesena iz politike i na to je KK Partizan vec vise puta upozoravao.
Protiv Partizana uspostavljen je jak lobi predvodjen klubovima koji su prosle sezone nastupali u Jadranskoj ligi, koji je potpuno zavladao nasom kosarkom i na taj nacin postigao odredjeni uticaj u strukturama odlucivanja ULEB-a. Smatramo da ucestvovanje u Jadranskoj ligi, naustrb domace lige, neminovno dovodi do degradacije nase kosarke i nismo spremni da u tome participiramo, a narocito ne pod ucenom. Cinjenica je da je pred proslu sezonu jedini uslov za nastup u Evroligi bio osvajanje titule u domacem sampionatu, a u medjuvremenu se, lobiranjem iz ovdasnjih kosarkaskih centara moci, doslo do situacije da uslov za igranje Evrolige bude ucesce u regionalnom takmicenju. Ono sto javnosti nije poznato je da je predsednik KSSCG, Miodrag Babic, kao dodatno sredstvo ucene, koristio pretnju da ce, ukoliko ne bude igrao Jadransku ligu, Partizan biti premesten u nizi rang takmicenja.
Bez ikakvog sportskog motiva, a po zavrsetku lige, na predlog KK Refleks i KK Borac Cacak, liga je prosirena sa 12 na 14 clanova. Stvarni motiv za takvu odluku je zelja da klubovi koji su na taj nacin postali prvoligasi, postanu vazali gospodina Nebojse Covica i deo glasacke masine od cijih odluka ce zavisiti nasa kosarka. Tako se formira vecina koja ce, kasnije, donositi "principijelna" resenja.
Jos jedan od drasticnih primera nepostovanja propisa i prava, je slucaj prelaska igraca Luke Bogdanovica iz Crvene zvezde u Partizan. Jasan ugovor nije postovan, Clanovi iste stranke bili su u istim dresovima i donesena je politicka odluka. Ono sto je Partizan dobijao na parketu, gubitnici su kompenzovali van njega.

2. Ekonomski razlozi: Neobjasnjivo je da jos uvek nije donesen Zakon o sportu, kojim bi se, izmedju ostalog, regulisala i vlasnicka transformacija klubova. Nase strpljenje da se donese takav zakon nije beskrajno. Ono je samo do kraja iscrpljeno. U ovakvoj situaciji, onaj koji ulaze finansijska sredstva u sport, ne zna sta kao protivvrednost dobija. Pored toga, pri donosenju novih poreskih zakona, ne vidi se da drzava brine o sportu, niti da stimulise bilo kakve oblike sponzorstva u sportu. Nema motiva da ljudi postaju vlasnici, niti motiva da postaju sponzori. Ovakva situacija najvise odgovara onima koji zele "lov u mutnom" i imaju neke druge mehanizme za finansiranje svojih klubova.
U, ionako, teskoj situaciji, dodatnu otezavajucu okolnost pricinjavala je cinjenica da smo ucenjeni da igramo Jadransku ligu. Troskovi ucesca u njoj i marketinska prava koja ona klubovima oduzima izazivaju znacajan finansijski gubitak.

Cetiri godine smo rukovodili klubom. Ulozili smo finansijska sredstva, cije je poreklo jasno, emociju i svoja imena. Ne potrazujemo od Kluba nista od onoga sto smo u njega ulozili. Svesni smo da termin naseg izlaska iz Kluba nije dobar, ali on je izazvan time sto smo sve do sada pokusavali da nadjemo adekvatna resenja u sportskom i materijalnom smislu.
Izlazimo iz nase kosarke. U nju cemo se vratiti onog trenutka kada nestanu razlozi koji su do ovakve odluke doveli.

Doneta je odluka da u narednom periodu, do izbora novih organa upravljanja, Klubom rukovoditi Komisija u sastavu Dragan Todoric (predsednik), Boris Beravs (clan) i Vuk Rajkovic (clan). Njima je neophodna brza i konkretna pomoc svih onih koji Partizan vole, a i onih koji su obavezni da mu pomognu: Sportsko drustvo Partizan, a pogotovu one institucije drzave koje se bave sportom, a koje su vec pomagale nekim drugim velikim klubovima.

Vlade Divac
Predrag Danilovic

3)***Posle samo 2 dana Predsednistvo KSS donosi odluku:

Luka Bogdanovic je igrač Partizana, odlučilo je Predsedništvo Košarkaškog saveza Srbije na sednici održanoj u petak. Bogdanović će moći da predje u tabor večitog rivala, ukoliko crno-beli do sledećeg petka uplate Zvezdi 131.250 evra na ime obeštećenja.

U suprotnom, Bogdanović će moći da predje u neki drugi klub, tek u vanrednom prelaznom roku, kada počne ligaški deo takmičenja.

Kako saznaje B92, protiv odluke registracione komisije, glasalo je sedam članova predsedništva, dok je šest glasalo da se odluka poštuje. Odlučujući glas dao je predsednik saveza Blaž Stojanović. Iz tog razloga predsednik komisije, Goran Dajević, podneo je ostavku.

U obrazloženju Dajević je za B92 rekao da je ostavka neopoziva i naveo da su ga dva razloga navela na taj čin.

,,Prvi je pravna neutemeljenost odluke Predsedništva, jer nije bilo pravnih argumenata za pobijanje prvostepene odluke", rekao je Dajević i dodao da to nije čudno, jer u Predsedništvu KSS sede pravni laici.

,,Takođe, Predsedništvo je upotrebilo pravni nonsens, jer je pravnu odluku obrazložilo sportskim motivima, da se i pored toga što ima važeći ugovor sa Zvezdom ne može zanemariti želja igrača da pređe u Partizan", rekao je Dajević za B92.

Drugi razlog je uverenje da ovakva odluka podriva temelje naše košarke.

,,Ukoliko se odluke ne donose na osnovu prava, nego na osnovu odnosa snaga među klubovima, košarkaški savez postaje ispostava moćnih, a ne nadklupska organizacija, koja poštovanjem pravnih normi treba da štiti intrerese košarke", zaključio je Dajević.

Jedan od čelnika KK Crvena zvezda Igor Žeželj izjavio je za B92 da je iznenađen odlukom.

,,Potpuno sam iznenađen odlukom. O moralnosti takve odluke dovoljno govori činjenica da je predsednik Registracione komisije podneo ostavku. Odluka nije doneta na osnovu ugovora, nego na osnovu raznik pritisaka i 'viših interesa', čiji smo svedoci bili poslednjih dana".

Zvezda će se žaliti redovnom sudu, rekao je Žeželj.

,,Crvenoj zvezdi ne preostaje ništa drugo, nego da poštujući zakon i propise, svoja prava potraži na sledećoj instanci, a to je redovan sud. Takođe, nadam se da će oni koji su doneli ovakvu odluku snositi posledice takvog odlučivanja".

Suština cele priče je da je Zvezda svakako htela da pusti Luku ali uz odgovarajuće obeštećenje skoro 3 puta veće.

4)***Nepun mesec kasnije priča se nastavila sa novim igračem - u pitanju je bio možda nejveći talenat u generaciji 1986. Boris Bakić.

D.Mitrović:"Partizan otima igrače"

Direktor Budućnosti Danilo Mitrović krenuo je u obračun sa menadžerskom agencijom ,,Beobasket" i njenim direktorom Miodragom Ražnatovićem koja zastupa mladog 17-godišnjeg igrača Borisa Bakića koji je ponikao u mladjim kategorijama podgoričkog kluba.

28.septembra u Ženevi će biti održana sednica arbitražne komisije FIBA na kojoj će se raspravljati o žalbi KK Budućnost da se obeštećenje za mladog Bakića sa 150 spusti na 50 hiljada evra.

Bakić bi trebalo da predje u izraelski Makabi Givat Šmuel, medjutim Mitrović tvrdi da je u pitanju ,,prljava igra Partizana i da že mladji Bakić na kraju priče preći u Boegrad".

Evo i šta je Mitrović izjavio za beogradsku sportsku štampu ovim slučajem...

"Nečuveno je što će Ražnatović, kako stoji u pozivu za sednicu 28.septembra zastupati izraelsku košarkašku federaciju. Poslaćemo u subotu dopis KSSCG sa zahtevom da mu se oduzme licenca, jer je u njegovim rukama sudbina mnogih mladih igrača, a on direktno radi protiv interesa naše košarke".

Boris Bakić je 23.05.2004. napunio 18 godina ?

"Po registracionom pravilniku ukoliko igrač ne želi da potpiše ugovor posle stipendije, klub ima pravo na obeštećenje od 150 hiljada eura.Arbitražna komisija FIBA je zahvaljujući vezama i vezicama Ražnatovića iza koga stoji Dejvid Flečer veliki igrač u svetskim okvirima, to spustila na 50"

Sledeći na udaru Mitrovića je bio Partizan...

"Ne zavaravam se ni sekundu da će Bakić u Izraelu odigrati ni sekundu. U pitanju je prljava igra Partizana koji će ga odmah uzeti od Izraelaca, ako prodje ,,muvanje" Ražnatovića.Nije tajna da je mladji Bakić velika želja trenera Duška Vujoševića. Ako se ne poštuje registracioni pravilnik, klubovi poput Refleksa ili Budućnosti, koji stvaraju igrače iz svoje omladinske škole su u velikoj opasnosti. Partizan je navikao da otima talente. Osim Avdalovića, ne mogu baš da se setim nekoga ko je baš ponikao u Humskoj i postao igrač poslednjih godina", dodao je Mitrović i na kraju rekao da će njegov klub zatražiti promenu pravilnika po kome će klubovi sa igračima sličnog statusa kao Bakić, morati da dobiju na ime obeštećenja (po povratku igrača u zemlju) 150 hiljada evra.

Prvi čovek podgoričkog kluba je na kraju upozorio da će se KK Budućnost svim pravnim i ostalim sredstvima boriti da dobiju bitku koju je Mitrović nazvao za ,,budućnost košarke i mladih igrača na ovim prostorima"...

5)***A pošto sam pominjao i početke dominacije da se samo osvrnem na "uzimanje" Radničkom CIP Stevana Nađfeija i Nemanje Matovića - 2 kratka saopštenja Radničkog pre i posle konačne odluke Predsedništva KSJ:

U Radničkom nezadovoljni "arbitražom"

Pobedio lobi

Dan pred sednicu Predsedništva KSJ koja će razmatrati odluke Arbitražne komisije, uprava Radničkog s Crvenog krsta izašla je u javnost s mnogo kritika...
- Odluke "arbitraže" nisu rukovođene registracionim pravilnikom komisije i odlukama sa sednice Predsedništva KSJ od 28. decembra 2000. godine, već je pobedio uticaj lobija - rekao je Dragoslav Ražnatović, predsednik UO Radničkog.

Ražnatović je pojedinačno objasnio slučajeve svih 12 igrača s Crvenog krsta koji su zatražili arbitražu. Svakako je najzanimljiviji slučaj Stevana Nađfejia.
- Komisija je odlučila da je Stevan slobodan igrač iako je njegov ugovor u potpunosti ispoštovan, čak je dobio i avans za sledeću sezonu!? Slično je i s Ćakićem, dok smo jedino kasnili da isplatimo Šubaru.

Predsednik Radničkog napominje da će kritički stav prema negativnim dešavanjima u našoj košarci, koji su po njemu najviše uticali da se ugase Beobanka, Beoptrol, a da su u "nokdaunu" Zvezda i Radnički, zauzeti i na današnjoj sednici KSJ. Ražnatović još smatra da odgovornost za prilično haotično stanje snose velikim delom i menadžeri i takozvani treneri - menadžeri.

Saopštenje KK Radnički

Korak od mafije

Košarkaški klub Radnički ponovo se obratio javnosti povodom odluka Registracione komisije i Predsedništva KSJ, a u vezi sporne arbitraže...

"Otimanjem Stevana Nađfejia i Nemanje Matovića naneta nam je materijalna šteta od dva miliona maraka. Na mučki način je napadnut klub kome je tako ugrožena egzistencija. Sve ovo velika je sramota za jugoslovensku košarku u kojoj je zakon novca zamenio zakone sporta i etike, a to je onda samo korak od zakona mafije zbog čega ćemo zaštitu potažiti u redovnom sudskom postupku" - piše u saopštenju KK Radnički.
"Ponekad nakon razgovora sa nekim ljudima čovek oseti potrebu da prijateljski pomiluje kamen, osmehne se drvetu i sa puno poštovanja skine kapu pred magarcem"

brax

Цитат: vinicius  Јул 01, 2020, 16:25 поподнеZvezda će se žaliti redovnom sudu, rekao je Žeželj.

,,Crvenoj zvezdi ne preostaje ništa drugo, nego da poštujući zakon i propise, svoja prava potraži na sledećoj instanci, a to je redovan sud. Takođe, nadam se da će oni koji su doneli ovakvu odluku snositi posledice takvog odlučivanja".


И шта је било са овим, је ли се жалио клуб вишим инстанцама? Мени дјелује да би сваки суд побио одлуку савеза која је донесена како је донесена.