Како је Марин размазио Црвену звезду

Или како је Црвена звезда изгубила аутоматизме у игри.

Када Марин не пушта магију, игра Црвене звезде не постоји. Управо то је помисао већине навијача нашег клуба. Био је то август 2018. када је генерални директор Звездан Терзић остварио своју дугогодишњу жељу и у клуб довео Марка Марина. Никада у Црвену звезду није дошао играч са таквом репутацијом, а годину дана после сви могу задовољно констатовати да је Марко Марин итекако оправдао очекивања и да је постао идол и неко због кога се долази на утакмице. Његова квалитет се не може гледати само кроз статистичке параметре и довољно је видети само пар његових потеза да се види о каквом фудбалском генијалцу је реч. Шеф стручног штаба Владан Милојевић је у руке добио веома моћно оружје, али питање свих питања је да ли по Црвену звезду постоје и последице услед његовог присуства на терену. Да ли је Марко Марин толико размазио саиграче и навијаче да без њега Црвена звезда нема никакву игру?

У сезони 2017/18. Црвена звезда је са објеткивно слабијим играчким кадром направила једнако велики успех као и у две сезоне после тога. Владан Милојевић је одмах по доласку направио машину која је успешно измлела ривале попут Спарте из Прага, Краснодара, Бате Борисова и Келна, а огромне муке задате су Арсеналу и ЦСКА из Москве. Марко Марин тада није био у клубу и Црвена звезда није имала играча тог калибра иако је ту био Гелор Канга, који је ипак миљама далеко од тог нивоа. Ипак , наш тим је имао одређене аутоматизме у игри, сваки играч је много боље износио своју улогу и био је велики број хероја из сенке па су тад играчи попут Славољуба Срнића, Немање Радоњића, Немање Милића, Мичела Доналда, Ненада Крстичића итд. играли изнад својих реалних могућности и њихов напредак је био видан. Већина играча у садашњем ростеру Црвене звезде игра доста слабије него што могу и што се од њих очекује. Док год је Марко Марин присутан на терену већина ни не осећа потребу да игра боље јер је бивши немачки репрезентативац тај који диригује игром и који углавном вуче комплетну екипу. Али шта се деси кад и Марко Марин има лош дан као у Минхену или га противничка екипа затвори као на већини дербија? Тад се деси да Црвена звезда ни не упути ударац у противнички оквир гола.

Мораће Владан Милојевић да се замисли и пронађе добитничку формулу и већину својих играча пробуди из летаргије. А сами играчи морају схватити да је фудбал тимски спорт и да свих 11 играча на терену морају дати свој допринос у игри. Уместо да Марко Марин својим квалитетима само надогради игру из сезоне 2017/18, игра је апсолутно назадовала и сада је његов индивидуални квалитет нешто од чега зависи цела игра нашег тима. Приметно је да се многобројне акције и комбинације које је наш тим успешно понављао више не користе у игри и да комплетан тим изгледа безидејно.
Ускоро следи и веома битна утакмица са Олимпијакосом на којој ће Црвена звезда морати подсетити на ону стару ако жели до позитивног резултата како би остали у игри за даљи пласман у европским такмичењима. Игра нашег тима не сме да зависи искључиво од Марка Марина и мора постајати план како да се искористе и други играчи који су и доведени да буду кључни играчи. Самим тим ће и Марко Марин играти растерећеније и сигурно је да ће или одвући пажњу противницима или ће он сам добити више простора за игру. Мора Владан Милојевић пронаћи хероја из сенке као што је још раније показао да уме да уради. А једног дана и Марко Марин ће отићи из клуба, а најболније би било да размаженост и лоше навике остану пристуни.