Лери О’Бенон: Морам да се вратим једном у Србију и да дођем на утакмицу Звезде!

Са великим очекивањима пристигао је као појачање 2005. године у Звезду, после одличне колеџ каријере. Тада 23-годишњи  кошаркаш Луивил Кардиналса, Лери О’Бенон предводио је своју екипу до Ф4 НЦАА лиге и те сезоне био најбољи кошаркаш чувеног универзитета који је са клупе тада предводио Рик Питино. Памте га навијачи Звезде по добрим играма, одличном шуту и атрактивним закуцавањима, а сада је у интервју за портал Максбет спорт причао о данима проведеним у Београду и незаборавном искуству у црвено-белом дресу.

Фото: Старспорт


На самом почетку разговора упитан је о плановима за будућност и да ли планира још да игра.

Пензионисао сам се ове године, сада живим у Атланти. Задовољан сам каријером, Играо сам свуда по свету, доживео сам свашта, искусио многе културе, од Европе, Азије и Јужне Америке. Немам за чиме да жалим. Сада се трудим да одмарам, што и није толико тешко због ситуације у Сједињеним Америчким Државама око вируса. Ипак, план ми је да се вратим кошарци, ипак је то оно што волим и знам, волео бих да будем тренер.

Присећа се свог професионалног почетка каријере у Београду.

Моја прва сезона и једна од најлуђих. Толико тога се издешавало за тако кратак период да и не знам одакле да почнем. Морам прво да истакнем атмосферу која је владала око тима. Нешто што нигде нисам искусио после тога, такво навијање, таква страст, понекад је умело и да се баш претера. Први пут сам искусио нереде на трибинама у Београду и да утакмицу морам да завршим без навијача. Лудо је било. Сећам се неког инцидента на трибинама, али није том приликом била испражњена хала, већ се све завршило са публиком, било је ватромет у дворани, нисам могао да верујем својим очима шта се дешава. Када се меч завршио, седим у свлачионици и улази полиција која нам каже да морамо да останемо у свлачионици још неко време због навијача који се не смирују. Уплашио сам се тада, али су ми саиграчи објаснили да је то редовна појава. Не желим да неко помисли на основу овог одговора да имам лоше искуство из Србије. Мени је било сјајно, Београд је диван, сећам се да сам ту урадио и први пирсинг на увету.

На питање да ли се сећа где је одседао док је био у Београду, одговара:

Како да се не сећам. Било ми је одлично. Имао сам стан у улици која се звала Страхињића Бана. Био је то центар града, увек сам ишао у исти ресторан, људи су ме обожавали и било ми је баш лепо. Штета што нисам дуже остао.

У Звезди је остао само ту једну сезону, а план је био мало другачији па објашњава шта се тада десило и зашто се то није остварило.

– Кратако је одговорио – нисам добијао плату. Морам да кажем да сам стигао у Србију пун ентузијазма. После четири успешне године на колеџу био сам спреман да уђем у професионалне воде. Са Звездом је био договор да останем пуне три године, како би се додатно развио као играч, а Јадранска лига је било такмичење које је из године у годину напредовало. Видео сам себе на дуже стазе у Звезди. Ипак, као што сам истакао, клуб ми је остао дужан много плата и једноставно, морао сам да потражим нови посао. Сада када сам одлучио да завршим играчку каријеру, жао ми је што се некада нисам вратио у Звезду, јер сам заиста имао добар однос са саиграчима, са људима у Београду, било би прелепо, заправо, да сам каријеру завршио у Звезди.

На питање по чему памти ту сезону, одговара:

Навијање сам већ поменуо па ћу сада да се осврнем на тим. Мислим да смо имали страшну екипу, препуну талента. Перо Антић, Милан Гуровић, још много квалитетних играча за које знам да су направили изванредне каријере. Ипак било је тешко играти у Јадранској лиги. Било је ту пуно добрих тимова, пре свега Партизан. Још се добро сећам тих утакмица и момака у црно-белим дресовима.


Очигледно да му је тај период остао у добром сећању, памти скоро све.

Наравно да памтим. Сјајни мечеви, част ми је била што сам део тога. Играли смо снажно против Партизана, нисмо се бојали. Побеђивали смо га неколико пута, а наравно највише памтим победу у националном Купу. То је једини трофеј који смо освојили те сезоне, мислим да смо могли више, али то је кошарка. Навијачи ми дан данас шаљу клипове када сам играо у Звезди. Нека моја закуцавања. Сећам се, тада да сам размишљао како да закуцам на свакој утакмици, како би додатно одушевио навијаче. Био сам клинац.

Објашњава да није остао ни са ким у контакту из те екипе.

Нисам остао у контакту, али сам пратио њихове каријере. Поменуо сам већ неколико имена, све су то били одлични кошаркаши. Само не знам шта тренутно ради тренер Шакота, знам да је дуго био у Грчкој?

А био је одушевњен када је добио пдговор да се Шакота вратио у Црвену звезду и да је тренер ове сезоне.

Стварно? Па то је фантастично, нисам знао. Баш ми је драго. Добар тренер, добар човек, знао је како да комуницира са играчима. Баш ме је обрадовала ова информација. Иначе, волим да путујем, морам да се вратим једном у Србију и да дођем на утакмицу Звезде. То ми је, дефинитивно, један од цииљева.


У каријери је играо у доста различитих држава.

Србија, Италија, Израел, Аргентина, Русија… Заиста много држава и свака је била специфична. Ако морам да изаберем неки град, онда је то Тел Авиви, прелепо место, заиста невероватно. Што се тиче државе, нека то буде Аргентина, која ми је прирасла срцу. Постоји одређена сличност што се тиче Аргентине и Србије, посебно у страсти код људи.

На помен Аргентине, неизбежно питање је било и да ли ли је био на фудбалској утакмици Боке Јуниорс.

Јесам, али нисам против Ривера. Жао ми је што нисам био на фудбалском мечу Црвене звезде, али сећам се да сам изразио жељу да одем, али су ми рекли да није безбедно.

На крају се осврнуо и на тренутну ситуацију у Атланти када је пандемија у питању.

Сви смо код куће, али овде код нас има доста људи који заиста не желе да поштују правила. Мислим да у овом периоду морамо да будемо опрезни и останемо код куће, како би све прошло. Надам се да су људи у Србији безбедни и да се чувају. Заиста сам провео леп период у Београду и надам се да ћу моћи још једном да будем део неког меча Црвене звезде, сада као навијач.