Лондон као лекција

Помешани утисци из енглеске престонице.

ФОТО: ФК Црвена звезда

Иако је пораз од чак 5:0 заболео све навијаче, дан после утакмице круже и позитивни коментари. У одређеним сегментима игре наш тим је показао велики напредак а резултат сасвим сигурно није сразмеран ономе што су две екипе приказале. Сада већ карактеристично за гостујуће утакмице, Црвена звезда је одиграла веома млако и слабо у дефанзиви, али је много боље изгледала у нападу него на неким претходним утакмицама. РСБ вам доноси три негативна и три позитивна утиска из Лондона:

СНАГА, БРЗИНА И АГРЕСИВНОСТ

Вероватно и оно што је преломило утакмицу. Све ово су демонстрирали играчи Тотенхема, а недостајало је нашим играчима. Сусретао се наш везни ред и са везњацима попут Алана, Вератија, Тијага, Кутиња, Фабијан Руиза, али ретко ко је „појео“ наше играче као што је то урадио Ндомбеле. Константно присутан у пресингу на Марину и дуел игри, притом константно активан у транзицијама и нападу. Чак је меланхолични Деле Али константно играо пресинг и помагао одбрани што јасно показује колико су били мотивисани играчи Тотенхема. Са друге стране, управо је агресивност изостала код Црвене звезде. Податак да је Тотенхем имао више начињених прекршаја (10:8) је заиста лош. Због реалних недостатака у судару са физички моћном екипом, много више фаулова је морала имати Црвена звезда у игри. Недостатак оштрине је играчима Тотенхема дао довољно времена и простора да развијају и позиционе и контранападе.

ПОСЕД ЛОПТЕ – ТОТЕНХЕМОВА КЛОПКА

Тотенхем је првих 20 минута одиграо са великим бројем позиционих напада који су се низали један за другим, док се Црвена звезда мучила да изађе из крила Милана Борјана. Након два постигнута гола Тотенхем је по обичају препустио лопту ривалу и базирали су игру на контранападе одакле су најопаснији. Противник се тада често опусти због већег поседа над лоптом и грешке у додавањима постају чесће. Идентичне контре и полуконтре ће применити и у реваншу, а то је клопка у коју наши играчи не смеју упасти како би се избегле отворене контре као код трећег гола Тотенхема.

ГДЕ ЈЕ НЕСТАО КАЊАС

Нико не зна шта се десило искусном и технички надареном Шпанцу у Лондону. Ако се осцилације очекују од играча који су први пут на оваквој позорници попут Вулића и Петровића, онда то сасвим сигурно нико не очекује од играча који има преко 100 утакмица у Премијер лиги и Примери. Није Шпанац ни класичан креатор игре чија додавања секу одбрану, нити је потпуни дефанзивац који доминира дуел игром али је врло интелигентан играч који одлично чита игру и препознаје моменат. Синоћ није постојао ни у једном правцу игре. У одбрани је каснио у сваком дуелу, физички је био веома инфериоран у односу на ривала, а није био ни од користи ни у периоду када је Црвена звезда контролисала игру. Тотално погрешно позициониран и сакривен од лопте, приморао је Марка Марина да се врати код штопера по лопту. Упитно је да ли је остао фасциниран амбијентом, противничким играчима или чиме већ, али главом уопште није ушао у утакмицу. А прави Кањас је неопходан Црвеној звезди због више ствари.

ОГОВОРНОСТ У ДОДАВАЊУ И СМИСАО У ИГРИ

Заслужили су играчи похвале за овај сегмент игре који је до сада често био лош на оваквим утакмицама. Велики проценат прецизних додавања су имали наши играчи, велики број додавања је ишао унапред и поглед на тај део статистике ни не слути на коначан резултат. Иако Тотенхем јесте свесно препустио лопту након два гола предности, Црвена звезда се и те како потрудила да тај поклон искористи. У последњој трећини играчи су показали много смисла за игру, креирали су добре акције и недостајало је мало концентрације и среће како би се нека од многобројних акција крунисала голом. Да је Звезда дала гол у периоду доминације, врло вероватно би утакмица отишла у скроз другом правцу.

ПОНОВО МАРИН

Марко Марин је директан кривац за трећи гол игре, ту нема речи, али је још једном био прави капитен и показао како се игра без страха у Лиги шампиона. У последњој трећини терена одиграо је без иједне грешке, сваки пас је био правовремен, није губио лопту и био је покретач свих опасности пред голом Тотенхема. Иако је играо против Ндомбелеа и Сисока, константно је ривалу задавао муке и често био неухватљив. На крају крајева, код трећег гола је био приморан да се врати на позицију где је требао бити Кањас. Заслужио је гол у Лиги шампиона, а већ други пут му ударац пролази тик поред стативе. Остаје нада да ће бити трећа срећа и да ће му се вратити када буде најпотребније.

БУЂЕЊЕ ВАН ЛА ПАРЕ

Месец и по дана након доласка у клуб, коначно је и ван Ла Пара показао навијачима шта све зна и уме и да може бити огромно појачање чак и за овај ниво. Уз Марина је био најбољи играч на утакмици и најактивнији пред голом противника. На терену је изгледао као једини који може физички парирати играчима енглеског клуба. Тражио је лопту и кретњама се трудио да уђе у што бољу позицију. Штета је што није имао више ситуација 1 на 1 са Оријеом и Дејвисом јер је лопте углавном добијао у простор када су се сви противници стизали вратити.