НА ДАНАШЊИ ДАН: Рајко Митић се опростио од фудбала уз национални Куп!

На данашњи дан 1958. године, Рајко Митић се после освајања Купа опростио од фудбала.

Противник у финалу, годинама традиционално играном на овај дан, био је мостарски Вележ. Црвено-бели су до финала тадашњег Купа маршала Тита дошли преко победа над Земуном, подгоричком Будућношћу, загребачким Динамом, а у полуфиналу је на стадиону ЈНА вечити ривал савладан резултатом 3:2. Ипак, борба за трофеј била је малтене у другом плану, а разлог је био велик – најављено повлачење из активног бављења фудбалом Рајка Митића, иконе клуба још од његовог оснивања пре тринаест година, али и југословенског фудбала.

Миша Павић, тадашњи тренер клуба, пред финале је изјавио:

– Опроштај од Рајка тешко нам пада. Желели смо да још игра, потребан је тиму, али он је одлучио да заврши каријеру…

Међутим, Рајко Митић је био скромнији у погледу свог одласка, али успут и најавио убедљиву победу:

– Време је да одем и ту нема сентименталности. Против Вележа ћу последњи пут предводити. Биће то мој последњи трофеј, а четврти у Купу.

Како је и најавио, тако је и било, јер је Црвена звезда испратила Вележ у Мостар и Чика Рајка у легенду са четири комада у мрежи. На терен су црвено-бели изашли у саставу: БеараДурковићЗековићБорозанНешовићВлПоповићСтипићМаравићИПоповићМитић и Костић. У току меча је у игру уместо Ивана Поповића ушао Антон Рудински.

 

Звезда је до убедљиве победе стигла тек у другом делу игре, а сва четири гола је у великом налету постигла за само 12 минута! „Госте“ је отворио Бора Костић у 61. минуту; само седам минута касније, предност је удвостручио Ранко Борозан, а у наредних пет минута су гости докусурени: Костић је постигао свој други гол, а победу је оверио резервиста Антон Рудински.

Рајко Митић је по завршетку утакмице по четврти и последњи пут подигао трофеј Купа, а са терена је у играчку пензију, али не и фудбалску, испраћен на рукама саиграча. Заједно са њим, отишла је и једна славна генерација Црвене звезде којој су припадали Станковић, Палфи, Ђајић, Такач, Мркушић, Огњанов и Вукосављевић. Капитен брода, Рајко Митић, отишао је последњи.

Ипак, Чика Рајко није могао да напусти оно чему је посветио цео живот – фудбал. Кад је престао да игра, од 1960. до 1966. године као виши спортски тренер налазио се на челу стручног штаба Црвене звезде, крајем 1966. постао је члан Комисије ФСЈ за састав репрезентације, а од 23. априла 1967. до 18. новембра 1970. као селектор саставио је 34 југословенске репрезентације. Највећи успех постигао је у Купу нација 1968, на коме је наш тим освојио титулу вицешампиона Европе.

Још као активан играч био је коментатор београдског „Спорта“, а касније се потпуно посветио спортском новинарству и годинама је био коментатор у листу „Темпо“, у коме је, иако пензионисан 1983., и даље био активан.