ОПИЈЕНИ УСПЕСИМА МИНУЛОГ РАДА, КОГА У ЗВЕЗДИ – НЕМА!

Црвена звезда је апсолутно заслужено испала у 3. колу квалификација, од молдавског Шерифа и неславно завршила учешће у овогодишњим квалификацијама за Лигу шампиона од вишеструко „јефтинијег“ противника. Противника који је нацртано супротан од свега онога што је руководство нашег клуба потенцирало свих ових година по питању прихода, вредности тима, односа вредности и цене играча са противницима који су нам били ривали. Утеха у виду проласка у групе Лиге Европе, ће се тражити преко Трансилваније и Клужа.

Велике амбиције и најава нападања на Лигу шампиона од стране руководећих структура у клубу, обила се Звездиним челницима у главу као бумеранг. Црвена звезда као клуб увек треба да има највише реалне циљеве и да ка њима стреми, али кад се падне и доживи неуспех, мора да се смогне снаге и да се погледа у огледало у нади да ће се боље увидети грешке које је неопходно кориговати како бисмо били бољи, како бисмо наставили да растемо, а не да корачамо уназад.

Не живи се од старе славе. То сасвим сигурно знају клупски челници, јер су и сами више пута изјављивали да у Звезди нема „минулог рада“. Јесте, Црвена звезда је претешка за вођење, управљање тимом и играње у њој. Тешки смо и ми као навијачи, вероватно и размажени, али тако је – како је. Тако је било одувек. Таква је Звезда кроз историју, није то патент новијег доба, а о томе је сигурно много пута нашим челницима Звезде говорено од стране клупских легенди, попут Џајића или Пижона и осталих, којима се ово руководство окружило управо из саветодавних разлога. И кад је постала првак Европе у Барију, неколико месеци касније, Звезда је опет морала да се доказује и да игра у Зрењанину, Суботици и осталим градовима Србије.

То што је клуб био у европским такмичењима 4 године заредом, а сад ће и пету, јер је проласком Каирата обезбеђена бар Лига Конференције, опет не значи ништа, јер клуб који је најављивао Лигу шампиона, мора на терену исту да заслужи. Ми на терену нисмо заслужили боље од овога.

Ово испадање од Шерифа ће досегнути велике последице кроз одређено будуће време. Пролазак у плеј-оф је доносио близу 12 милиона евра, а Звезда сада остаје без две трећине тог износа. Буџет клуба је озбиљно уздрман, приходи ће бити извесно мањи од планираног, и то значајно, па остаје да се види , да ли структуре нашег клуба имају „план Б“, како да намакну дефицит и клуб остане солвентан, а да притом држе такмичарски ритам и квалитет на терену, што је објективно изузетно тешка замисао. Кад се на све то дода да су приходи од карата минимални због пандемије, онда смо сигурни да су свесни и чињенице да су сви Звездаши забринути за будућност клуба, како кратакорочну, тако и средњерочну и дугорочну.

Да ли је ово можда тренутак да се руководство клуба обрати јавности и јавно изнесе своје виђење ситуације? Пратећи ставове навијача, сигурни смо да звездашка јавност тражи одговоре на многа питања и да ћутање отвара нова. Са друге стране, моменат је важан, игра се одлучујућа битка за Лигу Европе, да ли би било какво излажење у јавност додатно уздрмало ситуацију, није на нама да ценимо. Постоје клупске службе задужене за односе са јавношћу. Изјаве претходних месеци пуне самопоуздања стеченог претходних година али и ароганције, довеле су до тога да Звезда са овим тимом, опијена успехом из прошле и прошлих сезона доводе до јако високих очекивања а резултат је спортски слободан пад. Последично и финансијски.

Навијачи Црвене звезде се већ сада са правом питају ко ће одговорати за серију лоших прелазних рокова. „Већ сада са правом“, јер се није толико потенцирала лоша трансфер политика, због кредита који су донели резултати, али је итекако прећутно бележена у меморију. Ко ће одговарати за лош тајминг довођења појачања? Ко ће одговарати за преплаћеност одређених фудбалера? Ко ће одговарати за то да нам млади играчи, који су једини реални извори прихода поред УЕФА такмичења и продаје карата, немају ниједну понуду, а и кад имају те понуде, онда  су оне јако увредљиве и ниске?

Да ли је ово прави моменат да се спустимо на земљу и престанемо да лажемо сами себе? Докле ћемо реалне проблеме да гурамо под тепих и кад ћемо схватити да јавност не можемо да лажемо и мажемо, него јој морамо сервирати истину или бар приближну истину јер она ће доћи у сваком случају, као што је дошла синоћ у Тираспољу?

Сажето, то су сва питања на која јавност очекује одговоре. Уколико их не добије, сама ће доносити закључке и надати се да ће се све структуре клуба пробудити и понудити нам решење.

Играчки и стручно Звезда је потпуно подбацила на 3 од 4 утакмице у овогодишњим квалификацијама. Да су противници били одређене „аждаје“ које су годинама у квалификацијама за Лигу шампиона, па да пробамо да нађемо иоле неки алиби, као што смо га нашли прошле године након трећег кола квалификација због жреба и система три гостовања. Ипак Звезда је ове године надиграна или блаже речено, није била боља у 6 од 8 полувремена, без јасне идеје како да нападне, како да пробије блок противника, или како да се сачува од беспотребних жутих, црвених картона па чак и тога како да постави живи зид.

Ако смо могли Дејану Станковићу, као аутентичној легенди ФК Црвена звезда, човеку чије срце без икакве дилеме пумпа црвено-белу течност у крвоток, да прогледамо кроз прсте у прошлогодишњој квалификационој кампањи, са објективно тешким околностима, поставља се питање како наћи оправдање за ову квалификациону сезону? Тешко, оправдања нема. Ни не треба нам оправдање, желимо да будемо бољи учећи из сопствених грешака, а грешака је било и уверени смо да не треба да их наводимо кроз овај текст.

Да ли је Деки добио сва појачања која је тражио, не знамо. Знамо само оно што смо чули у изјавама. Ипак, знамо и видимо да је добио искусне играче који су играли Европу или јаке европске лиге, а на крају га избацује, понављамо апсолутно заслужено „легија егзотичних странаца“, полудивљих или дивљих играча из Молдавије од којих смо објективно бољи.

Можда то звучи бахато и потцењивачки, али то једина истина. Кад смо знали да будемо арогантни пред квалификације, онда морамо признати да смо испали од „коктела фудбалера од Тринидада и Тобага, преко бразилских ниско рангираних играча до Грчке“.

Јуриј Вернидуб је потпуно надиграо Дејана Станковића, иако је Дејан Станковић доказано бољи тренер, јер тачно је прочитао све у игри Црвене звезде. Украјинац је урадио оно што је Деки радио у сезони иза нас и послао нас у „црну рупу“, у непланирани минус у клупској каси.

Екипа нам је годину дана старија, а и појачања која су доведена , изузев Станића, су искусна, да не кажемо „у најбољим фудбалским годинама“, годинама које тржиште не види. Да ли је ово моменат за одређени рез, није на нама да одлучимо. На нама је да гледамо и одлучимо да ли нам се ово свиђа или не. У екипи је позамашан број играча који немају апсолутно никакву опипљиву вредност на „меркату“, са прејаким уговорима за срспке услове.

Звезда ће наставити да игра фудбал и Звезда ће вечно живети, али остаје жал што смо се уљуљкали резултатима претходног рада јер како каже Драган Џајић – у Црвеној звезди нема минулог рада. Оно што тражимо је план решавања новонастале ситуације.

Нешто не штима.