Подвиг у Суботици: Црвена звезда у великом стилу победила славни Вашаш

У оквиру прославе годишњице смрти Јована Микића, једног од најбољих југословенских атлетичара, који је погинуо приликом борби за ослобођење од нациста 11. октобра 1944. године, у Суботици је одржано низ фискултурних такмичења. Главни програм био је дводневни једнокружни фудбалски турнир на којем су учествовали Вашаш, Црвена звезда, репрезентација Суботице (комбиновани тим Раднички – Јединство) и Спартак.

До овог турнира Црвена звезда је одиграла 23 утакмице. Победила је 18 пута, нерешено су одиграли 4 пута, а први пораз су доживели тек крајем септембра против екипе Румуније, на својој првој иностраној турнеји. Све ово је већ наговештавало да је створен шампионски клуб.

Турнир се играо у част Јована Микића – Спартака

Елем, да се вратимо на утакмицу против Вашаша, клуба из Мађарске који је основан 1911. године. Био је првак Мађарске шест пута, исто толико пута освајали су Митропа куп, а у сезони 1957/58 стигли су до полуфинала Купа европских шампиона.

Утакмица је одиграна 14. октобра 1945. године и протекла је у великом стилу. За разлику од претходног дана, када су играчи Црвене звезде играли против репрезентације Суботице безвољно и потцењивачки према противнику (победили смо са 6:4), против Вашаша су били много концентрисанији.

О играчима Вашаша новинар ,,Младог борца“ имао је само речи хвале:

,,Једанаесторица Вашаша представљају усклађену и уједначену целину, без асова, али зато целину која улива противнику и гледаоцима поштовање.“

Црвена звезда на терен је изашла у овом саставу: Ловрић, Станковић, Петровић, Ђајић, Кашанин, Ћирић, Језеркић, Митић, Томашевић, Печенчић, Хорватиновић.

Обе екипе су гледаоцима – којих је било 4.000 на Градском стадиону – приредили прави спектакл. Кажу да је то била једна од најлепших одиграних утакмица у Суботици. Напади су се ређали, голови су падали: Томашевић и Печенчић по два гола, Митић и Језеркић су били стрелци за Црвену звезду, а Берцик за Вашаш.

Голман Вашаша је био заслужан што јесењи првак Мађарске није завршио са још већим бројем голова. Том приликом се уверио и у лукавост омаленог звездиног нападача Томашевића, који је постигао два гола из позиција из којих се најмање могао очекивати шут.

Ако би судили по резултату, рекло би се да је овај чувени мађарски клуб имао подређену улогу, али није било тако. Игра је била равноправна, борбена до самог краја. Једноставно – Звезда је била боља. Играла је најмодернију варијанту чувеног дубл-ве система: продоран фудбал у дубину, са брзом изменом места, јаком одбраном и брзим контранападима.

Бела Гутман, тренер Вашаша и човек који је проклео Бенфику

Изјава тренера Вашаша Бела Гутмана (у новинарским извештајима ова изјава се приписује Игњацу Молнару, али је посреди грешка) после утакмице много говори о звездином стилу игре:

,,Браво, децо, ви знате да играте фудбал! И то модеран, ефикасан фудбал. Било је задовољство гледати ваше брзе, једноставне, али веома опасне и ефикасне комбинације. Ви сте сви млади и о вама ћемо, у то сам убеђен, чути само добре вести.“

Ова утакмица је била прва права провера звездине вредности, а постигнут успех (иако је у питању пријатељска утакмица) био је велики подстрек играчима Црвене звезде. У то време југословенски фудбал није био афирмисан, а фудбалске велесиле на простору тзв. Источног блока биле су Аустрија, Чехословачка и Мађарска. Чак је и ,,Фискултурна ревија“, претеча ,,Звездине ревије“, о овој победи писала као о подвигу вредног пажње:

,,Млади играчи Црвене звезде постигли су велики успех, ушли су у борбу са великом жељом да победе славне мађарске колеге свесни да њихова игра са Вашашом није обична свакодневна утакмица, већ меч за престиж: да ли је југословенски фудбал достигао мађарски, који важи за најбољи у Средњој Европи, а можда чак и претекао по квалитету?“

Нема сумње да смо их врло брзо претекли – и по таленту и по успесима.